Куга, пандемије и историја: Зуби откривају где је почела Црна смрт, кажу научници

Истраживачи верују да су открили порекло Црне смрти, више од 600 година након што је убила десетине милиона људи у Европи, Азији и северној Африци.

Здравствена катастрофа средином 14. века једна је од најзначајнијих епизода болести у људској историји.

Али упркос годинама истраживања, научници нису успели да одреде где је почела бубонска куга.

Сада анализа показује да је то било у Киргистану, централној Азији, 1330-их.

Истраживачки тим са Универзитета Стирлинг у Шкотској и немачког Института Макс Планк и Универзитета у Тубингену анализирали су древне узорке ДНК из зуба скелета на гробљима у близини језера Исик Кул, у Киргистану.

Одабрали су то подручје након што су приметили значајан пораст сахрањивања тамо 1338. и 1339. године.

Др Марија Спиру, истраживач са Универзитета у Тубингену, рекла је да је тим секвенцирао ДНК из седам скелета.

Они су анализирали зубе јер, према др Спиру, они садрже много крвних судова и дају истраживачима „велике шансе да открију крвно преносиве патогене који су можда проузроковали смрт људи".

Истраживачки тим је успео да пронађе бактерију куге, Јерсинија пестис (Yersinia pestis), у три од њих.

„Наша студија поставља једно од највећих и најфасцинантнијих питања у историји и одређује када и где је почео најозлоглашенији и најзлогласнији убица људи", рекао је Др Филип Славин, историчар са Универзитета Стирлинг, о открићу.

Истраживање има нека ограничења, пре свега мали број узорак.

Др Мајкл Кнап са Универзитета Отаго на Новом Зеланду, који није био укључен у рад, похвалио га је као „заиста вредан", али је приметио: „Подаци од много више појединаца, времена и региона... заиста би помогли да се разјасни шта представљени подаци значе".

Рад истраживача објављен је у часопису Нејчр, под насловом „Извор црне смрти у централној Евроазији у 14. веку".

Шта је бубонска куга?

Куга је потенцијално смртоносна инфективна болест коју изазива бактерија Јерисинија пестис која живи у неким животињама, углавном глодарима, и њиховим бувама.

Бубонска куга је најчешћи тип ове болести коју људи могу да добију.

Име потиче од симптома које изазива - болни, натечени лимфни чворови или бубони на препонама или на пазуху.

Од 2010. до 2015. широм света је регистровано 3.248 случајева, од чега је умрло 584 људи.

Кроз историју, ова болест се звала и Црна смрт, као референца на гангренозно потамњивање делова тела, као што су прсти на рукама или ногама, до чега може доћи током болести.

Црна смрт је однела око 50 милиона живота у Африци, Азији и Европи у 14. веку.

Последња застрашујућа епидемија у Лондону била је Велика куга 1665, која је усмртила скоро петину становника овог града. У 19. веку дошло је до епидемије куге у Кини и Индији, када је умрло више од 12 милиона људи.

Шта ради организму?

Особа обично осети симптоме бубонске куге после два до шест дана од како се заразила.

Поред осетљивих, увећаних лимфних жлезда, које могу бити и величине јајета, симптоми укључују температуру, грозницу, главобољу, бол у мишићима и умор.

Куга може да утиче и на плућа, изазивајући кашаљ, бол у грудима и тешкоће при дисању.

Бактерија може да уђе у крвоток и да изазове стање септикемије или сепсе, што може довести до оштећења ткива, отказивања рада органа и смрти.

Како можете да се заразите?

Људи могу да се заразе:

Домаће мачке и пси могу да се заразе од уједа бува или уколико поједу заражене глодаре.

Инфекција може да уђе у тело и кроз посекотину на кожи уколико је особа била у у блиском контакту са крвљу заражене животиње.

Тело особе која је умрла због заразе кугом може да инфицира људе у блиском контакту, попут оних који припремају тело за сахрану.

Да ли постоји лек?

Брзо лечење антибиотицима је кључно.

Болест је често смртоносна уколико се не реагује.

Рана дијагноза, лабораторијски тестови и други узорци, могу да спасе животе.

Погледајте и видео о Шпанском грипу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]