Талибани и дрога: Авганистанска индустрија која не посустаје - рекордна производња кристал мета и хероина

Нагомилани у пластичним кесицама у једном собичку у руралном јужном Авганистану, бели кристали светлуцају.

То је метамфетамин „извозног квалитета" и биће отпремљен до тако удаљених земаља као што је Аустралија.

Кад једном стигне, 100 килограма складиштено у овој соби достићи ће уличну вредност од око 2,6 милиона долара.

Напољу, дим се вијори из два бурета у којима се кувају нови контингенти кристал мета.

Дрога је велики посао у Авганистану, а под талибанима трговина цвета.

За ову земљу одавно се везује хероин, али последњих година она се истакла и као значајан произвођач кристалног мета - још једне опасно адиктивне дроге.

Један извор који учествује у трговини каже да се тренутно сваки дан производи око 3.000 килограма кристал мета у више од 500 приручних „фабрика" у једном забитом дистрикту на југозападу земље.

Успон мета подстакло је откриће да ефедра - распрострањена, дивља биљка локално позната као „оман" - може да се користи уместо једног од кључних састојака дроге: ефедрина.

На пијаци дубоко у пустињи која служи као централно чвориште у авганистанској трговини метом, у слободној продају могу да се нађу огромне количине ове биљке, у размерама које нису виђене до сада.

Верује се да су талибани претходно наплаћивали порез на ефедру.

Али они су недавно најавили забрану њеног узгоја, декретом који није свуда објављен.

За сада, међутим, настављају да дозвољавају лабораторијама мета да раде.

Један Авганистанац који учествује у трговини рекао нам је са широким осмехом на лицу да је забрана ефедре довела до тога да се цена мета на велико преко ноћи удвостручи.

Складишта су још пуна залиха ове биљке за употребу у будућој производњи.

Доктор Дејвид Менсфилд је водећи стручњак за авганистанску трговину дрогом који је пратио раст производње мета уз помоћ сателитских снимака што идентификују лабораторије активне у овом процесу.

Он каже да је забрана ефедре наступила у тренутку године кад је жетва већ прошла, „тако да се прави утицај овога неће осетити до јула следеће година кад крене нова жетва ефедре."

Доктор Менсфилд верује да би количина мета који се производи у Авганистану могла да премаши количину друге етаблиране дроге у земљи, хероина.

Опијум који се убере из поља мака у земљи већ се сматра извором око 80 одсто снабдевања у свету, а изгледа као да је и даље у порасту.

Последњих недеља, фармери широм Авганистана били су заузети припремањем својих поља и сејањем семена опијума.

„Знамо да је штетан", каже Мухамед Гани, док прелази грабуљама преко земље испред града Кандахара, „али ништа друго што узгајамо не доноси новац."

Авганистанска привреда пропада после повлачења међународне подршке као реакције на талибанско преузимање власти раније током године, и за многе земљораднике, опијум делује као најсигурнија опција.

Смањење нивоа воде, погоршано сушом, такође их приморава на тај потез, каже он.

„Морамо да бушимо бунаре, а ако узгајамо окру или парадајз, нећемо зарадити ни половину онога колико су нас коштали ти бунари", каже Гани.

Спекулације да би талибани на крају ипак могли да забране чак и узгој опијума довеле су до пораста цена, што их је, заузврат, према речима фармера, само навело да узгајају још већу количину.

За сада, трговина цвета. Дилери опијума, који су некад потплаћивали корумпиране званичнике владе и продавали кесе густе црне смесе у тајности, сада су отворили тезге на пијацама.

„Откако су талибани ослободили земљу, постали смо потпуно слободни", каже један продавац на велико, са осмехом на лицу.

Талибани су, међутим, и даље осетљиви на питање трговине опијумом.

У покрајини Хелманд, спречили су ББЦ да сними велику и озлоглашену пијацу опијума, описавши је као „забрањену област".

Кад смо инсистирали да сазнамо да ли су узрок за забрану медијског извештавања наводи да неки припадници талибана профитирају од ове трговине, Хафиз Рашид, шеф покрајинске комисије за културу, напрасно је окончао интервју.

