Украјина и Русија: Како и зашто су пропали преговори Кијева и Москве и да ли је мир уопште могућ

Рат у Украјини траје већ више од шест месеци и мала је вероватноћа да ће се борбена дејства у скоријој будућности окончати.

Нада за постизање договора јавила се после преговора у Истанбулу у марту, кад су обе стране изложиле план за могући споразум.

Али од тада су преговори обустављени.

Према сазнању ББЦ-ја, разлог је превасходно тај што Москва и Кијев више нису вољни да пристану на било какве компромисе.

„Преговори су напредовали конструктивно.

„Добијали смо предлоге од украјинске стране које је требало да размотримо и који су артикулисали њихово становиште", изјавио је шеф руске делегације Владимир Медински, сумирајући преговоре са Украјином у Истанбулу 29. марта.

Резултати тог састанка пробудили су наду да би рат у Украјини могао да се разреши дипломатским путем.

У то време, представници су се сагласили око оквирног садржаја два документа које је требало да потпишу Кијев и Москва ако лидери две земље, Владимир Зеленски и Владимир Путин, постигну договор о миру.

Први документ је сугерисао да ће Украјина пристати на неутрални статус и неће прихватити никакве стране војне базе на својој територији, али ће добити безбедносне гаранције од западних земаља у виду подршке у случају агресије према њој (и Русија је требало да буде један од тих гараната).

Други споразум тицао се „узајамног уважавања културе", међу којима и питање језика.

Непосредно после окончања преговора, руско Министарство одбране најавило је да ће руска војска радикално смањити активности у областима Кијева и Чернигова.

У тим областима ускоро више није требало да буде руских трупа, али је Кијев касније тврдио да су прави разлог за повлачење трупа били руски губици у тим областима.

Као што је известио ББЦ, после састанка у Истанбулу, стране су наставиле да раде на овим документима.

Крајем априла, Кремљ је најавио да је предао Кијеву „руски пројекат" споразума и да чека одговор на њега.

Украјинске власти, међутим, рекле су да нису добиле никакве документе од Русије који захтевају садржајнији одговор.

Упркос томе, извори су за ББЦ рекли да се рад на коминикеју наставио готово без прекида: две стране су сваки дан преко интернета размењивале нацрте потенцијалних споразума.

Али средином јуна, саветник Владимира Путина Јуриј Ушаков објавио је да је преговарачки процес обустављен.

„Пројекат који смо израдили је уручен и тренутно је то наша последња комуникација зато што није било одговора на њега", каже он.

„После тога, можда је било неких неформалних телефонских контаката, али између појединачних представника, не на нивоу делегације. И онда се читава ствар замрзла."

„Предмет преговора апсолутно ирелевантан"

Извор близак руској делегацији рекао је за ББЦ да тренутно нема контаката између преговарачких страна.

Он је такође умањио важност истанбулских преговора, рекавши да никад није ни било праве намере да се постигне мир.

„Преговори су се водили око докумената који ће се потписати ако лидери постигну споразум о миру", каже овај извор за ББЦ.

„Сада је јасно да мира више не може бити."

Према њему, у недељама после састанка у Истанбулу, делегације су успеле да доведу основни споразум који се тиче украјинских безбедносних гаранција „близу стопроцентне готовости".

„Али сви су схватили да чак и ако ови документи достигну готовост од двеста посто, то неће значити да је мир ишта ближи", рекао је он.

Као последица тога, почетком лета, комуникација између преговарачких стана буквално је прекинута.

Владимир Зеленски је изјавио у неколико наврата од почетка рата да жели да води директне разговоре са Владимиром Путином.

„И даље сам чврсти решен, свиђало се то мени или не, да одржим директне преговоре са председником Путином, ако смо спремни за озбиљну расправу", изјавио је украјински лидер 7. јуна у интервјуу за Фајненшел тајмс.

Али сада и Москва и Кијев признају да тренутно не постоје предуслови за један такав састанак.

Изгледа да је главни разлог за то тај што обе стране мисле да могу да преговарају са позиције моћи.

„Данас чујемо да желе да нас потуку на бојишту. Шта да кажем? Нека пробају… Али нека сви знају да заправо још нисмо ништа покренули.

„Истовремено, не одбацујемо мировне преговоре, али они који их одбијају морају да буду свесни да што се дуже чека, биће им теже да преговарају са нама", изјавио је Владимир Путин почетком јула на састанку са руководством и шефовима посланичких клубова Думе.

„Имамо посла са онима са којима имамо посла. Све док не добију ударац у лице, они ништа не разумеју", изјавио је Владимир Зеленски две недеље касније у интервјуу за Вол стрит журнал.

„Председник Зеленски схвата да све док Русија не доживи озбиљне тактичке поразе на бојишту, неће схватити преговарачи процес озбиљно", каже Михаило Подољак, члан преговарачке делегације и саветник шефа кабинета председника Украјине.

