Туризам: Тибинген - европски, изричито вегански град из бајке

Не југозападу Немачке, угнежден између Швапских Алпа и густо пошумљеног природног парка Шенбуш, лежи Тибинген, универзитетски град од ког би се постидела већина Дизнијевих локација.

Град је изграђен око скоро савршено очуваног старог града, са калдрмисаним уличицама, старим дрвеним кућама и усталасаним каналима. Док су историјски центри већине немачких градова уништени у Другом светском рату, на Тибинген је пала само једна бомба.

Кроз центар града протиче река Некар, чинећи острвце - Некаринсел - у пролеће прекривено цватовима, а у јесен окупано злаћаном бојом.

Тибинген се налази у Швабији, немачкој покрајини славној по штедљивости - а која је и једно од најосунчанијих предела у земљи, што је чини изразито веселијом од других делова, са суморнијим, кишовитијим временом.

Будући да је академски град, он је значајно мали, али динамичан.

„За своју величину, изузетно је интернационалан", каже Нела Најдек, која води заједницу исељеника.

Први пут сам дошла у Тибинген пре осам година у посету пријатељици, и, на основу првог утиска, град ми је изгледао као из бајке, са идиличним пејзажима и младалачким духом; од 90.000 грађана, више од 27.000 су студенти са Универзитета у Тибингену.

Гацали смо по жустрим потоцима, гостили се швапским специјалитетима и путовали на журке аутобусима путним студената.

Кад сам се опростила од овог необичног града, нисам ни сањала да ћу се вратити годинама касније да бих живела у њему.

Али то вам уради Тибинген: увуче вас у себе и, пре него што схватите, због лакоће са којом се живи у оволико малом али живахном месту, пожелите да више никад не одете.

Али то није све што карактерише Тибинген: он је и иновативан, зелен и допушта постојање алтернативних начина живота.

Да бих вам лакше дочарала колико је јединствен овај град, само ћу рећи да је Тибинген био један од центара немачког студентског протеста 1968, који се одигравао широм Западне Немачке и одбацивао традиционализам и ауторитет, што је утицало на каснији левичарски и еколошки сензибилитет града.

„У Тибингену постоје самоуправне стамбене иницијативе, где се кување и куповина намирница организују колективно и углавном су вегански", објашњава Џени Бродер, која живи у Тибингену 12 година и ради на универзитету.

„Људи који бораве и живе у том смештају често су политички активни, негују свест о друштвеним и еколошким темама и доприносе културној сцени организовањем концерата, предавања, фестивала и журки. Храна која се нуди на тим догађајима често је веганска такође."

Штавише, многи људи које сам упознала откако сам се преселила овамо су вегетаријанци или вегани, и једнако је уобичајено питати некога да ли једе месо као што је питати га да ли има алергије.

Тибинген је чак и званични учесник у Вегануару, годишњем изазову који подстиче људе да буду вегани током месеца јануара.

„Наша вегетаријанска понуда дана прода се много брже него месна понуда", каже Алок Дамодаран, који држи камионет са јужноиндијском храном у граду. То је значајно за земљу славну по својој кобасици.

Зелени политичари присутни су у окружној скупштини још од 1979. године.

А будући да су трећина његовог становништва студенти, град је дом образоване заједнице која је свесна еколошких проблема. Овај млади и енергични дух омогућује да одрживост функционише.

На пример, Амели Дитенбергер и Кајетан Крот почели су да пеку вегански банана хлеб током пандемије, прво вршећи појединачне доставе, а потом их претворивши у бизнис који опскрбљује неколико кафића.

„Људи су пуни подршке, зато што је то локална иницијатива, а посебно цене то што испоруке вршимо у електричним аутомобилу", каже Дитенбергер

Седат Јалцин је отворио пекару Ада у граду након што је стигао овамо на програм студентске размене пре неколико година, а сада је води са супругом Ајсенур Сарцан Јалцин.

Иако је Немачка славна по локалима који продају донер кебаб и шаварму, у Јалциновој пекари дословно сва храна је вегетаријанска или веганска.

Ту се изврсни буреци пуњени спанаћем, кромпиром, патлиџаном, тахинијем и сиром, поред симица, округлог турског хлеба, и брда салате.

„Сваке вечери све распродамо", каже Јалцин. „Вегетаријанска турска пекара функционише овде због толиких студената, али и због овдашњих људи, њима је стало до животне средине."

Тибинген се такође константно редизајнира и освежава да би био још еколошки свеснији.

Широке и добро интегрисане бициклистичке стазе уз скупе паркинг тикете чине град веома неприступачним за аутомобиле.

