Koliko verujemo meteorolozima

Ne volim leto.

Kada upekne zvezda, u julu i avgustu, u stanju sam da po nekoliko puta na dan gledam kakvo će biti vreme.

I hoću li preživeti 40 stepeni na gradskom betonu.

Nekada brojim dane do pljuskova i zahlađenja.

Onda se iznerviram ako promaše za sat, ili dan.

Ali iza mog pukog gledanja u vreme kriju se ozbiljna nauka, proračuni i praćenja.

„Interesovanje čoveka za vremensku prognozu je iz dva razloga.

„Da se zaštiti od lošeg vremena i da iskoristi dobro vreme“, kaže Goran Mihajlović, meteorolog i pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), za BBC na srpskom.

Meteorologiju je završio na Fakultetu za fiziku, a vremenska prognoza, izrada i prezentacija su ga oduvek zanimali.

„Kada čuju da radite u RHMZ odmah pitaju kakvo će vreme da bude.

„Iako odgovor može da bude jednostavan, iza njega se krije ozbiljan rad meteorologa, merenja, osmatranja, radarski i satelitski podaci i numerički modeli koji simuliraju buduće stanje atmosfere“, kaže.

Na kraju čovek znanjem i iskustvom tumači te podatke u tih nekoliko rečenica, dodaje.

U svetu se 23. marta slavi Međunarodni dan meteorologije.

Ovaj dan se obeležava jer je 1950. godine stupila na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije.

To je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživanjem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere, klime i voda.

Kada prognoza (ne) greši?

Ne mali broj puta sam opsovala u sebi kada vidim u prognozi kako će vreli dani trajati nedeljama.

Svaki put sam sebi ulivala lažnu nadu da greše.

„Najpreciznija je kratkoročna vremenska prognoza, tri do sedam dana, a pouzdanost opada sa dužim periodima.

„Nije isto ni kada imate stabilnu vremensku situaciju dugi niz dana ili kada je vreme nestabilno i ti procesi su dinamičniji, pa je teže prognozirati za određenu lokaciju i period“, kaže Mihajlović.

Greške se dešavaju i moraju se prihvatiti, dodaje.

„Ne kažemo da je prognoza bila loša, već da se nije ostvarilo vreme po prognozi“, smejući se kaže meteorolog.

Kaže i da je današnja nauka pomerila tačnost sa dan-dva, na pet do sedam dana.

To je rezultat dobrih osmatranja i razvoja matematičke simulacije i komjuterske vrednosti parametara u narednom periodu, objašnjava Mihajlović, da proračuni nisu baš tako jednostavni.

„Iza jednog klika gde ćete videti vremensku prognozu, kriju se milioni osmatranja iz celog sveta, računarski postupak, formulacija i na kraju prezentacija“, kaže.

Tvrdi i da Srbiji nedostaju prezenteri vremenske prognoze koji su meteorolozi i da znaju o čemu pričaju.

Uz jutarnju kafu i prognoza

Oblačići na aplikaciji za vremensku prognozu uvek natmure Jovanu Pejić iz Beograda.

„Dok ispijam prve gutljaje jutarnje kafe, u pretraživaču na telefonu kucam slovo 'v' i odmah mi iskače sajt za vremensku prognozu.

„Kada vidim oblačiće, prođe mi kroz glavu da bih mogla da ponesem kišobran, ali retko to i učinim - zaboravim, zbog čega često umem da pokisnem", priča dok joj sunce ometa pogled.

Ako joj se prognoza na sajtu koji gleda ne svidi, pretražuje druge, ne bi li pronašla neki gde će biti sunčano.

„Poslednju nadu polažem u jedan norveški sajt za koji su mi davno rekli da je najpouzdaniji, a ja sam to prihvatila kao nesumnjivu istinu.

„Verujem vremenskoj prognozi, ali kada najave kišu uvek se nadam da su omanuli", kaže.

Kada kažu da će biti sunčano, ona bezrezervno veruje i raduje se.

„Vremenska prognoza utiče joj na planove koje pravi sa detetom, jer ako vidi da će za vikend biti kiša, odustane od izleta.

„To nije uvek najpametnije, jer se desi i da nema kiše“, dodaje.

Odmor uvek rezerviše ranije, pa vremenska prognoza ne utiče na planove.

„Ali kako se dani pred odmor približavaju, tako sve češće proveravam kakvo će biti vreme i brojim oblačne dane“, kaže ona.

Kako nastaje vremenska prognoza?

U Srbiji, vremenska prognoza nastaje u zgradi RHMZ u beogradskom naselju Rakovica, pisao je BBC na srpskom.

RHMZ ima veliki broj meteoroloških stanica po celoj Srbiji, gde prikuplja podatke.

Ipak, informacije koje mogu da se prikupe na teritoriji zemlje „nisu dovoljne" za predviđanje vremenskih prilika, već meteorolozi moraju da znaju kakva je situacija na Balkanu, u Evropi, pa i šire.

Kako bi se lakše sporazumeli, meteorolozi širom sveta koriste iste standarde merenja relevantnih parametara.

Na primer, temperatura vazduha se svuda u svetu meri pod istim uslovima, u hladu na dva metra visine.