Према његовим речима, предмет преговора и састанак два лидера сада је „апсолутно ирелевантан".

„Специјална војна операција ће се наставити све док циљеви не буду постигнути.

„Могу само да кажем да се тренутно не воде преговори и да нема предуслова за њих", изјавио је Дмитриј Песков, портпарол Путина.

Према његовим речима, украјинска делегација је „нестала са радара" и „преговарачки процес не постоји".

Погледајте видео: Историјат неслагања Украјине и Русије

„Осећање узалудности"

Због чега, дакле, Кијев и Москва више нису вољни да учествују у мировном процесу?

Према ББЦ-јевом извору из Москве, у игри је неколико конкретних фактора.

„Као прво, имамо много разлога да будемо увређени", рекао је извор.

„И ми имамо осећања."

Јасно је да су потапање поноса руске црноморске флоте крстарице „Москва" и објављивање доказа о наводним руским ратним злочинима у Бучи озбиљно закомпликовали преговарачки процес.

„Све је почело да се распада пар недеља после потапање 'Москве'", рекао је извор из Москве за ББЦ.

Али „Москва" није била једина тачка преокрета.

Да је украјинска страна на истанбулским преговорима у марту знала више о томе како се руска војска понашала у окупираним крајевима кијевског региона, заузела би много тврђи став, рекао је за ББЦ Михаило Подољак у априлу.

Подољак каже да је сигуран да повратак на „истанбулски коминике" сада више није могућ:

„Емоционална позадина у Украјини се сувише променила", каже он.

„Видели смо превише ратних злочина."

Док су у току стална борбена дејства, украјинска делегација више није била вољна да примени одредбе директно прописане у Истанбулском коминикеју, као што је, на пример, прихватање неутралности, додаје извор близак руској делегацији за ББЦ.

„Више није могуће 'продати' неутралност Украјинцима", рекао је овај извор, говорећи о претпоставци да би то могло да се постигне преко референдума у читавој Украјини.

„Чини се да они нису спремни на то. А чини да се то Путин више ни не очекује. У сваком случају, не сада."

Испитивања јавног мњења у Украјини изгледа да потврђују ову оцену.

Недавна анкета коју је спровео Кијевски институт за социологију показао је да би огромна већина Украјинаца (више од 70 одсто) тренутно гласала са придруживање НАТО-у ако би се у Украјини одржао референдум.

Андреј Јермак, шеф кабинета председника Украјине, недавно је изјавио да чланство у НАТО-у остаје „дугорочни циљ" ове земље, мада се чак и пре тога Кијев нада да ће добити гаранције од савезника за испоруке оружја, дељење обавештајних података и подршку одбрамбеној индустрији и економији.

Нити украјинска страна више жели да пристане на повлачење руских трупа до линије контакта закључно са 23. фебруаром, каже Михило Подољак.

Украјина може да разговара о условима за мир само кад Русија у потпуности напусти територију земље.

„Ако буде остао макар само делић руске окупиране територије у Украјини, биће то вечито извор трвења", објашњава Подољак.

„Не може да се деси да потпишемо некакав, условно речено, Минск 3, зато што тада морамо да прихватимо да ћемо за годину дана поново имати рат."

„Русији нису потребни преговори, већ оперативна пауза"

Кијев више није спреман да прихвати Русију као једног од гаранта његове безбедности, као што је сугерисано у Истанбулском коминикеју, мада брифинзи шефа кабинета украјинског председника Андреја Јермака показују да, упркос пат-позицији у преговорима са Москвом, украјинске власти и даље расправљају о условима гаранције безбедности са другим земљама.

Украјинске власти нису обелоданиле никакав помак у тим преговорима.

Руске власти такође директно говоре да, ако се дијалог настави, он ће се удаљити од Истанбулског коминикеја.

„Ако се преговори сада наставе, услови ће бити потпуно другачији", обећао је у јулу Јуриј Ушаков, Путинов саветник.

„Русији нису потребни преговори. Русији је потребна оперативна пауза", додао је он.

ББЦ-јев извор близак руској делегацији, каже да су преговори стали и зато што је обема странама постало јасно „да нико неће стати са борбеним дејствима и завладало је опште осећање узалудности".

Од априлских преговора, руска војска је активно напредовала у источној Украјини.

Коначно је заузела Маријупољ (и заробила „бранитеље Азовстала") и потпуно заузела територију региона Луганска, окупиравши Севродоњецк и Лисичанск.

С друге стране, украјинска војска је успешно уништила руско складиште наоружања, делимично захваљујући ХИМАРС-у (Артиљеријски ракетни систем високе мобилности) који су добили од САД-а и припрема се за потенцијалну операцију ослобађања окупираног Херсона.

