Колико верујемо метеоролозима

Не волим лето.

Када упекне звезда, у јулу и августу, у стању сам да по неколико пута на дан гледам какво ће бити време.

И хоћу ли преживети 40 степени на градском бетону.

Некада бројим дане до пљускова и захлађења.

Онда се изнервирам ако промаше за сат, или дан.

Али иза мог пуког гледања у време крију се озбиљна наука, прорачуни и праћења.

„Интересовање човека за временску прогнозу је из два разлога.

„Да се заштити од лошег времена и да искористи добро време“, каже Горан Михајловић, метеоролог и помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ), за ББЦ на српском.

Метеорологију је завршио на Факултету за физику, а временска прогноза, израда и презентација су га одувек занимали.

„Када чују да радите у РХМЗ одмах питају какво ће време да буде.

„Иако одговор може да буде једноставан, иза њега се крије озбиљан рад метеоролога, мерења, осматрања, радарски и сателитски подаци и нумерички модели који симулирају будуће стање атмосфере“, каже.

На крају човек знањем и искуством тумачи те податке у тих неколико реченица, додаје.

У свету се 23. марта слави Међународни дан метеорологије.

Овај дан се обележава јер је 1950. године ступила на снагу Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације.

То је специјализована агенција Уједињених нација, која се бави истраживањем, праћењем и прогнозирањем процеса и промена стања атмосфере, климе и вода.

Када прогноза (не) греши?

Не мали број пута сам опсовала у себи када видим у прогнози како ће врели дани трајати недељама.

Сваки пут сам себи уливала лажну наду да греше.

„Најпрецизнија је краткорочна временска прогноза, три до седам дана, а поузданост опада са дужим периодима.

„Није исто ни када имате стабилну временску ситуацију дуги низ дана или када је време нестабилно и ти процеси су динамичнији, па је теже прогнозирати за одређену локацију и период“, каже Михајловић.

Грешке се дешавају и морају се прихватити, додаје.

„Не кажемо да је прогноза била лоша, већ да се није остварило време по прогнози“, смејући се каже метеоролог.

Каже и да је данашња наука померила тачност са дан-два, на пет до седам дана.

То је резултат добрих осматрања и развоја математичке симулације и комјутерске вредности параметара у наредном периоду, објашњава Михајловић, да прорачуни нису баш тако једноставни.

„Иза једног клика где ћете видети временску прогнозу, крију се милиони осматрања из целог света, рачунарски поступак, формулација и на крају презентација“, каже.

Тврди и да Србији недостају презентери временске прогнозе који су метеоролози и да знају о чему причају.

Уз јутарњу кафу и прогноза

Облачићи на апликацији за временску прогнозу увек натмуре Јовану Пејић из Београда.

„Док испијам прве гутљаје јутарње кафе, у претраживачу на телефону куцам слово 'в' и одмах ми искаче сајт за временску прогнозу.

„Када видим облачиће, прође ми кроз главу да бих могла да понесем кишобран, али ретко то и учиним - заборавим, због чега често умем да покиснем", прича док јој сунце омета поглед.

Ако јој се прогноза на сајту који гледа не свиди, претражује друге, не би ли пронашла неки где ће бити сунчано.

„Последњу наду полажем у један норвешки сајт за који су ми давно рекли да је најпоузданији, а ја сам то прихватила као несумњиву истину.

„Верујем временској прогнози, али када најаве кишу увек се надам да су оманули", каже.

Када кажу да ће бити сунчано, она безрезервно верује и радује се.

„Временска прогноза утиче јој на планове које прави са дететом, јер ако види да ће за викенд бити киша, одустане од излета.

„То није увек најпаметније, јер се деси и да нема кише“, додаје.

Одмор увек резервише раније, па временска прогноза не утиче на планове.

„Али како се дани пред одмор приближавају, тако све чешће проверавам какво ће бити време и бројим облачне дане“, каже она.

Како настаје временска прогноза?

У Србији, временска прогноза настаје у згради РХМЗ у београдском насељу Раковица, писао је ББЦ на српском.

РХМЗ има велики број метеоролошких станица по целој Србији, где прикупља податке.

Ипак, информације које могу да се прикупе на територији земље „нису довољне" за предвиђање временских прилика, већ метеоролози морају да знају каква је ситуација на Балкану, у Европи, па и шире.

Како би се лакше споразумели, метеоролози широм света користе исте стандарде мерења релевантних параметара.

На пример, температура ваздуха се свуда у свету мери под истим условима, у хладу на два метра висине.

