Поленска грозница: Нови ефикасни лекови за сезонске алергије

Гленис Скадинг се и даље сец́а једног од њених првих пацијената на сублингвалној имунотерапији пре четрдесет година.

Његова поленска грозница је била толико исцрпљујуц́а да није могао да хода до локалне железничке станице, а да се не задише.

Пацијенту су стављене капи узрочника његових алергија, у овом случају полена брезе, испод језика и на тај начин је десензибилисан.

„Појавио се код мене у куц́и са гајбом вина, јер сам му потпуно променила живот у пролец́е“, каже Скадинг, потпредседница непрофитне организације Еуфореа и почасна консултанткиња алерголог и ринолог у Универзитетској колеџ болници у Лондону.

„А онда сам добила толико критика да сам престала.“

Више од 400 милиона људи широм света доживљава алергијски ринитис - упалу носних путева услед реакције на алергене у ваздуху.

То се дешава када ваш имуни систем погрешно идентификује нешто попут животињске длаке или гриња као штетно, што изазива цурење из носа, свраб очију, кијање и - у најгорем случају - отежано дисање.

Када је сезонски, као што је реакција на полен, алергијски ринитис се назива поленска грозница.

Осим што утиче на квалитет живота, поленска грозница може да има озбиљне дугорочне последице, попут ризика од развоја респираторних инфекција и астме.

Погађа и много људи.

У Великој Британији, око једна од четири одрасле особе и једно од осморо деце има алергијски ринитис, што доводи до најмање 16 милиона посета лекарским ординацијама годишње, са слично високим бројкама у Аустралији и Сједињеним Америчким Државама (САД).

Тај број може да расте: студије показују повец́ање преваленције током времена у регионима, међу којима су Европа, САД и Аустралија.

Има све више доказа да симптоми поленске грознице постају све тежи са климатским променама.

Ипак, постоје добре вести, кажу алерголози: сада су доступне висококвалитетне, ефикасне и безбедне терапије за поленску грозницу.

Вец́ина лечи симптоме, али једна, алергена имунотерапија (АИТ), више је лек, „учи“ тело да мање реагује на одређене алергене и може преусмерити уобичајени пут поленске грознице ка астми.

Много више људи би могло да има користи од ових третмана него што их прима.

„Веома мало људи има прилику да посети лично стручну особу која ће их лечити и то углавном није период ране болести, када је некомпликована и лака за лечење“, каже Скадинг.

Озбиљна брига за здравље

Неки од проблема су што чак ни здравствени радници не схватају увек озбиљно алергијски ринитис, каже клинички алерголог Стивен Дарам, професор алергије и респираторне медицине на Империјал колеџу у Лондону и Краљевској болници Бромптон.

Лекари опште праксе често кажу пацијентима да само оду у апотеку по антихистаминик, на пример, уместо да их упуте алергологу или размотре нешто превентивно и дугорочно, попут имунотерапије алергенима, каже он.

„Поленска грозница је велики проблем и често је тривијализују они који је немају“, каже Дарам.

„Ми у животу радимо, спавамо и забављамо се, а на све те ствари озбиљно утиче поленска грозница.“

На пример, већа је вероватноћа да ће људи који пате од поленске грознице имати потешкоц́е са спавањем и одржавањем сна, да ће се осец́ати уморно и често будити ноц́у.

Чак је утврђено да сезонске алергије утичу на академски успех деце.

Погледајте како и зашто настају алергије

Могуће су и друге здравствене последице.

Због хроничне упале слузокоже, људи који имају алергију доживљавају више респираторних инфекција, чак двоструко више, према једној студији.

Када се не лечи адекватно, поленска грозница може да изазове тешке, хроничне болести горњих дисајних путева и инфекције уха.

Поленска грозница, посебно код деце, може да доведе до развоја астме.

Астма има тенденцију да буде тежа код људи који имају поленску грозницу.

„Постоји концепт 'један дисајни пут, једна болест'“, каже Бари Коен, педијатријски алерголог у Њу Џерзију, САД, и ауторка прегледа Америчке академије за педијатрију о алергијском ринитису.

Упала у горњим дисајним путевима може да утиче на доње дисајне путеве, каже она.

То може да доведе до астме.

Проблем стар век - и његово решење?

Иако је поленска грозница у порасту, њено постојање није новост.

На основу личних и искустава 28 других пацијената, лондонски лекар Џон Босток је детаљно описао сезонске симптоме још 1828. године.

Описивао их је као „загушеност главе, зачепљење носа, кијање, сузење очију и цурење из ноздрва“.

Имунотерапија за алергене попут полена такође није нова.

Други лекар је 1911. открио да убризгавање екстракта полена пацијентима са поленском грозницом може ублажити симптоме следец́ег пролец́а.

Прво двоструко слепо, плацебо контролисано испитивање имунотерапије поленом трава одржано је 1950-их.

До 1980-их, ово је постало признати третман.

Ове „алергијске инјекције“ показале су се веома ефикасним, ублажавајуц́и кијање и патњу хиљада пацијената.

Али постојао је проблем.

„Имунотерапија инјекцијама је повремено убијала људе“, каже Скадинг, због анафилаксије - алергијске реакције на саму инјекцију.

Погледајте: Астма, једна од најчешћих хроничних болести данашњице

Ови догађаји су изузетно ретки, јављају се у отприлике једном на 2-2,5 милиона инјекција, а данас, захваљујуц́и бољем разумевању фактора ризика и правилној примени, још су ређи.

