Pritisci turizma: pet mesta koja privlače previše turista

Poslednjih godina, sve je više zemalja koje ograničavaju turističke posete da bi sačuvale sopstvena prirodna ili kulturna bogatstva.

Prvo su tajlandski zvaničnici rekli da zaliv Maja mora prinudno da ostane bez posetilaca kojih je tamo sve više otkako je 2000. godine proslavljeno u filmu „Plaža".

A onda je filipinski predsednik Rodrigo Duerte objavio je da će ostrvo Borakaj takođe biti zatvoreno na nekoliko meseci, pošto je, prema njegovim rečima, postalo „pretrpana septička jama".

Ovo nisu jedina odredišta sa sličnim problemom.

Brojni evropski gradovi, među kojima su Venecija i Dubrovnik, žale se da su preplavljeni turistima.

Barselona je 2017. godine donela restriktivne mere protiv neprijavljenog izdavanja smeštaja putem mreže AirBnB, tvrdeći da će meštanima povećati namete na izdavanje.

Drugde su povećane cene za turiste kako bi zaštitili lokalna bogatstva. Ruanda sada naplaćuje 1.500 dolara dnevno za dozvolu za posmatranje gorila.

Pogledajmo pet odredišta širom sveta koje tragaju za načinom da se izbore sa sopstvenom popularnošću.

1. Tajland: zaliv Maja konačno ide na odmor

Tajlandske vlasti su 2018. objavile da zatvaraju poznati zaliv Maja kako bi mu omogućile mali predah.

Ta skrovita uvala - sa providnom vodom, belim peskom i krečnjačkim stenama - postala je slavna kao pitoreskna scenografija za film „Plaža", u kom glavnu ulogu igra Leonardo Dikaprio.

Od tada se svakog dana na njenu obalu iskrca između 4.000 i 5.000 posetilaca.

Stručnjaci kažu da je 77 odsto korala u zalivu Maja ozbiljno ugroženo, uglavnom zbog oštećenja koja im nanose brodska sidra.

Planirana četvoromesečna pauza svake godine neće uspeti da to popravi.

Da li je, onda, kasno za spas zaliva Maja?

Ton Tamrognavasavat, morski biolog iz Bangkoka, ne misli da jeste.

„Da je kasno, ne bismo ništa činili", izjavio je za BBC.

„Pre tri godine smo zatvorili ostrvo po imenu Koh Jung i korali tamo sada lepo rastu. Istu praksu ćemo primeniti u zalivu Maja i pokušaćemo da presadimo neke korale tamo."

Tajland je 2011. godine za turiste zatvorio desetine lokacija za ronjenje.

Koh Jung, ostrvo u lancu Pi Pi, kao i Koh Takai u nacionalnom parku Similanska ostrva, takođe nisu otvorena za posetioce od sredine 2016 godine.

„Ima smisla da se ostrva zatvore", kaže Elizabet Beker, autorka knjige „Prebukirano: eksplozija turizma i putničkog biznisa".

Međutim, Tajland je pod ogromnim ekonomskim pritiscima, pogotovo u ova teška politička vremena, upozorava ona.

„Turizam predstavlja ključ tajlandskog ekonomskog razvoja, te se stoga tamošnji biznismeni i zvaničnici plaše da bi svako sputavanje ove grane oštetilo tajlandsku privredu."

Tamrongnavasavat smatra da se upravo zbog toga toliko odlagalo sa preduzimanjem mera u zalivu Maja.

„Ako ste u zemlji koja dobija više od 22% bruto domaćeg proizvoda od turizma, razumećete koliko je to teško. Većina ljudi nije verovala da će se ovo zaista desiti", kaže on.

Kada se zaliv Maja opet otvori, biće ograničen na 2.000 turista dnevno i brodovi više neće moći da pređu plitki greben.

Međutim, Vorapoj Limlim, direktor tamošnjeg nacionalnog parka, izjavio je za Puket njuz da nije siguran na koji način će nova zabrana biti sprovedena i da će njegovom malom timu koji već patrolira obalama možda biti potrebno pojačanje.