Међународна сарадња у области метеорологије старија је и од Уједињених нација.

На метеоролошком конгресу у Бечу је још 1873. основана организација која се бавила управо успостављањем стандарда који се данас користе.

У основи раде са две врсте података - са земље и из ваздуха.

На крају, метеоролози анализирају компјутерски обрађене податке и дају прогнозу.

У Великој Британији, на пример, Метеоролошки завод је 2020. обезбедио суперкомпјутер који кошта 1,2 милијарде фунти (око 1,3 милијарди евра).

Од жабе до магије

Кад сам била дете, тата и ја смо имали у тегли, са пробушеним поклопцем, жабу гаталинку.

Она нам је била метеоролог.

„Назив гаталинка и потиче од тога јер је служила за гатање и предвиђање.

„Али то је био најосновнији принцип прогнозе јер она реагује на промену притиска, са променом се пење или спушта“, каже Михајловић.

Прва ствар која је праћена у метеорологији била је промена ваздушног притиска.

„Висок притисак значи стабилно време, а низак доноси промену.

„Људи су некада живели са природом, пратили промене, па знају да птице ниже лете када се очекује промена. Исто је и са звуком, који се боље чује када ће доћи до промене времена“, објашњава метеоролог.

Има и оних веровања која су више магијска, али су то опет циклуси који су у вези са природом, објашњава.

Пре више од 150 година, када није постојала временска прогноза, рибари, фармери и сви они који су радили на отвореном морали су да се ослањају на метеоролошку мудрост.

Да им појава облака или понашање животиња укаже на надолазећу олују.

Почетак 19. века донео је разумевање како функционише олуја, са ветровима који се врте у смеру супротном од казаљке на сату, око тачке ниског притиска.

Још једна иновација биле су метеоролошке карте, које су олакшале визуелизацију атмосфере у покрету.

Једна утицајна теорија тврдила је да се олује дешавају дуж нестабилних линија раседа између топлих и хладних ваздушних маса.

Али упркос томе, у то време, међу многима је опстало веровање да је прогноза потпуно хаотична.

Када је један посланик у Доњем дому британског парламента 1854. године предложио да би им недавни напредак у научној теорији ускоро могао омогуц́ити да знају време у Лондону „24 сата унапред“, остали су се грохотом насмејали.

Британци и временска прогноза

У јулу 1949. године појавила се прва редовна телевизијска временска прогноза на ББЦ.

Била је једноставна по модерним стандардима, састојала се од ручно цртане метеоролошке карте прац́ене сценаријем који је написао Метеоролошки завод.

Ове ране ТВ прогнозе направљене су у доба пре него што су рачунари унапредили способност израчунавања времена.

Прва временска прогноза ББЦ заснивала се на идејама Јакоба Бјеркнеса, коме се приписује откриц́е временских фронтова у периоду око Првог светског рата.

Фронт је подручје активног времена које се формира дуж зоне између хладног и топлог ваздуха.

Пажљивом анализом временских посматрања, могла се направити мапа која приказује изобаре (линије једнаког притиска), као и фронтове - вештина коју и данас уче на тренинзима за прогнозу.

Ова мапа се могла користити за краткорочно предвиђање вероватног времена и ветрова.

Кишобран увек у торби

Иако далеко од Енглеске, без малог кишобрана Зорана Алексић из Панчева, града надомак Београда, не излази из куће.

„Не знам да ли верујем прогнози или не, али кад год кажу да неће бити киша, она буде и ја покиснем.

„Онда сам решила да мали кишобран нађе место увек у мојој торби, јер се никад не зна када ће затребати“, додаје.

Кишобран носи и лети, јер јој понекад користи да је заштити од јаког сунца.

Када је била у средњој школи, 1990-их, често је гледала временску прогнозу одмах после вечерњих вести, како би знала коју гардеробу да припреми за ујутру.

„Баба је волела да каже да нико не зна боље да прогнозира време од ње, кад сване и омирише ваздух.

„Увек је знала да осети када ће киша да пада. Некада су је и кости 'севале', па онда само погледа у небо и каже да понесем кишобран“, каже.

Горану Михајловићу је свакодневна рутина да погледа какво ће време да буде.

„Некад се консултујем са колегама које раде прогнозу, а пријатеље и познанике увек упућујем на званичан сајт РХМЗ да се информишу.

„Последњих година има много аматера који сензационалистичким изјавама привлаче пажњу, а та прогноза се ретко кад оствари“, каже.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk