„Airbnb“ у Србији још увек у сивој зони

Иако је замишљено да управници зграда воде евиденцију о становима који се издају, па и онима преко популарне мреже за краткорочни најам - „Airbnb" (Ер би ен би), ово правило се још увек не спроводи у пракси.

Могућност да угосте туристу у сопственом стану и солидно зараде привлачна је многим нашим суграђанима. Више од триста станова у Београду је тренутно у понуди на Airbnb платформи.

Јелена из Београда издаје три стана преко овог сајта: сопствени и два која припадају члановима њене породице. Сматра да тако може боље да заради у односу на издавање стана на дуже, али и користи свој стан када јој одговара. Цена једнодневног најма у просеку је 30 евра.

Станодавци осећају већу заштиту, јер Airbnb надокнађује начињену штету, што може да буде проблем са станарима који изнајмљују стан на дуже. Као предност ове врсте најма, Јелена наводи да се ови станови боље одржавају и мање користе, јер гости најћешће само спавају у њима.

Све је више оних који се опредељују за овакву врсту смештаја у односу на хотел и то не само због повољније цене.

„Више волим спонтану, атмосферу нечије собе или стана, него хотелску собу," каже Весна која је користила Airbnb у пет европских градова.

Задовољна је услугом, иако признаје да је било неких изненађења.

„Али то све постане смешна анегдота кад се вратим кући," каже она.

Пет места са превише туриста

Од мини-Гагарина до невидљивог Ворхола

„Airbnb" и проблем плаћања пореза

Овакви станови у Београду нису регистровани као апартмани за пружање туристичких услуга и власници не плаћају никакав порез по том основу. Airbnb не сноси одговорост за то, већ упозорава власнике да морају да проуче локалне законе и делују у складу с њима, пре него што одлуче да свој стан понуде за изнајмљивање.

Због немогућности државе да наплати порез од ове врсте најма, Airbnb је већ годинама на удару градских власти у метрополама широм света. У Канади, Airbnb шаље обавештења „домаћинима" да морају да пријаве приход пореској служби.

На неким популарним туристичким дестинацијама, попут Ибице, приватним лицима је забрањено да изнајмљују своје станове преко ове платформе.

Министарство туризма спрема нови Закон о угоститељству, који не прави разлику између лица која издају станове преко ове платформе и других издавалаца смештаја. Сви они ће морати да прођу категоризацију код јединица локалне самоуправе.

Новитет овог закона је услуга Е-туриста, портал који ће садржати све информације о објектима за смештај и њиховим власницима. Такође, пружаоци смештаја мораће преко овог система да пријаве туристе.

Управници зграда морају да знају све станаре

У Србији постоји проблем наплате пореза и за дугорочно изнајмљивање станова. Недавно успостављени управници зграда треба да имају евиденцију станова који се издају у јединицама којима управљају.

Власник фирме Мој управник Дејан Мркаљ тврди да издавање стана на дан није регулисано српским законима. У зградама су истакнути спискови власника који су добијени из катастра непокретности, а управници треба да знају ко тачно живи у становима.

База података станара служи да би се тачно поделили трошкови заједничког одржавања зграде, а не да би управници обављали посао пореске управе.

Како су управници из његовог предузећа задужени за одржавање више од 300 зграда, још увек нису почели да се баве састављањем тих спискова.

Домаћин на Airbnbu треба да обавести станаре зграде у којој има стан чиме се бави и на неки начин добије њихову сагласност за то.

„Ништа од станара не кријем, не видим разлог да ме пријављују, а да није у питању пакост", каже Јелена.

У случају пријаве за незаконито обављање туристичке делатности, инспектор излази на терен и доноси решење о забрани делатности док се не изврши категоризација и покреће прекршајни поступак.

За овај прекршај прописана казна за физичко лице креће се у распону од 50.000 до 150.000 динара.

Рената Пинџо, саветница у Министарству туризма каже да нови закон уводи многе олакшице за физичка лица, пружаоце услуга смештаја до 30 лежајева.

Укида се досадашња обавеза пружања услуга преко посредника што ће им нарочито олакшати начин рада. Такође, сви који издају собе на краће од 30 дана, сматраће се угоститељима.

Људи који издају станове туристима преко онлајн платформи могу да очекују да ће плаћати паушални порез.

„Тиме им се олакшава пословање, а с друге стране држава стиче увид ко све пружа угоститељске услуге, ко су гости који ту одседају и с којим капацитетима располажемо", закључује Пинџо.

И када би се спроводила ревноснија контрола плаћања пореза, Јелена би и даље издавала станове преко ове платформе. Очекује да би зарађивала исто колико и сада.

Она сматра да Airbnb нуди довољно слободе и заштите власнику стана. Чак и када не издајете свој стан, већ то радите за друге, можете да зарадите барем просечну плату у Србији.

„У општем недостатку послова, то уопште није лоше", закључује она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]