Polenska groznica: Novi efikasni lekovi za sezonske alergije

Glenis Skading se i dalje seća jednog od njenih prvih pacijenata na sublingvalnoj imunoterapiji pre četrdeset godina.

Njegova polenska groznica je bila toliko iscrpljujuća da nije mogao da hoda do lokalne železničke stanice, a da se ne zadiše.

Pacijentu su stavljene kapi uzročnika njegovih alergija, u ovom slučaju polena breze, ispod jezika i na taj način je desenzibilisan.

„Pojavio se kod mene u kući sa gajbom vina, jer sam mu potpuno promenila život u proleće“, kaže Skading, potpredsednica neprofitne organizacije Euforea i počasna konsultantkinja alergolog i rinolog u Univerzitetskoj koledž bolnici u Londonu.

„A onda sam dobila toliko kritika da sam prestala.“

Više od 400 miliona ljudi širom sveta doživljava alergijski rinitis - upalu nosnih puteva usled reakcije na alergene u vazduhu.

To se dešava kada vaš imuni sistem pogrešno identifikuje nešto poput životinjske dlake ili grinja kao štetno, što izaziva curenje iz nosa, svrab očiju, kijanje i - u najgorem slučaju - otežano disanje.

Kada je sezonski, kao što je reakcija na polen, alergijski rinitis se naziva polenska groznica.

Osim što utiče na kvalitet života, polenska groznica može da ima ozbiljne dugoročne posledice, poput rizika od razvoja respiratornih infekcija i astme.

Pogađa i mnogo ljudi.

U Velikoj Britaniji, oko jedna od četiri odrasle osobe i jedno od osmoro dece ima alergijski rinitis, što dovodi do najmanje 16 miliona poseta lekarskim ordinacijama godišnje, sa slično visokim brojkama u Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Taj broj može da raste: studije pokazuju povećanje prevalencije tokom vremena u regionima, među kojima su Evropa, SAD i Australija.

Ima sve više dokaza da simptomi polenske groznice postaju sve teži sa klimatskim promenama.

Ipak, postoje dobre vesti, kažu alergolozi: sada su dostupne visokokvalitetne, efikasne i bezbedne terapije za polensku groznicu.

Većina leči simptome, ali jedna, alergena imunoterapija (AIT), više je lek, „uči“ telo da manje reaguje na određene alergene i može preusmeriti uobičajeni put polenske groznice ka astmi.

Mnogo više ljudi bi moglo da ima koristi od ovih tretmana nego što ih prima.

„Veoma malo ljudi ima priliku da poseti lično stručnu osobu koja će ih lečiti i to uglavnom nije period rane bolesti, kada je nekomplikovana i laka za lečenje“, kaže Skading.

Ozbiljna briga za zdravlje

Neki od problema su što čak ni zdravstveni radnici ne shvataju uvek ozbiljno alergijski rinitis, kaže klinički alergolog Stiven Daram, profesor alergije i respiratorne medicine na Imperijal koledžu u Londonu i Kraljevskoj bolnici Brompton.

Lekari opšte prakse često kažu pacijentima da samo odu u apoteku po antihistaminik, na primer, umesto da ih upute alergologu ili razmotre nešto preventivno i dugoročno, poput imunoterapije alergenima, kaže on.

„Polenska groznica je veliki problem i često je trivijalizuju oni koji je nemaju“, kaže Daram.

„Mi u životu radimo, spavamo i zabavljamo se, a na sve te stvari ozbiljno utiče polenska groznica.“

Na primer, veća je verovatnoća da će ljudi koji pate od polenske groznice imati poteškoće sa spavanjem i održavanjem sna, da će se osećati umorno i često buditi noću.

Čak je utvrđeno da sezonske alergije utiču na akademski uspeh dece.

Pogledajte kako i zašto nastaju alergije

Moguće su i druge zdravstvene posledice.

Zbog hronične upale sluzokože, ljudi koji imaju alergiju doživljavaju više respiratornih infekcija, čak dvostruko više, prema jednoj studiji.

Kada se ne leči adekvatno, polenska groznica može da izazove teške, hronične bolesti gornjih disajnih puteva i infekcije uha.

Polenska groznica, posebno kod dece, može da dovede do razvoja astme.

