Притисци туризма: пет места која привлаче превише туриста

Последњих година, све је више земаља које ограничавају туристичке посете да би сачувале сопствена природна или културна богатства.

Прво су тајландски званичници рекли да залив Маја мора принудно да остане без посетилаца којих је тамо све више откако је 2000. године прослављено у филму „Плажа".

А онда је филипински председник Родриго Дуерте објавио је да ће острво Боракај такође бити затворено на неколико месеци, пошто је, према његовим речима, постало „претрпана септичка јама".

Ово нису једина одредишта са сличним проблемом.

Бројни европски градови, међу којима су Венеција и Дубровник, жале се да су преплављени туристима.

Барселона је 2017. године донела рестриктивне мере против непријављеног издавања смештаја путем мреже AirBnB, тврдећи да ће мештанима повећати намете на издавање.

Другде су повећане цене за туристе како би заштитили локална богатства. Руанда сада наплаћује 1.500 долара дневно за дозволу за посматрање горила.

Погледајмо пет одредишта широм света које трагају за начином да се изборе са сопственом популарношћу.

1. Тајланд: залив Маја коначно иде на одмор

Тајландске власти су 2018. објавиле да затварају познати залив Маја како би му омогућиле мали предах.

Та скровита увала - са провидном водом, белим песком и кречњачким стенама - постала је славна као питорескна сценографија за филм „Плажа", у ком главну улогу игра Леонардо Дикаприо.

Од тада се сваког дана на њену обалу искрца између 4.000 и 5.000 посетилаца.

Стручњаци кажу да је 77 одсто корала у заливу Маја озбиљно угрожено, углавном због оштећења која им наносе бродска сидра.

Планирана четворомесечна пауза сваке године неће успети да то поправи.

Да ли је, онда, касно за спас залива Маја?

Тон Тамрогнавасават, морски биолог из Бангкока, не мисли да јесте.

„Да је касно, не бисмо ништа чинили", изјавио је за ББЦ.

„Пре три године смо затворили острво по имену Кох Јунг и корали тамо сада лепо расту. Исту праксу ћемо применити у заливу Маја и покушаћемо да пресадимо неке корале тамо."

Тајланд је 2011. године за туристе затворио десетине локација за роњење.

Кох Јунг, острво у ланцу Пи Пи, као и Кох Такаи у националном парку Симиланска острва, такође нису отворена за посетиоце од средине 2016 године.

„Има смисла да се острва затворе", каже Елизабет Бекер, ауторка књиге „Пребукирано: експлозија туризма и путничког бизниса".

Међутим, Тајланд је под огромним економским притисцима, поготово у ова тешка политичка времена, упозорава она.

„Туризам представља кључ тајландског економског развоја, те се стога тамошњи бизнисмени и званичници плаше да би свако спутавање ове гране оштетило тајландску привреду."

Тамронгнавасават сматра да се управо због тога толико одлагало са предузимањем мера у заливу Маја.

„Ако сте у земљи која добија више од 22% бруто домаћег производа од туризма, разумећете колико је то тешко. Већина људи није веровала да ће се ово заиста десити", каже он.

Када се залив Маја опет отвори, биће ограничен на 2.000 туриста дневно и бродови више неће моћи да пређу плитки гребен.

Међутим, Ворапој Лимлим, директор тамошњег националног парка, изјавио је за Пукет њуз да није сигуран на који начин ће нова забрана бити спроведена и да ће његовом малом тиму који већ патролира обалама можда бити потребно појачање.

2. Италија: Ћинкве Тере испробава савремене технологије

Туристи просто не могу да се нагледају тих пет јарко обојених градова на литицама у северној Италији, познатих као Ћинкве Тере.

Ово подручје, где живи око 5.000 становника, проглашено је 1999. за национални парк, а сада га посети више од два милиона туриста годишње.

Људи долазе да би планинарили стазама које повезују градиће и терасасте винограде. Током година, ти путеви су пропали због ерозије и претеране употребе.

Популарна рута између градића Риомађоре и Манарола затворена је од септембра 2012, пошто се група аустралијских туриста озледила у лавини.

Један планинар на другој стази повредио се током ускршњег викенда 2018.

Много се говорило о ограничавању броја посетилаца, али до тога још није дошло.

У скорије време је управа парка испробавала апликацију коју туристи могу да користе како би видели колико је људи на стазама у датом тренутку.

Када се појави црвено упозорење, на стази је превелика гужва и посетиоци могу да одлуче желе ли да се тискају у маси.

Убудуће ће моћи да покушају са виртуалном листом чекања.

Посетиоце такође подстичу да купе Ћинкве Тере картицу која им омогућава да користе стазе и јавни превоз.

Куповина још није обавезна, али зарада, између осталог, одлази и на санацију стаза.

Ричард Хамонд, уредник сајта GreenTraveller.com, рекао је за ББЦ да је сада прави тренутак за промену широм света.

„Људи постају све свеснији како путују и како живе", каже он.

„Одједном су сви почели да пазе на то колико користимо пластику - и то само у току прошле године - што се, онда, преноси и на друге животне делатности.

„То је плодно тло за промену. Сада владе и локалне заједнице могу да предузму мере и нико их неће критиковати као раније."

