Балканац на Јужном полу: „Најтеже је убити папка у себи, који ти говори да не можеш"

Он је ходао по 12 сати дневно укупно 47 дана и за то време прешао 1.163 километра. Ок, не звучи превише тешко.

Такође је све време вукао и санке тешке 137 килограма. Па добро, можда је стварно у доброј кондицији.

Треба напоменути и да је био потпуно сам и да ни у једном тренутку није пао мрак. И да је температура била невероватних минус 27, а субјективни осећај минус 50.

Само још једна ситница - Давор Ростухар је све ове дане провео на Јужном полу и тако постао први Хрват који га је освојио. Он је уједно и тек 26. човек на планети коме је то успело.

„Треба да победиш самог себе. Да убијеш оног папка у себи који ти говори - ти то не можеш, ти си јадан. Боље остани у фотељи и наточи још то једно пиће", описује Ростухар за ББЦ на српском зашто је кренуо на крај света.

Са ким је ишао? Па, сам!

Као човек који за себе каже да је „успео да живи од путовања", Давор Ростухар није много причљив, барем не према новинарима ББЦ:

„Немам ја времена и не интересује ме промоција. Желим само да најавите предавање које држим, да би људи које интересује та експедиција и пут на Јужни пол, могли да дођу и чују".

На вероватно неопрезно питање са ким је ишао на Јужни пол, само је кратко одговорио - „сам".

Онда ми је синуло, нема експедиције или екипе са којом путујеш, са којом се охрабрујеш и која је тера да гураш - Давора је хеликоптер оставио на обали Антарктика и све време је 47 дана био сам:

„Ходао сам до Јужног пола рутом Херкулес, која је дугачка 1.163 километара. На почетку су ми санке биле тешке 137 килограма, а сваки дан су биле килограм и по лакше како сам трошио храну.

„Ходао сам по 10 до 12 сати дневно, а остало време сам трошио на редовне ствари око кампа - подизање шатора, топљење снега да добијем воду, храњење, пуњење батерија преко соларних плоча, писање експедицијског дневника, комуникацију са базом и мојим тимом."

Ок, сад ми је јасно, имао је ипак неку везу са тимом, иако они нису били физички присутни.

И та самоћа му је најтеже пала.

„Ту није било ни мириса, ни звукова, ничега што би поглед могао да вам ухвати.

„Био сам као у празном простору. Зато сам стално морао да контролишем мисли и емоције."

Каже да се негде на половини осећао као „најизолованија особа на планети", окружен са само неколико километара леда, а да му је дан изгледао као једна „лепа рутина". Одржавање те рутине, ипак, био је један од највећих проблема. Јер, свака и најмања емоција се у том тренуту - јако повећавала.

„Мала срећа постаје еуфорија, мала туга постаје драма", каже Давор.

Ипак, не делује као да је имао осећај да се упутио у нешто јако небезбедно.

„Тврдим да је просечна вожња по нашим путевима десет пута опаснија од добро припремане антарктичке експедиције."

Како изгледа ноћ на Јужном полу?

Још једна фатална грешка у питању. Па, како ће изгледати него - као дан.

„У доба кад сам ја ишао, за време антарктичког лета, сунце не залази испод хоризонта, дакле целу ноћ је дан, односно Поларни дан", одговара, опет, прилично штуро.

Ростухар се за експедицију припремао три године, а каже да је највише научио од других народа који живе у сличним захтевним условима - од последњих традиционалних народа који живе на крајњем северу планете, Инуита са севера Гренланда и Ненета са севера Сибира, али и поларних истраживача из Норвешке.

„Док је нама лед само замрзнута вода, они распознају сто врста снега и леда, из њега читају сигурност тла под ногама, временску прогнозу и мноштво других информација."

Ко је Давор Ростухар

Може ли се живети од путовања

Давор не одаје, али ипак коментарише оно што нас све интересује - може ли се и како живети од путовања? Каже:

„Почео сам да путујем врло рано, са 16 година, а са 19 сам кренуо на велика путовања и подредио свој живот томе.

„Одлучио сам од тога да направим и професију, некако се бавим тиме и то је стварно привилегија. Истовремено, то је доступно свакоме ко изабере такав начин живота."

Како то заиста успева?

На пример, за последњи изазов, освајање Јужног пола, направио је кампању на интернету и уз помоћ „краудфандинга" (онлајн кампање у којима се сви заинтерсовани позивају да донирају новац за неку ствар, која може да буде заједничко добро или пак услуга) успео да оде.

Кампања „Племеном сањара" је била једна од најуспешнијих у Хрватској.

Сада је изгледа много лакше доћи на тај чувени крај света, каже Давор:

„Цео свет се скупља, а те даљине постају мање и ми се стапамо у једну културу.

„Живимо у време када је технолошки могуће путовати на други крај света и никад није било јефтиније путовати него данас."

Тренутак када је стигао на циљ и први међу нама освојио Јужни пол описује речима:

„Срећна празнина."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]