Astma ima tendenciju da bude teža kod ljudi koji imaju polensku groznicu.

„Postoji koncept 'jedan disajni put, jedna bolest'“, kaže Bari Koen, pedijatrijski alergolog u Nju Džerziju, SAD, i autorka pregleda Američke akademije za pedijatriju o alergijskom rinitisu.

Upala u gornjim disajnim putevima može da utiče na donje disajne puteve, kaže ona.

To može da dovede do astme.

Problem star vek - i njegovo rešenje?

Iako je polenska groznica u porastu, njeno postojanje nije novost.

Na osnovu ličnih i iskustava 28 drugih pacijenata, londonski lekar Džon Bostok je detaljno opisao sezonske simptome još 1828. godine.

Opisivao ih je kao „zagušenost glave, začepljenje nosa, kijanje, suzenje očiju i curenje iz nozdrva“.

Imunoterapija za alergene poput polena takođe nije nova.

Drugi lekar je 1911. otkrio da ubrizgavanje ekstrakta polena pacijentima sa polenskom groznicom može ublažiti simptome sledećeg proleća.

Prvo dvostruko slepo, placebo kontrolisano ispitivanje imunoterapije polenom trava održano je 1950-ih.

Do 1980-ih, ovo je postalo priznati tretman.

Ove „alergijske injekcije“ pokazale su se veoma efikasnim, ublažavajući kijanje i patnju hiljada pacijenata.

Ali postojao je problem.

„Imunoterapija injekcijama je povremeno ubijala ljude“, kaže Skading, zbog anafilaksije - alergijske reakcije na samu injekciju.

Pogledajte: Astma, jedna od najčešćih hroničnih bolesti današnjice

Ovi događaji su izuzetno retki, javljaju se u otprilike jednom na 2-2,5 miliona injekcija, a danas, zahvaljujući boljem razumevanju faktora rizika i pravilnoj primeni, još su ređi.

Ali kada je u Velikoj Britaniji od 1957. do 1986. zabeleženo oko 26 smrtnih slučajeva povezanih sa anafilaksijom od potkožne imunoterapije, država je usvojila nove propise - da svako ko je primio injekciju mora da čeka u lekarskoj ordinaciji na posmatranje dva sata. (Sada je to 30 minuta).

Pošto se injekcije moraju davati redovno, često nedeljno, ovaj zahtev je učinio potkožnu imunoterapiju ređom.

Interesovanje je poraslo za oralnu alternativu koju je Skading prvi počeo 1980-ih.

Sublingvalna terapija podrazumeva stavljanje kapljica alergena ispod jezika, umesto ubrizgavanja u ruku.

U početku je postojao izvesni skepticizam da bi mogla da deluje jednako dobro kao injekcije, što je dovelo do izvesnog protivljenja.

„Sublingvalna primena se smatrala 'marginom' koja neće funkcionisati“, kaže Skading.

„Zato sam prestala da je koristim na neko vreme.“

Međutim, ispitivanja su pokazala da pruža mnogo manji rizik od anafilaksije nego njen potkožni pandan, a da je i dalje veoma efikasna.

„Nije bilo smrtnih slučajeva. Ozbiljni neželjeni događaji su veoma retki“, kaže Skading.

Napominje da su lokalne reakcije, poput privremenog svraba ili otoka jezika, češće.

Do 1998. godine, Svetska zdravstvena organizacija je objavila izjavu o imunoterapiji alergenima koja je uključivala primenu ispod jezika kao obećavajuću alternativu injekciji i time dala legitimitet terapiji na globalnom nivou.

Kao i kod injekcija protiv alergija, glavni izazov je pridržavanje.

Tabletu treba uzimati ispod jezika svakog dana između osam i 16 nedelja pre početka sezone polena, kaže Duram.

Ukoliko se terapija uzme16 nedelja pre, pacijent kontroliše simptome tokom leta kod oko 85 odsto.

Preporuka je da se nastavi sa uzimanjem tokom cele godine, tri godine.

„Ako lečite ljude tri godine, možete izazvati dugoročnu remisiju bolesti“, kaže Duram.

U jednom kliničkom ispitivanju koje je vodio, učesnici sa alergijom na polen kojima je dat placebo prijavili su teške simptome polenske groznice u 16 odsto dana tokom sezone alergija; oni koji su primali sublingvalne kapljice prijavili su to u šest odsto dana.

