Археологија и болести: Научници пронашли првог носиоца и прву жртву куге од пре 5.000 година

Научници су идентификовали новог кандидата за „нулти пацијента" који је преминуо од куге.

Према новим доказима, човек који је умро пре више од 5.000 година у Летонији заражен је најранијим познатим сојем болести.

Куга је захватила Европу 1300-тих, уништивши чак половину становништва.

Каснији таласи наставили су редовно да ударају током неколико векова, узрокујући милионе смрти.

„Ово је до сада најстарија идентификована жртва куге", рекао је др Бен Краус-Кјора са Универзитета у Килу у Немачкој о остацима старим 5.300 година.

Мушкарац је са још троје сахрањен на неолитском гробљу у Летонији поред реке Салач која се улива у Балтичко море.

Истраживачи су анализирали ДНК из костију и зуба све четири особе и тестирали их на бактерије и вирусе.

Били су изненађени када су пронашли једног ловца-сакупљача - човека у двадесетим годинама - зараженог древним сојем куге, изазваним бактеријом Јерсинија пестис (Yersinia pestis).

„Највероватније га је угризао глодар, добио је примарну инфекцију Јерсиније пестис и умро је неколико дана [касније] - можда недељу дана касније - од септичног шока", рекао је др Краус-Кјора.

Истраживачи сугеришу да се древни сој болести појавио пре око 7.000 година, када је пољопривреда почела да се појављује у централној Европи.

Сматрају да је бактерија можда спорадично прелазила са животиња на људе, а да није изазвала велике епидемије.

Временом се прилагодила и на крају еволуирала у облик познат као бубонска куга, коју шире буве и која је похарала средњовековну Европу, узрокујући милионе смртних случајева.

Идеја да су се рани сојеви споро ширили изазива многе теорије о развоју људске цивилизације у Европи и Азији.

И то баца сумњу на хипотезу да је болест узроковала опадање великог броја становника у западној Европи на крају неолитског доба.

Други истраживачи су поздравили студију, али кажу да она не искључује могућност да се куга у то време широко ширила Европом.

Људи се обично заразе кугом када их уједе глодар која носи бактерију куге или су у додиру са животињом зараженом кугом.

Болест постоји и данас, али се лечи антибиотицима ако се утврди у раној фази.

Истраживање је објављено у часопису Сел рипортс (Cell Reports).

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]