2. Italija: Ćinkve Tere isprobava savremene tehnologije

Turisti prosto ne mogu da se nagledaju tih pet jarko obojenih gradova na liticama u severnoj Italiji, poznatih kao Ćinkve Tere.

Ovo područje, gde živi oko 5.000 stanovnika, proglašeno je 1999. za nacionalni park, a sada ga poseti više od dva miliona turista godišnje.

Ljudi dolaze da bi planinarili stazama koje povezuju gradiće i terasaste vinograde. Tokom godina, ti putevi su propali zbog erozije i preterane upotrebe.

Popularna ruta između gradića Riomađore i Manarola zatvorena je od septembra 2012, pošto se grupa australijskih turista ozledila u lavini.

Jedan planinar na drugoj stazi povredio se tokom uskršnjeg vikenda 2018.

Mnogo se govorilo o ograničavanju broja posetilaca, ali do toga još nije došlo.

U skorije vreme je uprava parka isprobavala aplikaciju koju turisti mogu da koriste kako bi videli koliko je ljudi na stazama u datom trenutku.

Kada se pojavi crveno upozorenje, na stazi je prevelika gužva i posetioci mogu da odluče žele li da se tiskaju u masi.

Ubuduće će moći da pokušaju sa virtualnom listom čekanja.

Posetioce takođe podstiču da kupe Ćinkve Tere karticu koja im omogućava da koriste staze i javni prevoz.

Kupovina još nije obavezna, ali zarada, između ostalog, odlazi i na sanaciju staza.

Ričard Hamond, urednik sajta GreenTraveller.com, rekao je za BBC da je sada pravi trenutak za promenu širom sveta.

„Ljudi postaju sve svesniji kako putuju i kako žive", kaže on.

„Odjednom su svi počeli da paze na to koliko koristimo plastiku - i to samo u toku prošle godine - što se, onda, prenosi i na druge životne delatnosti.

„To je plodno tlo za promenu. Sada vlade i lokalne zajednice mogu da preduzmu mere i niko ih neće kritikovati kao ranije."

3. Peru: Maču Pikču poseže za radom po smenama

Maču Pikču, ta drevna citadela Inka u Peruu, nalazi se na listi obaveznih odredišta pasioniranih putnika.

Slavna Staza Inka omogućava posetiocima da pešače sve do vrha - preko Anda i kroz šume pod oblacima - što je, po rečima mnogih, jedinstveno iskustvo.

Međutim, previše ljudi i nezvaničnih vodiča dovelo je do oštećenja ruta, nagomilavanja đubreta i podizanja šatora bez ikakve kontrole.

Peruanska vlada je 2005. ograničila broj ljudi koji smeju da pređu stazu u toku godine. Osim toga, mesto se svakog februara zatvara zbog čišćenja i održavanja.

Turisti su se ipak prilagodili tako što unapred vrše rezervacije, dok turističke kompanije moraju da slede pravila kako bi zadržale dozvole za rad.

Međutim, posetioci i dalje preplavljuju sam Maču Pikču, kojem se najčešće prilazi drumom.

Vlasti su 2016. uvele nov sistem, koji podrazumeva kupovinu karte za jutro ili za veče, u nadi da će tako kontrolisati broj posetilaca.

Međutim, jedan lokalni borac za zaštitu životne sredine rekao je za BBC da se odmah pretpostavilo da će to biti samo zamazivanje očiju.

Zna se da je premašen maksimum od 2.500 posetilaca dnevno koji je preporučio UNESKO.

4. Južna Koreja: ostrvo Jeju

Šta mislite, koja je najfrekventnija avionska ruta na svetu?

Prošle godine je to bila ona između Seula, glavnog grada Južne Koreje, i ostrva Jeju, turističke destinacije na oko 90 kilometara od kopna.

Ljudi tamo odlaze kako bi se divili vulkanskom pejzažu, pitoresknim vodopadima - i erotskom parku zabave, koji je popularan kod sveže venčanih parova.