Али када је у Великој Британији од 1957. до 1986. забележено око 26 смртних случајева повезаних са анафилаксијом од поткожне имунотерапије, држава је усвојила нове прописе - да свако ко је примио инјекцију мора да чека у лекарској ординацији на посматрање два сата. (Сада је то 30 минута).

Пошто се инјекције морају давати редовно, често недељно, овај захтев је учинио поткожну имунотерапију ређом.

Интересовање је порасло за оралну алтернативу коју је Скадинг први почео 1980-их.

Сублингвална терапија подразумева стављање капљица алергена испод језика, уместо убризгавања у руку.

У почетку је постојао извесни скептицизам да би могла да делује једнако добро као инјекције, што је довело до извесног противљења.

„Сублингвална примена се сматрала 'маргином' која нец́е функционисати“, каже Скадинг.

„Зато сам престала да је користим на неко време.“

Међутим, испитивања су показала да пружа много мањи ризик од анафилаксије него њен поткожни пандан, а да је и даље веома ефикасна.

„Није било смртних случајева. Озбиљни нежељени догађаји су веома ретки“, каже Скадинг.

Напомиње да су локалне реакције, попут привременог свраба или отока језика, чешц́е.

До 1998. године, Светска здравствена организација је објавила изјаву о имунотерапији алергенима која је укључивала примену испод језика као обец́авајуц́у алтернативу инјекцији и тиме дала легитимитет терапији на глобалном нивоу.

Као и код инјекција против алергија, главни изазов је придржавање.

Таблету треба узимати испод језика сваког дана између осам и 16 недеља пре почетка сезоне полена, каже Дурам.

Уколико се терапија узме16 недеља пре, пацијент контролише симптоме током лета код око 85 одсто.

Препорука је да се настави са узимањем током целе године, три године.

„Ако лечите људе три године, можете изазвати дугорочну ремисију болести“, каже Дурам.

У једном клиничком испитивању које је водио, учесници са алергијом на полен којима је дат плацебо пријавили су тешке симптоме поленске грознице у 16 одсто дана током сезоне алергија; они који су примали сублингвалне капљице пријавили су то у шест одсто дана.

Погледајте и овај видео: Зашто су алергије на храну све чешће у свету

Дугорочно олакшање

Још узбудљивије, каже он, постоје докази да су промене дуготрајне.

Неколико испитивања, укључујуц́и и једно са више од 1.000 учесника у Јапану, открило је да сублингвална имунотерапија побољшава симптоме чак две године након престанка.

Главни проблем са сублингвалном терапијом, кажу стручњаци, јесте то што су врсте алергија које може да лечи и даље ограничене.

Једине сублингвалне имунотерапије које је одобрила Америчка агенција за храну и лекове су за гриње из прашине, полен амброзије и полен трава.

„Многи моји пацијенти имају алергију на полен дрвец́а - не могу им заиста помоц́и ако желим да користим производ који је одобрила ФДА, наведен на етикети“, каже Коен.

Као резултат тога, она често препоручује инјекцију алергијске имунотерапије.

Било путем оралних капљица или инјекција, имунотерапија алергенима се показала ефикасном за хиљаде пацијената.

Једна студија која је упоређивала медицинске картоне више од 45.000 пацијената на имунотерапији алергенима од 2007. до 2017. године са картонима људи којима је дијагностикован алергијски ринитис, али нису примали никакву врсту имунотерапије, открила је да су пацијенти на имунотерапији имали вец́е смањење и поленске грознице и прописаних лекова повезаних са астмом него контролна група.

Такође је имала мању вероватноц́у да им се дијагностикује упала плуц́а.

Имунотерапија алергенима може чак и спречити појаву астме.

Једно испитивање са више од 800 деце алергичних на полен траве, узраста од пет до 12 година, упоредило је оне који су примали сублингвалну имунотерапију са онима који су примали плацебо.

После двогодишњег прац́ења, деца која су примала капи алергена имала су око 29 одсто мању вероватноц́у да развију симптоме астме или користе лекове за астму него плацебо група.

Међутим, дијагностиковање астме може бити контраиндикација за подвргавање имунотерапији алергенима, посебно ако је тешка или неконтролисана.

То је зато што, иако је анафилактички шок изузетно мало вероватан, ризик је вец́и када је упала дисајних путева вец́ присутна.

За те пацијенте, или оне код којих имунотерапија алергенима сама по себи не делује, постоји још једна опција: биолошки лекови, који циљају кључне имунолошке путеве укључене у алергијске реакције, заустављајуц́и инфламаторни одговор организма.

У неким случајевима, биолошки лекови се могу давати уз имунотерапију алергенима, комбинацију за коју је утврђено да смањује вероватноц́у тешких назалних симптома за око 59 одсто у поређењу са самом имунотерапијом.

„Али они не изазивају дугорочну ремисију болести као имунотерапија“, каже Дурам.

„И коштају између 13 и 23.000 евра годишње, док, на пример, имунотерапија о којој смо говорили, те таблете коштају мање од 1.150 евра годишње.“

Погледајте и овај видео: Осип, свраб и отицање - ретка алергија на хладноћу

Како одабрати лекове и смањити окидаче

Такве цене и трајање ових третмана могу бити главна препрека за многе пацијенте.

Које су друге опције?

„Најефикаснији третман који имамо, а коме пацијенти могу лако да приступе, јесте спреј који садржи антихистаминик, као и кортикостероид“, каже Скадинг.

Ефикаснији су од било ког лека појединачно, додаје она.

Дурам се слаже.

Посебно је важно, каже, започети третман пре почетка сезоне и узимати га редовно, чак и данима када немате симптоме.

„Ако се то уради, онда је веома ефикасно, не само у лечењу симптома, вец́ и у спречавању напада“, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk