Здравље: Како сачувати срце на једноставан и приступачан начин

Здрава исхрана, редовне контроле код лекара и физичка активност не изискују нужно и дебео новчаник.

Контрола крвног притиска, шећера и холестерола у крви, одржавање прихватљиве телесне тежине и избегавање цигарета - рецепт је за здраво срце.

Људи у Србији, међутим, живе пет година краће од становника Европске уније, подаци су Републичког завода за статистику (РСЗО), а најчешћи узрок смрти су срчани проблеми.

Очекивани животни век жена на нашем поднебљу је 78 година, а мушкараца 73 - док у ЕУ жене у просеку живе 84, а мушкарци 78,5 година.

„Физичка активност има основни задатак да сачува здравље човека, а медицина да га лечи и опоравља", цитира Хипократову заклетву Марко Ристић, професор физичког васпитања и тренер.

Како остати здрав и сачувати срце без скупих намирница и личних тренера?

Медитерански начин исхране, седам сати сна, пола сата брзог хода три пута недељно, а за хроничне болеснике редовно узимање терапије - најчешћи су савети лекара како да сачувамо срце.

Ево неких савета.

Пре свега - превенција

Најпре би се требало да упознати са сопственим здравственим стањем.

Професор Петар Сеферовић, каже да је потребна контрола одређених фактора који могу да доведу до обољења:

„То је пет ствари које чине основу здравог живота", каже Сеферовић за ББЦ на српском, који је уједно и академик и потпредседник Европског удружења кардиолога.

Све наведене факторе је потребно редовно контролисати у зависности од година и здравственог стања, тврди он.

„Млађе и здравије особе једном годишње, а уколико особа има неко обољење или је старија - у том случају једном у шест месеци", објашњава.

Генетске предиспозиције и историја болести у породици играју велику улогу.

„Неки од фактора се чешће јављају у појединим породицама и морамо о томе да водимо рачуна.

„Они са генетским предиспозицијама да оболе морају учесталије да иду код лекара зато што су више изложени појави проблема", каже он.

Наводи да то није само превенција, него контрола ситуације која једна особа мора и треба да има у односу на оно што може да им се деси.

Наводи да су мушкарци подложнији срчаним проблемима.

„Ипак, када се код жена јави обољење, онда је у тежем облику него код мушкараца", каже.

Поводом прошлогодишњег Светског дана срца, који се обележава 29. септембра, Снежана Плавшић из Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут" навела је да у Србији од кардиоваскуларних болести годишње умре више од 52.000 особа.

„То је 51,6 одсто укупне смртности у Србији", рекла је Плавшић.

Здрава исхрана за свачији џеп

Више од половине становника Србије (57,1 одсто) прекомерно је ухрањено, односно предгојазно (36,3 одсто) или гојазно (20,8 одсто).

То показују подаци националног Истраживања здравља становништва у 2019. које је спровео РЗСО у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут" и Министарством здравља.

Најважније је да људи преузму одговорност за сопствено здравље, истиче нутриционисткиња Милка Раичевић из Удружења за превенцију гојазности Сви на вагу.

„Свако треба да стане на вагу и израчуна све параметре - телесну тежину, индекс телесне тежине, калоријски унос, проценат висцеларне (смештене испод стомачних мишића) и мишићне масти", наводи она.

Доручак је обавезан.

„Он увек треба да има три састојка - то су интегрални хлеб или житарице попут оваса, ража, јечма или пшенице које можемо и сами да обаримо, потом биљна млека или кисело млеко и кефир и салата.

„То је све јефтино. Скупо је кад поједете пет кришки хлеба, а нездраво је", наводи она.

Када су сухомеснати производи у питању, наводи, тврди да то сме да једе једном или два пута у току недеље.

„Они у себи имају нитрата и нитрита (соли) - можда је најбоље да купите суви врат или парче пршуте на пијаци", наводи.

А да би били здрави, сити и пазили на килограме, најбитније је да салата иде уз сваки оброк.

„Најјефтинија је купус, а можете додати лука, листове целера или першун.

„Избацићете течности, повући токсине и добити витаминску атомску бомбу", наводи.

Истиче да за све подлога треба да буде купус или зелена салата по угледу на медитеранску исхрану.

Додаје да већину поврћа није потребно кувати зато што губе здрава својства.

„Шаргарепу треба јести пресну, а цвеклу испећи у рерни.

„Тиквица је идеална - можете је скувати као чорбу или је обарити", наводи.

Као најбитније издваја редовно хидрирање.

Сазнајте због којих пет ствари добијамо вишак килограма:

Када је у питању риба, Раичевић саветује да се једе скуша.

„Приступачна је свима, а у себи нема отрове и живу", наводи.

Додаје да припрема хране на масти не би требало да буде свакодневна, поготово меса.

Професор Сеферовић каже да кардиолози већ годинама говоре о исхрани.

„Пилетина, ћуретина, риба, поврће, мали оброци више пута дневно - све су то ствари које су веома добро познате, а којих се у Србији ретко ко придржава.

Физичка активност један од предуслова за здравље

Теретане и скупа опрема за вежбање нису неопходни како бисмо остали здрави, наводи тренер Марко Ристић тврди да физичка активност треба да буде заступљена у животу сваког појединца.

„То не значи да треба ићи у теретану или на трчање сваки дан, већ поред вежбања, упражњавати шетње, вожњу бицикла, пливање или играње са децом", каже Ристић.

Објашњава да избор вежби зависи од човека до човека.

Оне треба да буду у складу са потребама и циљевима сваког човека и зависе од пола, узраста, нивоа утренираности и здравственог стања.

„Најоптималније би било да се практикују три тренинга недељно где су доминантне вежбе снаге у трајању до 45 минута и још два до три тренинга недељно са акцентом на такозваним кардио вежбама у трајању око 30 минута", наводи.

За срце су најважније кардиораспираторни систем.

„Дозирање оптерећења је најважније јер превише оваквих вежби може преоптеретити срце, док премало неће изазвати никакве позитивне промене", наводи.

Александра Милићевић, специјалисткиња за развој физичке форме, каже да би пре сваког вежбања требало проценити физичку форму уколико ипак желите у теретану.

„Али шетња или брзи ход од пола сата до 45 минута три пута недељно довољно је да останемо здрави", наводи.

Решења постоје и за оне који већину времена проводе седећи.

„Ако на послу седите, можете да устанете и да седнете десет пута - када имате паузу прошетајте се до колеге."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]