3. Перу: Мачу Пикчу посеже за радом по сменама

Мачу Пикчу, та древна цитадела Инка у Перуу, налази се на листи обавезних одредишта пасионираних путника.

Славна Стаза Инка омогућава посетиоцима да пешаче све до врха - преко Анда и кроз шуме под облацима - што је, по речима многих, јединствено искуство.

Међутим, превише људи и незваничних водича довело је до оштећења рута, нагомилавања ђубрета и подизања шатора без икакве контроле.

Перуанска влада је 2005. ограничила број људи који смеју да пређу стазу у току године. Осим тога, место се сваког фебруара затвара због чишћења и одржавања.

Туристи су се ипак прилагодили тако што унапред врше резервације, док туристичке компаније морају да следе правила како би задржале дозволе за рад.

Међутим, посетиоци и даље преплављују сам Мачу Пикчу, којем се најчешће прилази друмом.

Власти су 2016. увеле нов систем, који подразумева куповину карте за јутро или за вече, у нади да ће тако контролисати број посетилаца.

Међутим, један локални борац за заштиту животне средине рекао је за ББЦ да се одмах претпоставило да ће то бити само замазивање очију.

Зна се да је премашен максимум од 2.500 посетилаца дневно који је препоручио УНЕСКО.

4. Јужна Кореја: острво Јеју

Шта мислите, која је најфреквентнија авионска рута на свету?

Прошле године је то била она између Сеула, главног града Јужне Кореје, и острва Јеју, туристичке дестинације на око 90 километара од копна.

Људи тамо одлазе како би се дивили вулканском пејзажу, питорескним водопадима - и еротском парку забаве, који је популаран код свеже венчаних парова.

Године 2017. регистровано је скоро 65.000 летова између та два аеродрома, што значи готвоо 180 летова дневно.

Око 15 милиона туриста годишње посети то острво, пише Саут чајна морнинг поуст.

То је огроман број људи за подручје које се простире на мање од 2.000 квадратних километара.

„Некадашња нетакнута средина озбиљно је угрожена након што је постала популарна код дошљака. Сад има више смећа и саобраћајних несрећа", изјавио је Канг Вонбо, вођа локалне протестне групе, за корејски Тајмс.

„На острво такође долази и велик број посетилаца са крузера, који се задрже само неколико сати и заправо не допринесу много локалној привреди", рекла је Катарина Гермије-Хамел, саветница за одрживи туризам из Сеула, за ББЦ.

Гђа Гермије-Хамел тврди да људи широм света успех туризма често мере само по броју посета, те да то мора да се промени.

А шта је са угљеничним отиском који стварају ти силни летови?

Чини се да се о томе у скорије време неће повести много бриге: влада Јужне Кореје разматра градњу још једног аеродрома на југу острва Јају, за који се нада да ће до 2035. године утростручити посету до 45 милиона туриста.

Острво Јеју је посебно популарно међу кинеским туристима. Пораст кинеског тржишта путовања сматра се главним разлогом нових оптерећења за цео регион.

Међутим, ствари су пошле необичним правцем 2017. године, када је Кина забранила туристичким агенцијама да продају аранжмане за Јужну Кореју, у знак протеста због одлуке Сеула да прихвати амерички ракетни одбрамбени штит, што је Пекинг протумачио као претњу по сопствену безбедност.

Та забрана је сада подигнута.

5. Колумбија: Кањо Kристалес има правилник

Кањо Кристалес у Колумбији представља надреалан призор - то је река која као да садржи целокупан спектар боја.

Захваљујући воденим биљкама и игри светлости, она се мрешка црвено, ружичасто, светлозелено и жуто. Мештани у централној провинцији Мета зову је течна дуга.

Али последњих година - посебно пошто је 2016. године потписан мир - посетиоци су почели да продиру дубоко у унутрашњост земље како би се лично уверили у ово често фотографисано чудо.

Мали град Макарена служи им као база.

Кањо Кристалес не обилази ни приближно онолики број посетиоца као нека друга места на овом списту (2016. их је било око 16.000), али веома је тешко одржавати равнотежу између тог прилива који раније није постојао и изузетно осетљивог екосистема.

Расте забринутост да би повећан број људи у том подручју могао довести до увећаног загађења и оштећивања драгоцених водених биљака.

За такву новију туристичку дестинацију је необично што се од почетка кренуло исправним путем, успостављањем правила: забрањене су пластичне флаше, коришћење средстава за заштиту од сунца или инсеката у води, на одређеним местима пливање, пушење, као и храњење риба.

По приспећу, посетиоци добијају инструкције, како би свима све било унапред јасно.

Ипак, постоји забринутост за природну средину због могућег повећаног броја летова (посетиоци обично стижу из Боготе, која се налази 270 км ка северу) и теренских возила, која довозе људе из Макарене до саме реке.

У децембру је приступ ограничен, како би се река мало одморила.

Фабер Рамос, кординатор екотустичког програма, изјавио је за информативни сајт Семана Состенибл: „Присуство људи може да наруши процес размножавања биљака. Због тога смо одлучили да уведемо ограничењa."

Све фотографије: Alamy, Getty Images и Shutterstock

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]