Московски извор ББЦ-ја признаје да је највише на шта Москва може да пристане у овим условима привремено примирје.

На пример, ако руска војска стигне до граница региона Доњецка, његово потпуно „ослобођење" раније је проглашено једним од циљева „војне операције".

Међутим, према британској обавештајној служби, Русија до сада није успела да оствари значајнији продор трупа у Донбасу, а тренутно је усредсређена на утврђивање одбране својих положаја у јужној Украјини.

Уз то, извор ББЦ-ја близак руској делегацији сигуран је да Владимир Путин не намерава да поврати контролу над окупираним територијама у региону Херсона и Запорожја.

У пролеће су руски званичниц,и као што је Андреј Турчак, поручивали становницима окупираних региона да је Русија ту дошла за стално.

Ове јесени окупационе власти тих региона могле би да покушају да организују „референдуме" о „придруживању Русији".

Према речима Михаила Подољака, Кијев никад неће пристати на то.

„Не можемо ни да замислимо да Херсон остане окупиран. То је од суштинске важности", рекао је он за ББЦ.

А Владимир Зеленски је почетком августа изјавио да ће Русија „уништити све шансе за преговоре" ако буде организовала референдуме на окупираним територијама.

Русији је заиста потребно примирје, ако ништа друго да би дуже водила рат, каже Подољак.

„Русији нису потребни преговори. Русији је потребна пауза у операцијама да би кориговала војну стратегију", каже он.

Подољак верује да током такве паузе Русија може да „нагомила додатне гранате и ракете" и накупи микрочипове неопходне за многе типове оружја, које је постало теже набавити због санкција.

„За све то треба времена. И зато су им нужни преговори. Али зашто би они били потребни Украјини? Треба ли да установимо нову линију разграничења? То би био Минск 3. Реците ми, молим вас, зар Минск 2 није био довољан да схватимо да не може бити мира ако предате чак и делић властите територије?", тврди Подољак.

Подољак закључује да рат у Украјини може да се заврши само поразом једне од страна.

„Познајући Украјину и њено друштво, биће сасвим довољно људи који ће штитити право Украјине на постојање као велике државе до самог краја", сматра он.

О чему се тренутно договарају Русија и Украјина

У овом тренутку, практично једина тема о којој Москва и Кијев настављају да разговарају је размена ратних заробљеника и тела погинулих војника.

Према речима Подољака, оперативни штаб који се бави овим питањима са украјинске стране укључује представнике војне обавештајне службе и Службе безбедности Украјине; са руске стране - „представнике Министарства одбране и других безбедносних структура".

Извор ББЦ-ја, коме је познат ток таквих преговора, каже да они напредују са потешкоћама, због узајамног неповерења међу странама.

На пример, каже он, планови за једну размену заробљеника пропали су због експлозије у затвору Еленовка у области Доњецка у јулу.

Русија и Украјина оптужиле су једна другу за експлозију у којој су страдала 53 украјинских припадника контроверзног пука Азов, који су тамо били држани.

Деветог августа, украјинско Министарство за реинтеграцију привремено окупираних територија саопштило је да су тела војника убијених у борбама размењена пет пута од почетка рата.

Један скорашњи напредак у преговорима између Москве и Кијева био је споразум потписан 22. јула, који је скинуо блокаду са извоза украјинских житарица.

Русија и Украјина успеле су да постигну договор у којем је посредовала Турска.

То је дало повода неким посматрачима да се понадају да ако Русија и Украјина могу да се договоре око житарица, онда можда могу да постигну и мир ако то буду желеле.

Али Михаил Подољак то сматра немогућим.

„То су два потпуно различита процеса. Питања мира и рата су принципијелна, идеолошка питања за Путина, Питање транспортних коридора у овом случају нису суштински променили његово становиште", каже он.

Поред тога, украјински портпароли посебно истичу да у оквирима „компромиса око житарица" Кијев није потписао никакве документе непосредно са Москвом.

И заиста, „договор око житарица" је комплекс два споразума: Украјина је потписала један са Анкаром и УН-ом, док је Русија потписала други.

Од почетка рата, страни политичари упорно су и неуспешно нудили посредничке услуге у преговорима не само по питању таквих појединачних питања као што је извоз житарица, већ и мира уопште.

Међу њима су доскорашњи израелски премијер Нафтали Бенет, турски лидер Реџеп Ердоган, француски председник Емануел Макрон, бивша немачка канцеларка Ангела Меркел, па чак и папа Фрања.

У јуну је индонезијски председник Џоко Видодо, после састанка са Владимиром Путином у Москви, изјавио да је пренео руском лидеру поруку Владимира Зеленског и изразио спремност да успостави контакт између два председника.

Кијев је реаговао нервозно на Видодоова открића.