Međunarodna saradnja u oblasti meteorologije starija je i od Ujedinjenih nacija.

Na meteorološkom kongresu u Beču je još 1873. osnovana organizacija koja se bavila upravo uspostavljanjem standarda koji se danas koriste.

U osnovi rade sa dve vrste podataka - sa zemlje i iz vazduha.

Na kraju, meteorolozi analiziraju kompjuterski obrađene podatke i daju prognozu.

U Velikoj Britaniji, na primer, Meteorološki zavod je 2020. obezbedio superkompjuter koji košta 1,2 milijarde funti (oko 1,3 milijardi evra).

Od žabe do magije

Kad sam bila dete, tata i ja smo imali u tegli, sa probušenim poklopcem, žabu gatalinku.

Ona nam je bila meteorolog.

„Naziv gatalinka i potiče od toga jer je služila za gatanje i predviđanje.

„Ali to je bio najosnovniji princip prognoze jer ona reaguje na promenu pritiska, sa promenom se penje ili spušta“, kaže Mihajlović.

Prva stvar koja je praćena u meteorologiji bila je promena vazdušnog pritiska.

„Visok pritisak znači stabilno vreme, a nizak donosi promenu.

„Ljudi su nekada živeli sa prirodom, pratili promene, pa znaju da ptice niže lete kada se očekuje promena. Isto je i sa zvukom, koji se bolje čuje kada će doći do promene vremena“, objašnjava meteorolog.

Ima i onih verovanja koja su više magijska, ali su to opet ciklusi koji su u vezi sa prirodom, objašnjava.

Pre više od 150 godina, kada nije postojala vremenska prognoza, ribari, farmeri i svi oni koji su radili na otvorenom morali su da se oslanjaju na meteorološku mudrost.

Da im pojava oblaka ili ponašanje životinja ukaže na nadolazeću oluju.

Početak 19. veka doneo je razumevanje kako funkcioniše oluja, sa vetrovima koji se vrte u smeru suprotnom od kazaljke na satu, oko tačke niskog pritiska.

Još jedna inovacija bile su meteorološke karte, koje su olakšale vizuelizaciju atmosfere u pokretu.

Jedna uticajna teorija tvrdila je da se oluje dešavaju duž nestabilnih linija raseda između toplih i hladnih vazdušnih masa.

Ali uprkos tome, u to vreme, među mnogima je opstalo verovanje da je prognoza potpuno haotična.

Kada je jedan poslanik u Donjem domu britanskog parlamenta 1854. godine predložio da bi im nedavni napredak u naučnoj teoriji uskoro mogao omogućiti da znaju vreme u Londonu „24 sata unapred“, ostali su se grohotom nasmejali.

Britanci i vremenska prognoza

U julu 1949. godine pojavila se prva redovna televizijska vremenska prognoza na BBC.

Bila je jednostavna po modernim standardima, sastojala se od ručno crtane meteorološke karte praćene scenarijem koji je napisao Meteorološki zavod.

Ove rane TV prognoze napravljene su u doba pre nego što su računari unapredili sposobnost izračunavanja vremena.

Prva vremenska prognoza BBC zasnivala se na idejama Jakoba Bjerknesa, kome se pripisuje otkriće vremenskih frontova u periodu oko Prvog svetskog rata.

Front je područje aktivnog vremena koje se formira duž zone između hladnog i toplog vazduha.

Pažljivom analizom vremenskih posmatranja, mogla se napraviti mapa koja prikazuje izobare (linije jednakog pritiska), kao i frontove - veština koju i danas uče na treninzima za prognozu.

Ova mapa se mogla koristiti za kratkoročno predviđanje verovatnog vremena i vetrova.

Kišobran uvek u torbi

Iako daleko od Engleske, bez malog kišobrana Zorana Aleksić iz Pančeva, grada nadomak Beograda, ne izlazi iz kuće.

„Ne znam da li verujem prognozi ili ne, ali kad god kažu da neće biti kiša, ona bude i ja pokisnem.

„Onda sam rešila da mali kišobran nađe mesto uvek u mojoj torbi, jer se nikad ne zna kada će zatrebati“, dodaje.

Kišobran nosi i leti, jer joj ponekad koristi da je zaštiti od jakog sunca.

Kada je bila u srednjoj školi, 1990-ih, često je gledala vremensku prognozu odmah posle večernjih vesti, kako bi znala koju garderobu da pripremi za ujutru.

„Baba je volela da kaže da niko ne zna bolje da prognozira vreme od nje, kad svane i omiriše vazduh.

„Uvek je znala da oseti kada će kiša da pada. Nekada su je i kosti 'sevale', pa onda samo pogleda u nebo i kaže da ponesem kišobran“, kaže.

Goranu Mihajloviću je svakodnevna rutina da pogleda kakvo će vreme da bude.

„Nekad se konsultujem sa kolegama koje rade prognozu, a prijatelje i poznanike uvek upućujem na zvaničan sajt RHMZ da se informišu.

„Poslednjih godina ima mnogo amatera koji senzacionalističkim izjavama privlače pažnju, a ta prognoza se retko kad ostvari“, kaže.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk