Светски дан метеорологије: „Прогноза није дијагноза" - како читати временску прогнозу
- Аутор, Јована Георгиевски
- Функција, ББЦ новинарка
Ако имате навику да увече проверавате временску прогнозу да бисте знали шта да обучете сутра ујутру, онда вам је познато разочарање када вас уместо сунчевих зрака на прозору дочека киша или снежна пахуља.
Ипак, за то постоји итекако оправдан разлог - време није могуће предвидети са апсолутном сигурношћу.
„Прогноза времена није дијагноза, него има одређену вероватноћу остварења, и тако је свуда у свету", каже Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) и стални представник Србије у светској метеоролошкој организацији, за ББЦ на српском.
Светски метеоролошки дан установљен је 23. марта 1950. године, када је на снагу ступила Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације (World Meteorological Organization).
То је специјализована агенција Уједињених нација, а има задатак да истражује прати атмосферу и прогнозира промене које се у њој дешавају.
Ове године, Светски метеоролошки дан је посвећен раном упозоравању и раном деловању, који се заснивају на коришћењу метеоролошких и хидролошких информација како би се смањио ризик од катастрофа.
Како настаје временска прогноза?
У Србији, временска прогноза настаје у згради Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), која се налази у београдском насељу Раковица.
Југослав Николић, директор ове институције, каже да је то „обиман посао".
РХМЗ има велики број метеоролошких станица по целој Србији, где прикупља податке.
Ипак, информације које се могу прикупити на територији земље „нису довољне" за предвиђање временских прилика, већ метеоролози морају да знају каква је ситуација на Балкану, у Европи, па и шире.
„Област коју пратимо обухвата већи део северне хемисфере, јер кретање ваздушних маса, које одређују и карактер времена, не познају границе", наводи Николић.
Како би се лакше споразумели, метеоролози широм света користе исте стандарде мерења релевантних параметара.
На пример, „температура ваздуха се свуда у свету мери под истим условима, у хладу на два метра висине", објашњава Николић.
Међународна сарадња у области метеорологије старија је чак и од Уједињених нација, додаје он.
На метеоролошком конгресу у Бечу је још 1873. године основана организација која се бавила управо успостављањем стандарда који се данас користе.
Николић каже и да метеоролози у основи раде са две врсте података - са земље и из ваздуха.
„Имамо приземне станице, а такође лансирамо метеоролошке балоне у којима се налази мерни уређај са сензорима", наводи.
Тако се мере „температура ваздуха, притисак и влажност ваздуха и одређују компоненте ветра, до висине од око 30 километара".
Када прикупе податке, метеоролози крећу у израчунавање.
„За израду прогнозе времена у реалном времену потребни су најмоћнији рачунарски системи са више хиљада процесора", каже Николић.
На крају, метеоролози анализирају компјутерски обрађене податке и дају прогнозу.
Како се Београђани штите од загађења ваздуха
Колико је временска прогноза прецизна?
Временска прогноза заснована је на вероватноћи какво ће време бити на одређени дан.
То значи да временске прилике није могуће предвидети са стопроцентном сигурношћу.
За то постоји неколико разлога, објашњава Југослав Николић.
„Када се метеоролошки параметри добија се одређена тачност, односно постоји нека мала грешка", каже.
Како додаје, „мерења се не врше у свакој тачки", већ тамо где су постављене приземне и висинске метеоролошке станице.
Како би обавили прорачуне, метеоролози користе одређене нумеричке моделе.
Николић каже да „ма колико били савршени, никада не могу описати апсолутно тачно процесе у свакој тачки атмосфере".
„Ове занемарљиве грешке у почетним условима, у почетном тренутку, кроз рачун корак по корак, у више милона изузетно малих корака, доводе до гомилања грешака протеком рачунског времена", објашњава директор РХМЗ.
Међутим, уколико метеоролози најаве кишу, а она не падне, то не значи да је прогноза била погрешна - значи само да је била вероватна, али се није остварила.
Што даље у будућност се гледа, то је временска прогноза мање прецизна, додаје Николић.
„Грешке најмање у првом дану и наредних неколико дана", наводи.
Краткорочне прогнозе, за седам до десет дана унапред, имају „до 95 одсто вероватноће" да се остваре.
Осим тога, у одређена доба године је теже предвидети какво нас време очекује.
„Најтеже је предвидети временске прилике када имамо изузетно велику и брзу променљивост времена, као што се то на пример дешава у марту", каже Николић.
Такође, неке временске прилике није тако лако прогнозирати.
„То су летњи пљускови, кратки али интензивни, који су условљени облацима званим кумулонимбус", наводи.
Разлог за то је што се ови облаци „веома брзо, за само 15-20 минута, стварају на много различитих места".
„У тим случајевима, са великом вероватноћом се прогнозира постојање услова за стварање таквих облака, док се тачна локација може одредити једино радарским осматрање када почну да се појављују на небу", каже директор РХМЗ.
Аутор фотографије, Дејан Зорић
Зашто је важно рано упозоравање?
Временске непогоде могу да причине озбиљну материјалну штету, а понекад страдају и људи.
Ове године, Светски метеоролошки дан је посвећен раном упозоравању и раном деловању, који се заснивају на коришћењу метеоролошких и хидролошких информација како би се смањио ризик од катастрофа.
Одређене непогоде, као што су цунамији, дешавају се само на обалама мора, па становници Србије не могу да искусе тако нешто.
Међутим, олујни ветрови као што је торнадо итекако могу да погоде и подручје Балкана, о чему је ББЦ већ писао.
Николић каже да „за наше климатско подручје нису типична разорна торнада".
„Нешто слично, такозване пијавице, ређе се појављују и у Србији", додаје.
Када Републички метеоролошки завод примети да наилази нека опасна временска појава, они издају упозорење.
„Ране најаве и упозорења РХМЗ-а на екстремне догађаје у свим ситуацијама значајно је повећало спремност на одговор у ванредним ситуацијама", истиче Николић.
Како примећује, у последњих неколико деценија, „олујне непогоде, поплаве, клизишта, топлотне таласе, шумске пожаре и суше учесталије у Србији".
„Међу најтоплијим годинама у Србији од 1951. биле су 2018. и 2019. година", наводи.
Подсећа и да је у исто време, током летњег периода, у 15 општина у Србији била је објављена ванредна ситуација због изливања река.
Николић каже да је једна од најкишовитијих година била 2014. година, када су Србију погодиле велике поплаве, а „штета процењена на 1,6 милијарди евра".
Осим поплава, озбиљну финансијску штету могу да причине и суше.
„Штете од суше 2012. године процењене су на две милијарде евра", наводи.
Каже да је те године забележен и најдужи топлотни талас, као и више од 18.000 пожара на отвореном.
Погледајте видео - Како правилно читати податке са апликација за временску прогнозу