Запретио је и да ће разбити камеру уколико се тај снимак не обрише.

У суседном Кандахару, испрва смо добили дозволу да снимимо пијацу опијума, али нам је по доласку речено да то ипак неће бити могуће.

Билал Карими, портпарол талибана у Кабулу, рекао је за ББЦ да група „покушава да нађе алтернативу" за фармере.

„Не можемо то да одузмемо људима, а да им у замену не понудимо нешто друго", казао је он.

Током првог боравка на власти ове групе, они на крају јесу забранили опијум.

Током трајање њихове побуне, међутим, порез на опијум постао је значајан извор прихода, мада у јавности они то категорички поричу.

Неки трговци кажу да ако талибани то буду желели, они ће моћи поново ефикасно да уведу забрану на дрогу. Други су скептични према тој могућности.

„Остварили су то што имају захваљујући опијуму", каже један фармер огорчено.

„Нико од нас им неће дозволити да забране опијум уколико међународна заједнице не буде помогла авганистанском народу. Иначе ћемо остати гладни и нећемо успети да прехранимо своје породице."

Доктор Менсфилд упозорава да ће повећање трошкова хране и пољопривредних производа повезано са економском кризом навести фармере и власнике лабораторија да појачају количину трговине, „само да би одржали висину својих прихода".

У деловима Авганистана, индустрија производње дроге дубоко је повезана са локалном привредом.

До Гандум Реза, забите групе села у Хелманду, може да се стигне само прашњавом пошљунчаном стазом. Али он се налази у самом центру глобалне трговине хероином.

Поред тога што је дом великог броја пијачних тезги посвећених продаји опијума, ту се налазе и фабрике, у којима ради по 60-70 људи, а које га претварају у хероин.

Дрога се кријумчари у Пакистан и Иран, а потом на запад у остатак света, укључујући Европу.

Према једном локалном извору, килограм хероина за извоз продаје се за око 210.000 пакистанских рупија (1.190 америчких долара).

Бивши трговац дрогом у Великој Британији рекао је за ББЦ да до тренутка кад килограм стигне у Велику Британију и буде „пресечен" разним средствима за мешање, улична вредност му буде око 66.000 долара.

Од тога ће највише зарадити они који транспортују дрогу широм света, али талибани убиру порез од самих произвођача.

Према доктору Менсфилду, количина новца коју група заради од дроге често се преувеличава и практично је мање значајна од њихових других извора прихода.

Али он процењује да су 2020. године добили око 35 милиона долара од пореза на производњу дроге - што је новац који им је преко потребан.

„Први пут кад су талибани дошли на власт, требало им је шест година да стварно уведу забрану на дроге а и то је тада само био опијум", каже он.

Кад би то учинили сада, имајући у виду стање у ком је авганистанска привреда, каже доктор Менсфилд, то би се доживело као кажњавање бирачког тела које је претходно пружало талибанима „помоћ и подршку".

Талибански портпарол Билал Карими рекао је за ББЦ да би укидање производње дроге помогло и Авганистану и међународној заједници, „тако да би и свет требало да се укључи и помогне".

Трговина дроге у земљи не врти се искључиво око извоза. Она има поражавајуће последице и по само авганистанско становништво, код кога је забележен висок ниво зависности.

Поред прометног друма на ободима главног града Кабула, неколико стотина мушкараца згурено је у малим групама, пушећи кристал мет и хероин.

„Сад кад се дрога производи у Авганистану, она је много мање скупа", каже један човек. „Раније је стизала из Ирана. Грам мета био је 15 долара, сад је од 0,31 до 0,41 долара."

Услови су лоши, а неки од њих живе у канализационим јарцима.

„Чак ни пас не би живео онако како ми живимо овде", каже други човек.

Талибани их често грубо сакупе и одведу до рехабилитационих центара који нису добро опремљени, кажу они, али већина ипак поново заврши овде.

За сада изгледа као да ће у будућности још више дроге стићи на улице, и Авганистана и иностранства.

Видео: Колико зарађују узгајивачи канабиса у Мароку