Pogledajte i ovaj video: Zašto su alergije na hranu sve češće u svetu

Dugoročno olakšanje

Još uzbudljivije, kaže on, postoje dokazi da su promene dugotrajne.

Nekoliko ispitivanja, uključujući i jedno sa više od 1.000 učesnika u Japanu, otkrilo je da sublingvalna imunoterapija poboljšava simptome čak dve godine nakon prestanka.

Glavni problem sa sublingvalnom terapijom, kažu stručnjaci, jeste to što su vrste alergija koje može da leči i dalje ograničene.

Jedine sublingvalne imunoterapije koje je odobrila Američka agencija za hranu i lekove su za grinje iz prašine, polen ambrozije i polen trava.

„Mnogi moji pacijenti imaju alergiju na polen drveća - ne mogu im zaista pomoći ako želim da koristim proizvod koji je odobrila FDA, naveden na etiketi“, kaže Koen.

Kao rezultat toga, ona često preporučuje injekciju alergijske imunoterapije.

Bilo putem oralnih kapljica ili injekcija, imunoterapija alergenima se pokazala efikasnom za hiljade pacijenata.

Jedna studija koja je upoređivala medicinske kartone više od 45.000 pacijenata na imunoterapiji alergenima od 2007. do 2017. godine sa kartonima ljudi kojima je dijagnostikovan alergijski rinitis, ali nisu primali nikakvu vrstu imunoterapije, otkrila je da su pacijenti na imunoterapiji imali veće smanjenje i polenske groznice i propisanih lekova povezanih sa astmom nego kontrolna grupa.

Takođe je imala manju verovatnoću da im se dijagnostikuje upala pluća.

Imunoterapija alergenima može čak i sprečiti pojavu astme.

Jedno ispitivanje sa više od 800 dece alergičnih na polen trave, uzrasta od pet do 12 godina, uporedilo je one koji su primali sublingvalnu imunoterapiju sa onima koji su primali placebo.

Posle dvogodišnjeg praćenja, deca koja su primala kapi alergena imala su oko 29 odsto manju verovatnoću da razviju simptome astme ili koriste lekove za astmu nego placebo grupa.

Međutim, dijagnostikovanje astme može biti kontraindikacija za podvrgavanje imunoterapiji alergenima, posebno ako je teška ili nekontrolisana.

To je zato što, iako je anafilaktički šok izuzetno malo verovatan, rizik je veći kada je upala disajnih puteva već prisutna.

Za te pacijente, ili one kod kojih imunoterapija alergenima sama po sebi ne deluje, postoji još jedna opcija: biološki lekovi, koji ciljaju ključne imunološke puteve uključene u alergijske reakcije, zaustavljajući inflamatorni odgovor organizma.

U nekim slučajevima, biološki lekovi se mogu davati uz imunoterapiju alergenima, kombinaciju za koju je utvrđeno da smanjuje verovatnoću teških nazalnih simptoma za oko 59 odsto u poređenju sa samom imunoterapijom.

„Ali oni ne izazivaju dugoročnu remisiju bolesti kao imunoterapija“, kaže Duram.

„I koštaju između 13 i 23.000 evra godišnje, dok, na primer, imunoterapija o kojoj smo govorili, te tablete koštaju manje od 1.150 evra godišnje.“

Pogledajte i ovaj video: Osip, svrab i oticanje - retka alergija na hladnoću

Kako odabrati lekove i smanjiti okidače

Takve cene i trajanje ovih tretmana mogu biti glavna prepreka za mnoge pacijente.

Koje su druge opcije?

„Najefikasniji tretman koji imamo, a kome pacijenti mogu lako da pristupe, jeste sprej koji sadrži antihistaminik, kao i kortikosteroid“, kaže Skading.

Efikasniji su od bilo kog leka pojedinačno, dodaje ona.

Duram se slaže.

Posebno je važno, kaže, započeti tretman pre početka sezone i uzimati ga redovno, čak i danima kada nemate simptome.

„Ako se to uradi, onda je veoma efikasno, ne samo u lečenju simptoma, već i u sprečavanju napada“, kaže on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk