You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Астрономија и свемир: Разрешена мистерија „великог помрачења" звезде Бетелгез
Светлост која долази од једне од најпознатијих звезда изненада се пригушила пре више од годину дана и та мистерија сада је решена, кажу астрономи.
Црвени супердив Бетелгез из сазвежђа Орион нагло је потамнео крајем 2019. и почетком 2020. године.
Многи су тада помислили да је готова да експлодира.
Међутим, стекли смо утисак да се пригушила због огромног облака прашине који се нашао између нас и звезде, рекли су из тима који је проучавао ову звезду користећи Веома велики телескоп у Чилеу.
Дефинитивно ћете препознати Бетелгез голим оком, чак иако нисте у стању да именујете многа друга небеска тела која се виде на небу.
То је она наранџаста тачка у горњем левом углу Ориона или у горњем десном углу, уколико посматрате сазвежђе са јужне хемисфере.
Бетелгез се налази релативно близу Земљи и удаљена је 550 светлосних година од наше планете.
Ова звезда има полусталне варијације што значи да мења боје у одређеним временским размацима.
Она природно постаје тамнија или светлија на сваких 400 дана у просеку.
Ипак, оно што се догодило пре 18 месеци било је необично и потамњење је било далеко највеће свега што је забележено до данас.
Астроном Мигел Монтаргес и његове колеге истраживали су овај догађај користећи Веома велики телескоп Европске јужне опсерваторије.
Тај телеском се сматра једним од најмоћнијих на свету и има резулуцију која омогућава да се види површина Бетелгеза.
Истраживачи су упоређивали слике настале пре, за време и после помрачења.
Покушавали су да установе шта је могло да га проузрокује.
Јавиле су се две теорије.
Прва је подразумевала велико хладно место на површини звезде, јер црвени супердивови попут Бетелгеза могу имати велике конвективне масе које доводе до стварања топлијих или хладнијих места на површини.
Или се, с друге стране, стварао велики облак прашине између ове звезде и Земље.
Објашњење је, испоставило се, „по мало од оба", каже Емили Кенон са Католичког универзитета у белгијском Левену која је учествовала у истраживању.
„Закључили смо да је постојало хладније место на звезди које је довело до кондензације гаса у прашину због пада температуре", рекла је она за ББЦ.
„Дакле, хладно место на површини довело је до тога да нам изгледа као да слабије сија."
„Онда је стварање прашине учинило да тај ефекат буде још јачи", објашњава Кенон.
Бетелгез је 15 до 20 пута већа звезда од Сунца.
Очекивано је да се толиком небеском телу у једном тренутку догоди супернова, односно звездана експлозија.
Због тога није било необично запитати се да ли је ово помрачење знак да ће Бетелгез ускоро нестати у величанственој експлозији.
„Не мислим да ће доћи до супернове ускоро, иако би то било врло интересантно и на неки начин прижељкујем", каже Емили Кенон.
„Познато је да црвени супердивови могу убрзано губити масу, што указује да су у касној фази постојања и да је већа вероватноћа да ће експлодирати.
„Ипак, мислимо да је Бетелгез релативно млад црвени суперџин и вероватно има још времена до нестанка ове звезде", објашњава она.
Колико је то времена?
Астрономи ће вам често рећи да су то десетине или чак стотине хиљада година.
Било би невероватно видети тако нешто и експлозија би била видљива дању.
Последњи такав прасак забележен у Млечном путу десио се 1604. године када је виђена супернова Кеплерове звезде.
У белешкама астронаута из тог периода пише да су се последице тог догађаја виделе више од три недеље и током дана.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]