Уредба усвојена у фебруару 2022. објавила је да аутомобили више неће моћи да се возе централном градском улицом, која је остала резервисана искључиво за аутобусе и бицикле.

Студенти могу преко викенда да се возе аутобусима бесплатно, као и после 19:00 часове сваке вечери, док је суботом путовање бесплатно за свакога. (Локална власт чак планира да учини аутобусе бесплатним све време.)

Тибинген троши трипут више по глави становника на бициклистичку инфраструктуру од Копенхагена, рекао ми је градоначелник Борис Палмер.

А нови порез уведен почетком 2022. године - Тибинген је први град у Немачкој који га је применио - издигао је зелени статус града на још виши ниво.

Verpackungssteuer (порез на амбалажу) уводи плаћање од додатних педесет центи на сваку једнократну амбалажу, од чаша за кафу, преко кутија за сладолед до тањира за оброке.

Уз то, сав једнократни есцајг као што су виљушке, ножеви и кашике коштају додатних двадесет центи. Опорезоване су чак и кутије за пицу и фолије за фалафел за понети.

Било да је прављено од одрживог или рециклираног материјала, све што има једнократну употребу биће скупље, засновано на принципу да је непроизводња боља од будућег рециклирања или отпада.

Порез је већ имао обећавајући почетак: у првих неколико недеља довео је до 15 одсто мање смећа у градским контејнерима.

Та бројка ће се само повећавати, како се више људи буде навикавало да понесе властити есцајг, а ресторани почну да нуде посуђе које може поново да се користи.

И становници и фирме из Тибингена одазвали су се овом изазову.

„Престала сам да држим једнократне тањире", каже Нареш Танеџа, која држи вегански индијски ресторан Махараџа у Тибингену последњих 30 година.

„Већ смо почели да подстичемо наше муштерије да доносе властито посуђе за одношење хране, а сада је овај порез у томе још више помогао."

Јалцин додаје да је локална власт понудила помоћ у излажењу на крај са порезом на амбалажу и помогла им да купе машине за судове и есцајг за вишекратну употребу.

Ова одлука, додуше, није прошла добро у Тибингеновом једином Мекдоналдсу, који тужи град због пореза.

Са више од 1.500 ресторана широм земље, Мекдоналдс тврди да је тешко направити јединствена решења и залаже се за униформни оквир, за разлику од правила која се разликују од града до града.

„Слажемо се да је најбоља амбалажа она која се уопште не производи. Али јединствена локална решења појединачних градова или заједница стоје на путу национално успешног и примењивог концепта", рекао је портпарол, док компанија примењује циљане тестове властитог система вишекратног есцајга и опреме.

Ово, међутим, није први пут да је Мекдоналдс покушао да заустави сличан потез; порез на амбалажу предложен је и у немачком граду Каселу деведесетих, али је Мекдоналдсова тужба осујетила тај покушај.

Међутим, Палмер је уверен да ће Тибингенов порез на амбалажу победити на суђењу које је започело у марту 2022. године.

„Ми верујемо да град има право да уведе један такав порез, и да чак и велика компанија то мора да прихвати. Не могу да верујем да једна међународна компанија не може да се пребаци на вишекратну опрему ако већ свака мала компанија то успева да учини."

Палмер, који је изабран за градоначелника 2007. године, код многих се сматра заслужним за обликовање Тибингенове зелене политике, као што су обавезни соларни фотоволтажни системи на крововима бесплатних аутобуса суботом.

„Доживели смо смањење емисије угљен диоксида по глави становника од 40 одсто у последњих 15 година, док је Тибингенова привреда у порасту за 40 одсто", рекао је он.

„То нам улива наду да постоји начин да се победи глобално загревање и да наставимо да се развијамо", додаје он.

Иако много тога може да се научи на Тибингеновом примеру, можда је негде другде тешко поновити ове градске тријумфе, јер они проистичу из јединствене подршке која долази са друштвене и политичке сцене.

Неки се брину да Тибинген ризикује да оде предалеко: чланак из Шпигла из 2011. године описао је Француски кварт, једно од најзеленијих насеља у граду - и у читавој земљи - као „зелени пакао", представивши његове становнике као нетрпељиве и лицемерно зелене.

Уз све то, многи сматрају да је Тибинген сувише академски да би се сматрао адекватним примером из стварног света.

„Остаћете у академском мехуру ако живите овде", каже Кати Винклер, која је живела у Тибингену неколико година пре него што се преселила у Берлин.

Ипак, пример Тибингена показује да утирање пута за зеленију планету може да се постигне у мањим оквирима, доказавши да и мало може бити моћно, лепо и инспиративно.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]