Спејс-шатл Челенџер: Катастрофа која је уздрмала Америку

Пре тридесет шест година, спејс-шатл Челенџер експлодирао је мало више од минута после полетања, проузроковавши смрт свих седам чланова посаде.

Била је то истовремено трагедија и истински шокантан догађај, чије се последице осећају и дан-данас.

Све се десило за седамдесет три секунде.

Милиони људи широм света гледали су лансирање НАСА-иног спејс-шатла 28. јануара 1986. године.

Али кад је коментатор ућутао, а траг издувних гасова почео да кривуда на небу, постало је очигледно да је нешто пошло стравично по злу са Челенџеровом мисијом.

Шатл је рапидно нестао у експлозији, заједно са свих седам чланова посаде.

Лет је био одлаган неколико дана због ледених температура.

Истрага је закључила да се спој на бустеру ракете покварио због лошег дизајна који није могао да истрпи хладне временске услове и друге факторе.

Било је то први пут да је САД изгубила астронауте током лета у свемир и био је то огроман ударац за ову земљу.

Национална жалост

САД су се поносиле тиме да могу да пошаљу спејс-шатл са људском посадом у орбиту и од 1981. до 1986. успешно су лансирале Свемирске транспортне системе (СТС) више од 20 пута из центра у Кејп Канавералу.

Одатле је почело и Челенџерово судбоносно путовање.

Људи из свих крајева света гледали су како се одвијају шокантни догађаји.

Брајан Балард, који је у то време имао 16 година, посматрао је све из прве руке са терасе за осматрање.

„Испрва сам мислио да се раздвојио у право време, али потом сам чуо одјеке огромне експлозије", присећа се он.

„Сви су били збуњени око тога шта се десило. Био сам ошамућен. И даље сам био оптимиста и мислио сам да можда постоји нека врста резервног плана."

„Требало ми је времена да схватим да се они неће вратити", каже он.

Балард је био на Флориди да би извештавао о полетању шатла за свој школски лист Кримсон.

Он је био послат тамо зато што је једна од професорки из његове школе Криста Мекаулиф била у Челенџеру, надајући се да ће постати прва наставница која је полетела у свемир.

Мекаулиф, која је предавала у средњој школи Конкорд, у Њу Хемпширу, изабрана је као освајачица НАСА програма „Наставник у свемиру".

Циљ програма, који је обелоданио председник Реган 1986, био је да подстакне на интересовање за свемирско и научно образовање и да се неки часови одрже из шатла.

„Били смо узбуђени могућношћу да ангажујемо наше ђаке за свемирске активности како бисмо имали часове из свемира.

„Стварно смо мислили да једном кад један наставник отпутује у свемир - ко зна ко ће бити следећи", каже Ден Барстоу, који је држао часове у школи у Хертфорду у Конектикату 1986. године.

Свемирско образовање

Због тога се толико школа заинтересовало за праћење Челенџера.

Снимак његовог лансирања емитован је у стотинама учионица да би деца могла да га гледају.

„Читава школа пратила је шта се дешава у аудиторијуму", присећа се Барстоу, „сви смо стали с оним што смо радили и обратили пажњу."

За Барстоуа, планови да се ода почаст путовању у свемир постали су врло брзо суморни, док су многи од његових ђака занемели од шока после онога што су видели.

Лансирања шатла била су светионик за многе људе широм света и представљали су буђење оптимизма за науку, тако да је Челенџеров губитак био истовремено национална катастрофа и ударац за читав свемирски програм.

Ово није била прва америчка свемирска трагедија - сво троје чланова посаде Апола 1 погинуло је кад се командни модул запалио 1967. године.

Али оно што је Челенџерову несрећу чинило толико другачијом било је што се она одиграла на телевизији тако да су сви могли лепо да је виде.

Преломни тренутак

„Људи су се осећали као да су присуствовали томе из прве руке", каже Валери Нил, кустоскиња у Смитсонијановом националном ваздушном и свемирском музеју.

„Американци су се посебно навикли на успех у свемиру, са све слетањем на Месец и повратком Апола 13 - никад нисмо имали неки видљиви неуспех у нашем свемирском програму."

Тај осећај неуспеха био је појачан чињеницом да „обична" Американка која је одабрана да предаје из свемира никад није успела да оствари сан.

„Жалост која је завладала за седморо астронаута била је помешана са осећајем туге због тешког ударца нанетог свемирском образовању, каже Ден Барстоу.

Да би се осигурале да ово наслеђе неће бити потпуно изгубљено, породице оних који су изгубили животе основале су Челенџеров центар за свемирско научно образовање - који води Барстоу - и наставља да подстиче интересовање за путовање у свемир.

За многу децу која су гледала овај догађај, катастрофа Челенџера представљала је преломни тренутак.

Марк Аделман је у то време имао седам година.

„Сећам се да сам ушао у учионицу и сви су викали - 'спејс-шатл је експлодирао, спејс-шатл је експлодирао'."

У његовој школи то је имало посебну тежину зато што се један од њихових наставника пријавио за програм „Наставник у свемиру".

„За многу децу то је било први пут да се нешто са чим су могли да се поистовете директно одразило на њихове животе.

„Запањило ме је кад сам схватио да је то лако могао да буде наставник из наше школе", присећа се он.

Аделман се тога сећа као тренутка кад су се Американци „пробудили", упоредивши то са другим великим трагедијама као што су 11. септембар по свом утицају на уједињавање народа.

Тај осећај националне жалости најбоље је сумирао председник Реган, који је отказао планирани Говор о стању нације, да би се обратио нацији поводом трагедије и чак посебно поменуо децу која су била погођена овим.

„Знамо да делимо овај бол са свим људима у овој земљи. Ово је истински национални губитак", рекао је он гледајући право у камеру.

„То је све део процеса истраживања и откривања. То је све део ризиковања и ширења човечјег хоризонта.

„Будућност не припада плашљивима; она припада одважнима."

Сувише самозадовољни?

Председник је поменуо раније истраживаче као што су Френсис Дрејк, за кога је рекао да је такође платио највишу цену за своју храброст.

Била је то порука за коју су многи коментатори рекли да је најбоље сумирала националне осећање неверице да свемирско путовање може бити неуспешно.

„Као земља мислим да смо постали помало блазирани поводом путовања у свемир и помало сувише самозадовољни. Ова несрећа нас је шокирала и натерала да признамо да и даље постоје ризици и опасности", каже Нил.

Један од најкрупнијих исхода трагедије била је препорука да НАСА мора да има чвршћу организацију безбедности, каже она.

У септембру 1988. године, НАСА је наставила мисије са шатловима лансирањем Дискаверија.

Али 2003. године, поново се десила трагедија кад је шатл Колумбија експлодирао изнад Тексаса, што је проузроковало смрт свих седам чланова посаде.

Две године касније, председник Буш саопштио је да гаси програм спејс-шатла. Читава флота пензионисана је 2011. године.

„Наша улога у свемиру саставни је део америчког идентитета, а чињеница да смо били пионири у свемиру то само потврђује", каже Нил.

Катастрофа Челенџера увек ће служити као подсетник на тренутак када је тај елеменат националног идентитета претрпео тежак ударац.

Погледајте виде о свим безуспешним слетањима на марс

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]