Свeтски дaн бoрбe прoтив високог крвног притиска: Шта је хипертензија и зашто се назива „тихим убицом"

Висок крвни притисак, или хипертензија, повећава ризик од срчаног удара, можданог удара, болести бубрега и оштећења ока, а колоквијално га називају „тихи убица" јер изазива врло мало симптома.

Од њега болује свака друга особа у Србији, а дијагнозу и прописану терапију добије само 33,9 одсто, подаци су Удружења за хипертензију Србије.

Повишен крвни притисак називају и „тихим" убицом јер нема неке посебне симптоме.

Фактори ризика су бројни, али на већину можемо да утичемо.

Од повишеног крвног притиска, по последњим званичним подацима Министарства здравља из 2020, у Србији болује 47 одсто одраслог становништва.

Само 58 одсто становништва је било свесно да има болест, а 60,4 одсто је на лечењу.

Овако велики број оболелих од хипертензије долази од дугогодишњих стресова којима су људи изложени, али и специфичне масне и слане хране, пушења, физичке неактивности, наводи се на сајту Удружења за хипертензију Србије.

Ови подаци важе и за остале европске земље (број оболелих је између 30 и 45 одсто, а ако су старији од 60 година проценат је и већи од 50 одсто).

У свету је 1975. око 594 милиона људи имало проблема са високим крвним притиском, а 2015. је број порастао на 1,3 милијарде, показују подаци Светске здравствена организације (СЗО).

Шта је крвни притисак?

Крвни притисак је мера силе којом крв притиска зидове већих крвних судова или артерија, док га срце пумпа.

Ниво притиска одражава количину крви коју испумпава срце и количину отпора крвних судова на проток крви (што зависи од тога колико су крвни судови уски или широки).

Код високог крвног притиска срце мора да ради више него што је нормално, па се додатно оптерећује.

Висок крвни притисак такође узрокује да се артерије у телу смање и постану слабије и круте.

Дугорочно, ово повећава ризик од компликација - можданог удара, болести бубрега и оштећење ока.

Мерење крвног притиска

Крвни притисак се мења током дана, расте током вежбања и пада током спавања.

На њега може утицати и осећај анксиозности.

Дакле, висок крвни притисак се дијагностикује само када се у више различитих прилика мери очитавање изнад просека.

Мерење крвног притиска се састоји од два очитавања:

Систолни притисак је већи број који се добије током два очитавања.

Понекад се људима препоручује да тестирање крвног притиска ураде код куће.

То се обично дешава ако се осећају узнемирено код лекара, што не би донело праве резултате очитавања.

Узроци повишеног притиска

У више од 90 одсто случајева узрок високог крвног притиска је непознат.

Ово се зове примарна (или есенцијална) хипертензија.

У осталих десет одсто, то је резултат неког проблема, као што је болест бубрега, абнормалности у крвним судовима, тумора надбубрежне жлезде или употребе одређених лекова.

Назива се секундарна хипертензија, а крвни притисак се обично враћа у нормалу када се лечи основни проблем.

Иако обично нема јасног узрока стања, ризик се стално повећава са годинама.

Такође сте под повећаним ризиком ако сте старији од 65 година, ако сте пореклом из Африке или са Кариба или имате некога у породици ко има висок крвни притисак.

Однос између ових фактора и високог крвног притиска је сложен и није у потпуности схваћен.

Међу факторима начина живота који повећавају ризик су претерано конзумирање алкохола и недостатак вежбања.

Недавно спроведена студија сугерише да би исхрана током дужег временског периода са високим садржајем соли могла да повећа ризик од развоја оштећења крвних судова.

Пушење цигарете одмах подиже крвни притисак јер хемикалије у диму цигарете утичу на то да се артерије сузе.

Ове хемикалије такође могу да оштете облогу зидова артерија, узрокујући да се временом сужавају и повећавају крвни притисак.

Изненадни високи нивои стреса такође могу изазвати драматично, али привремено повећање крвног притиска, што може бити довољно да изазове крварење у мозгу или мождани удар.

Фактори ризика су:

Ово су све фактори на које ми можемо да утичемо и да спречимо настанак повишеног крвног притиска.

Како да препознате да вам је притисак „скочио"

Особа која има повишене вредности артеријског крвног притиска најчешће нема симптоме, те је то један од разлога зашто повишени крвни притисак називају „тихи убица".

Поједине особе имају неспецифичне симптоме хипертензије попут:

Управо због неспецифичних симптома, ова болест дуго остаје непрепозната, односно открије се случајним мерењем и налазом повишених вредности.

У најгорем случају, она се открије тек када наступе компликације хипертензије - инфаркт срца, мождани удар, поремећај ритма, промене на периферним крвним судовима, обољење бубрега, промене на очном дну.

Како се лечи

Нормалним крвним притиском сматрају се вредности између 120-129/80, наводи се на сајту Удружења за хипертензију Србије.

Вредности притиска 130-139/85-89, сматрају се високо нормалним и оне захтевају увођење лекова, када постоји оштећење органа (ако је пацијент претрпео шлог или инфаркт срца) или пацијент има дијагностификован дијабетес или проблем са бубрезима.

Уколико нема оштећења, препоручују се нефармаколошке мере лечења, односно саветује се престанак пушења, избацивање масне хране из јеловника, регулисање телесне тежине, увођење редовне физичке активности, адекватан унос воде.

Погледајте и видео о томе како јарићи делују као лек за смиривање живаца

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]