Русија и Украјина: Украјинци љути на Амнести интернешенел, организација каже: „Остајемо при извештају"

Међународна организација за људска права Амнести интернешенел извинила се због чињенице да је њен извештај, који оптужује украјинску војску да угрожава цивиле, изазвао „бол и гнев", али додаје и да остаје при налазима.

Реакција на извештај је била очекивана: негодовање и збуњеност западних и украјинских политичара и позитивне оцене у Русији.

Због неслагања са извештајем, оставку је поднела шефица кијевске канцеларије Амнести интернешенела Оксана Покалчук.

Амнести интернешенел је у извештају навео да присуство украјинске војске и постављање оружја у стамбеним насељима градова угрожава цивиле и крши правила ратовања.

„Амнести интернешенел дубоко жали због бола и беса изазваног нашим саопштењем за јавност о тактици борбе украјинске војске", наводи се у новом саопштењу организације које су цитирале новинске агенције.

„Приоритет Амнести интернешенела у овом и сваком другом сукобу је да обезбеди заштиту цивила. Ово је била једина сврха објављивања наше најновије истраге. И даље у потпуности подржавамо наше налазе, али жалимо због нанетог бола", наводи се.

Шта пише у извештају Амнести интернешенела?

Међународна организација за људска права наводи у најновијем извештају да украјинска војска угрожава цивилно становништво постављајући оружје у стамбене области у покушају да одбије руску инвазију.

Према извештају, украјинска војска је успостављала базе и оружје у цивилним областима, између осталог и у школама и болницама, чиме су прекршили међународно хуманитарно право претварањем цивилних објеката у војне циљеве, наводи се у извештају.

Као резултат руских удара на насеља, цивили су убијени, а цивилна инфраструктура је уништена, напомиње Амнести.

Од априла до јула, представници организације су током неколико недеља анализирали руске ударе у области Харкова, на истоку Украјине, Николајева, на југу, и у Донбасу.

Они су прегледали места удара, интервјуисали преживеле, сведоке и рођаке жртава и проучили сателитске снимке.

Током истраге, Амнести је пронашао доказе да су украјинске трупе дејствовале из стамбених насеља, као и да су се налазиле у цивилним објектима, у 19 градова и села у овим регионима.

Већина стамбених насеља у којима су се налазиле трупе била је далеко од линије фронта, а војска је имала алтернативе које не би угрозиле цивилно становништво, саопштила је организација.

Истовремено, Амнести напомиње да нису сви руски напади пратили овај образац.

У неким случајевима, које је Амнести препознао као руске ратне злочине, стручњаци нису нашли доказе да су украјинске трупе биле на цивилним локацијама.

„Бити у одбрамбеној позицији не ослобађа украјинску војску од поштовања међународног хуманитарног права", рекла је Агнес Каламар, генерални секретар Амнести интернешенела.

„Украјинска влада мора одмах да обезбеди да њене снаге буду стациониране даље од насељених места или да евакуише цивиле из области у којима делује војска", додала је.

Амнести наглашава да пракса украјинске војске да поставља оружје у насељеним подручјима ни на који начин не оправдава неселективне руске нападе, као и употребу међународно забрањене муниције.

„Недискриминаторни напади у којима страдају цивиле или оштећују цивилне објекте су ратни злочини", наводе аутори извештаја.

У недељу су активисти за људска права још једном поновили ову тезу.

„[Овај извештај] не значи да Амнести интернешенел сматра украјинске снаге одговорним за кршења која су починиле руске снаге, или да украјинска војска не предузима адекватне мере предострожности у другим деловима земље", наводи се у извештају.

„Морамо да будемо веома јасни: ништа од акција украјинске војске, које смо документовали, ни на који начин не оправдава руска кршења међународног права", додаје се.

Шта кажу украјинске власти?

Украјински председник Владимир Зеленски оптужио је Амнести Интернешенел за „покушај амнестирања терористичке државе" Русије, наводећи да та организација „пребацује одговорност са агресора на жртву", оценио је он.

Шеф украјинске дипломатије Дмитро Kулеба рекао је да је „огорчен" због „неправедних" оптужби те невладине организације.

Амбасадорка САД у Украјини Бриџит Бринк је на Твитеру написала да би после више од 160 дана рата који је покренуо Кремљ, „свима требало да буде апсолутно јасно да опасност за Украјинце долази од Русије, од бруталности њених снага и немилосрдног гранатирања градова широм земље".

Неки стручњаци се не слажу у потпуности са закључцима активиста за људска права.

Стивен Хејнс, професор међународног права на Универзитету Гринич у Лондону, аутор је смерница за коришћење школа и универзитета у временима сукоба.

Ова правила, иако нису обавезна, одобрило је 100 држава, међу којима и Украјина.

„Употреба школа [током непријатељстава], ако се у то време не користе за предвиђену сврху, није увек противзаконито.

„Јасно је да је ситуација у Украјини изузетна, тако да је далеко од извесног да је украјинска војска прекршила правила", рекао је он у интервјуу за лондонски Гардијан.

Ипак, професор Хејнс признаје да би у идеалном случају војни објекти и јединице требало би да буду смештени што даље од стамбених насеља, али је додао да природа руске инвазије значи да је рат у градовима неизбежан.

Џек Вотлинг, стручњак британског Краљевског института за одбрамбене студије, каже да извештај Амнестија показује да његови запослени „апсолутно немају никакву представу" о томе како се воде војне операције и да „износе оптужбе без пружања поткрепљујућих доказа".

У извештају Амнестија се закључује да су украјинске снаге имале друге опције за распоређивање војних јединица даље од стамбених насеља, али нису наведени примери.

„Украјинске трупе не крше правила. Оне се налазе на територији за коју им је наређено да је бране, а не у некој случајној области оближње шуме где их је лако заобићи", написао је Вотлинг на Твитеру.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]