Изгубљени ген: Зашто су људи једина врста коју погађа срчани удар

У неком тренутку, пре између два и три милиона година, наши преци су „изгубили" један ген.

Генетска мутација је деактивирала ген по имену ЦМАХ и та карактеристика преносила се кроз еволутивни ланац све док се пре 200.000 година није развио Хомо сапиенс.

У новој студији истраживача са Универзитета у Калифорнији, Медицинског факултета у Сан Дијегу, као последица ове мутације, људи су постали изразито подложни срчаним ударима.

Кардиоваскуларне болести су широм света водећи узроци прераних смрти (тачније, међу људима млађим од 70 година), показују подаци Светске здравствене организације.

Они су заслужни за скоро трећину смрти годишње широм света - 17,9 милиона - а очекује се да ће пре 2030. године та цифра достићи 23 милиона.

У већини случајева, узрок је атеросклероза - загушење артерија масним наслагама - која смањује доток крви до виталних органа.

Али, иако је ово стање код људи уобичајено, а „практично је непостојеће" код других сисара - не постоји ни код шимпанзи које воде седентарни начин живота, а има врло мало доказа да је присутно код китова и делфина.

Шта се догодило људима да постанемо томе склони?

Људска особина

У ранијим студијама, Ајит Варки, један од аутора актуелног истраживања, већ је приметио да је атеросклероза практично непостојећа код свих животиња сем код људи.

У експерименту спроведеном пре десет година, шимпанзе и други сисари посматрани су у заточеништву како би се видело да ли фактори ризика заједнички за људе (као што је седентарни начин живота, храна богата мастима и холестеролом, и висок крвни притисак) могу код ових животиња да доведу до срчаних удара.

Али ту није забележено ништа значајно. Међу шимпанзама, срчани удари били су ретки и није их изазивала атеросклероза.

То је истраживаче навело да закључе како животиње пате од кардиоваскуларних болести само ако су генетски модификоване да функционишу слично људима или им се послужи неприродно велика количина холестерола за потребе научног истраживања.

У актуелном истраживању, објављеном у Радовима Националне академије наука (ПНАС), Варки и његов тим користили су генетски модификоване мишеве у којима је деактивиран ЦМАКС ген, баш као и код људи. У другој групи мишева, тај ген није био модификован.

Иако су обе групе храњене исто и биле изложене истој рутини, група генетски модификованих мишева имала је најмање двапут више наталожених масти у својој крви.

„Губитак ЦМАХ-а код мишева очигледно повећава предиспозицију развоју атеросклерозе без промене у телесној тежили или липидним профилима", каже студија. „Ови подаци указују на то да је људски еволутивни губитак ЦМАХ-а могао да допринесе предиспозицији кардиоваскуларним болестима код људи."

Ризици везани за црвено месо

Истраживачи истичу да постоји неколико фактора ризика који повећавају шансе за испољавање кардиоваскуларних болести код људи.

Они укључују недостатак физичких активности, висок холестерол, године, дијабетес, гојазност, пушење и унос црвеног меса.

Међутим, код око 15 одсто први пут доживљених случајева ови фактори нису били присутни, каже Варки, због људске генетске предиспозиције.

„То би могло да помогне да се објасни зашто су чак и вегетаријанци без очигледних кардиоваскуларних фактора ризика и даље склони срчаним и можданим ударима", каже он.

Али љубитељи црвеног меса имају још више разлога да им закључци студије не буду по укусу, јер су ризици за њих још већи, каже студија.

ЦМАХ ген производи тип сијалинске киселине по имену Неу5Гц, коју уносимо кад једемо црвено месо.

Након што је ЦМАХ ген деактивиран код наших предака, људима је понестало Неу5Гц и тело је почело ову супстанцу да третира као нешто што долази споља.

Кад уносимо велике количине Неу5Гц-а присутног у црвеног месу, покрећемо имуну реакцију антитела, што може да доведе до хроничне упале по имену ксеносијалитис.

На основу актуелних и претходних посматрања, истраживачи су повезали ту упалу са повећаним ризиком од канцера и кардиоваскуларних болести.

У студији, мишеви који су добијали исхрану богату Неу5Гц-ом доживели су 2,4 пута већу атеросклерозу.

Потрага за новим везама

Истраживачи кажу да би ова имуна реакција могла да расветли везу између великог уноса црвеног меса и неких типова канцера - али то је област која мора додатно да се проучи.

Кад су тачно и како наши хоминоидни преци изгубили ЦМАХ ген који синтетизује Неу5Гц остаје загонетка.

Постоје неке хипотезе засноване на природној селекцији, али истраживачи кажу да не можемо да искључимо ни могућност насумичног феномена који је преношен са генерације на генерацију све док није стигао до Хомо сапиенса.

Научници знају, међутим, да је губитак ЦМАХ гена подарио Хомо сапиенсу најмање друге две корисне карактеристике: могућност да препешачи дуге раздаљине и ограничену плодност.

Варки верује да ће нова открића о губитку гена отворити врата новим терапијама за лечење кардиоваскуларних болести.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]