Сергеј Никифоров, портпарол Зеленског, рекао је да уколико украјински председник жели да пренесе нешто руском председнику, учинио би то у свакодневном телевизијском обраћању.

У новембру ове године, Индонезија ће бити домаћин самита Г20.

И Владимир Путин и Владимир Зеленски су позвани да учествују.

Према речима Михаила Подољака, ако Кијев буде био сигуран да ће Путин лично учествовати на самиту, то би могао да буде додатни фактор мотивације за Владимира Зеленског, који није напустио Украјину од почетка рата, да посети Индонезију.

Међутим, он је признао да ће конкретна одлука бити донета кад се приближи почетак самита.

Кремљ је саопштио да је Путин прихватио позив за самит.

„Очекује се да ће Запад трепнути"

„Од априла, украјинска страна је прекинула сву комуникацију о преговорима", изјавио је Дмитриј Песков почетком јуна.

„Било би сјајно кад би европски лидери могли да утичу на украјинско руководство да примени трезвени поглед на ситуацију."

Према извору ББЦ-ја блиском руској делегацији, Кремљ се нада да ће Кијев бити наведен на мир не путем преговора, већ замором ратом у Европи.

„Очекује се да ће Запад трепнути и да ће се ставови према Русији променити кад буду морали да почну да објашњавају грађанима зашто су цене енергената толико високе", рекао је извор ББЦ-ју, додајући да он лично сматра такав исход мало вероватним.

То је популарна тема у руским државним медијима који често извештавају о европском „замору" због проблема везаних за санкције, рестрикција извора енергената и великог броја украјинских избеглица.

Једна ствар око које су, изгледа, сви сагласни је да нема изгледа да ће се Русија обратити другим европским земљама за одржавање преговора о Украјини.

Извор ББЦ-ја близак руској делегацији рекао је да он не зна за такву иницијативу.

Са украјинске стране, Михаил Подољак каже да Европа никад не би предузела такав корак: „Украјина је данас субјект глобалног политичког процеса. А репутација председника Зеленског је таква да је немогуће одржати такве преговоре иза његових леђа, без његовог присуства."

Према речима Подољака, Кијев је свестан да Русија зависи од европског „замора" ратом и Кијев такође примећује руске покушаје „дестабилизације" ситуације у неким земљама ЕУ.

„Европа је свесна да ће се јавити некаква криза. Да ће цена горива и друге робе бити другачија", каже он.

„Али Европа се припрема и припрема јавно мњење у својим земљама. Она ради на томе."

Истовремено, неколико европских политичара изјавило је у протеклих месец дана да предуслови за наставак преговарачког процеса постоје.

На пример, бивши немачки канцелар Герхард Шредер изјавио је да се састао са Владимиром Путином и закључио је да је Русија спремна за преговоре, али да обе стране морају да буду спремне на „уступке".

Мађарски премијер Виктор Орбан позвао је ЕУ да промени стратегију према рату у Украјини и да започне мировне преговоре са Русијом.

Али, према речима Михаила Подољака, сваки мир постигнут у садашњим условима би у сваком случају за последицу имао да Русија „прегрупише војску", прилагоди се санкцијама и настави да заузима нове територије.

Истовремено, у случају новог рата, Украјина би могла да изгуби масовну подршку Запада:

„Зато што би нам онда рекли: 'Нисте завршили посао. Били сте јаки зато што смо вам ми помагали, али нисте дотерали посао до краја. И данас више не можемо да вам помогнемо, не можемо сваке године говорити грађанима у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији да ће се Украјина поново борити против Русије, дати јој неколико стотина милијарди евра и још једном прихватати избеглице из Украјине'".

Истовремено, према речима Подољака, за Европу је много исплативије да се рат „доведе до краја овде и сада" и да то буде постигнуто победом Украјине.

„Ако Русија добије прилику да задржи чак и садашње окупиране положаје, она ће уложити још више новца у изазивање хаоса. Биће сукоба налик сиријском широм света.

„Ултрадесничарске групе ће доминирати Европом, миграциона криза ће бити непрестана. И Европа ће морати да троши много више новца него што га троши на овај актуелни рат", тврди он.

До сада је то био став који су заузимали лидери најистакнутијих земаља партнера Украјине.

Крајем јуна, лидери земаља Г7 на самиту у Немачкој рекли су да ће „наставити да пружају онолико финансијске, хуманитарне, војне и дипломатске помоћи Украјини колико је потребно".

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг дао је сличну изјаву у јуну на самиту НАТО-а у Мадриду.

А шеф Пентагона Лојд Остин изјавио је ове недеље да ће се војна помоћ Украјини пружати „док год то буде било потребно".

То значи да је врло вероватно да ће исход рада бити одлучен на бојишту, а не за преговарачким столом.

У колажима су коришћене слике AFP/Getty.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]