Godine 2017. registrovano je skoro 65.000 letova između ta dva aerodroma, što znači gotvoo 180 letova dnevno.

Oko 15 miliona turista godišnje poseti to ostrvo, piše Saut čajna morning poust.

To je ogroman broj ljudi za područje koje se prostire na manje od 2.000 kvadratnih kilometara.

„Nekadašnja netaknuta sredina ozbiljno je ugrožena nakon što je postala popularna kod došljaka. Sad ima više smeća i saobraćajnih nesreća", izjavio je Kang Vonbo, vođa lokalne protestne grupe, za korejski Tajms.

„Na ostrvo takođe dolazi i velik broj posetilaca sa kruzera, koji se zadrže samo nekoliko sati i zapravo ne doprinesu mnogo lokalnoj privredi", rekla je Katarina Germije-Hamel, savetnica za održivi turizam iz Seula, za BBC.

Gđa Germije-Hamel tvrdi da ljudi širom sveta uspeh turizma često mere samo po broju poseta, te da to mora da se promeni.

A šta je sa ugljeničnim otiskom koji stvaraju ti silni letovi?

Čini se da se o tome u skorije vreme neće povesti mnogo brige: vlada Južne Koreje razmatra gradnju još jednog aerodroma na jugu ostrva Jaju, za koji se nada da će do 2035. godine utrostručiti posetu do 45 miliona turista.

Ostrvo Jeju je posebno popularno među kineskim turistima. Porast kineskog tržišta putovanja smatra se glavnim razlogom novih opterećenja za ceo region.

Međutim, stvari su pošle neobičnim pravcem 2017. godine, kada je Kina zabranila turističkim agencijama da prodaju aranžmane za Južnu Koreju, u znak protesta zbog odluke Seula da prihvati američki raketni odbrambeni štit, što je Peking protumačio kao pretnju po sopstvenu bezbednost.

Ta zabrana je sada podignuta.

5. Kolumbija: Kanjo Kristales ima pravilnik

Kanjo Kristales u Kolumbiji predstavlja nadrealan prizor - to je reka koja kao da sadrži celokupan spektar boja.

Zahvaljujući vodenim biljkama i igri svetlosti, ona se mreška crveno, ružičasto, svetlozeleno i žuto. Meštani u centralnoj provinciji Meta zovu je tečna duga.

Ali poslednjih godina - posebno pošto je 2016. godine potpisan mir - posetioci su počeli da prodiru duboko u unutrašnjost zemlje kako bi se lično uverili u ovo često fotografisano čudo.

Mali grad Makarena služi im kao baza.

Kanjo Kristales ne obilazi ni približno onoliki broj posetioca kao neka druga mesta na ovom spistu (2016. ih je bilo oko 16.000), ali veoma je teško održavati ravnotežu između tog priliva koji ranije nije postojao i izuzetno osetljivog ekosistema.

Raste zabrinutost da bi povećan broj ljudi u tom području mogao dovesti do uvećanog zagađenja i oštećivanja dragocenih vodenih biljaka.

Za takvu noviju turističku destinaciju je neobično što se od početka krenulo ispravnim putem, uspostavljanjem pravila: zabranjene su plastične flaše, korišćenje sredstava za zaštitu od sunca ili insekata u vodi, na određenim mestima plivanje, pušenje, kao i hranjenje riba.

Po prispeću, posetioci dobijaju instrukcije, kako bi svima sve bilo unapred jasno.

Ipak, postoji zabrinutost za prirodnu sredinu zbog mogućeg povećanog broja letova (posetioci obično stižu iz Bogote, koja se nalazi 270 km ka severu) i terenskih vozila, koja dovoze ljude iz Makarene do same reke.

U decembru je pristup ograničen, kako bi se reka malo odmorila.

Faber Ramos, kordinator ekotustičkog programa, izjavio je za informativni sajt Semana Sostenibl: „Prisustvo ljudi može da naruši proces razmnožavanja biljaka. Zbog toga smo odlučili da uvedemo ograničenja."

Sve fotografije: Alamy, Getty Images i Shutterstock

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]