Животиње и дрога: Звучи као хорор - кад рибе постану зависне од метамфетамина

Око 269 милиона људи широм света сваке године се дрогира. Оно што се често заборави у овој причи је проблем основне биологије.

Оно што уђе - мора и да изађе.

Канализације су пуне дроге коју људи избацују из организама, а ту су и покварене хемијске компоненте које имају сличан ефекат као дроге.

Погони за прераду отпадних вода ове материје не филтрирају - никад нису ни били направљени за тако нешто.

Велике количине канализације нађу пут до река и језера и без прераде.

Једном кад се нађу у природи, дроге и њихови нуспроизводи могу да утичу на живи свет.

У недавно студији објављеној у часопису о експерименталној биологији, научници у Чешкој истраживали су како метамфетамин, дрога која се све више користи, може да утиче на дивљу поточну пастрмку.

Они су истраживали да ли количине метамфетамина и једног од његових нуспроизвода, амфетамина, које су процењене у другим студијама које су мериле количину илегалних дрога у отпадним водама, могу да се открију у мозгу поточне пастрмке.

Истраживали су и да ли су те количине довољне да створе зависност код ових животиња.

Пастрмке су биле изложене дроги у великим базенима током осам недеља, а онда „скидане са дроге" и пребациване у базене са водом без супстанци на десет дана.

Током тог периода, истраживачи су испитивали да ли рибе више воле чисту воду или воду која је садржала метамфетамин, а онда све то поредили са одговорима риба које никад нису биле изложене дроги,

Налази су им били веома интересантни.

Рибе изложене метамфетамину више су волеле воду са дрогом, док таква преференција није примећена код риба које нису биле изложене супстанци.

Истраживачи су такође открили да су се током периода „скидања са дроге", рибе претходно изложене метамфетамину кретале мање.

Научници су ово протумачили као знак анксиозности или стреса, што су типични знаци „скидања са дроге" код људи.

Мождана хемија изложених риба разликовала се од оних које нису биле изложене дроги и то кроз неколико промена које су сличне ономе што се може видети у случајевима зависности код људи.

Чак и кад су разлике у понашању нестале након десет дана „скидања", ови маркери су у мозгу и даље били присутни.

Претпоставља се да би излагање метамфетамину могло да има дуготрајне последице, слично ономе што се догађа код људи.

Зашто треба да се бринемо да ли ће пастрмке постати наркомани?

Постоји неколико разлога.

Ако се пастрмкама „допадне" дрога, као што изгледа у најновијим студијама, можда ће желети да проводе више времена око цеви где се избацује канализација.

Рибе могу да се понашају слично људима који постану зависници и то је закључак не само ових студија, већ различитих истраживања наразним врстама рибе.

Један од јасних показатеља зависности је губитак интересовања за друге активности, чак и оне које су иначе високо мотивишуће, попут јела или репродукције.

Могуће је да би рибе могле да промене своје природно понашање што би створило проблеме са храњењем, одгајањем и, последично, опстанком.

Оне би, на пример, могле да постану мање способне да избегну предаторе.

Излагање дрогама утиче не само на рибе, већ и на њихово потомство.

Код риба, зависност може постати наследна код неколико генерација.

То би могло да има дуготрајне последице за екосистеме, чак и да се проблем сада реши.

Ово није прва студија која проналази дрогу у живом свету.

Године 2019, научници у Великој Британији пронашли су кокаин код слатководних шкампа у узорцима из свих петнаест река у којима су узети.

Занимљиво је да су открили више остатака илегалних дрога него неких обичних лекова.

Ипак, шири ефекти тих дрога остају умногоме непознати.

Са друге стране, постојале су обимне студије о утицају лекова на речне токове.

Лекови се не разлажу до краја у нашем организму и стижу до фабрика за прераду отпадних вода у фекалијама и урину.

Већина се одстрани кроз прераду отпадних вода, али нешто доспе до река уливајући се са депонија или њива на којима се користи ђубриво људског порекла.

Живи свет река и копнених вода изложен је на местима где се уливају отпадне воде коктелима лекова - од оних против болова, до антидепресива.

Рибе у базенима који се налазе низводно од фабрика за прераду воде у року од неколико недеља мењале су пол од мушког у женски јер су биле изложене хемикалијама које мењају хормоне, а налазе се у контрацептивним таблетама.

Недавне студије су показале да антидепресиви могу да изазову низ промена у понашању водених организама, од агресије до привучености светлом и повећане „храбрости".

Болест зависности је глобални здравствени проблем који може да разори заједнице, а борба са њеним еколошким последицама биће веома скупа.

Једна студија показала је да би унапређивање система прераде отпадних вода у Енглеској и Велсу, којом би и ове хемикалије биле уклањане, коштала више од 50 милијарди долара.

Можда делује очигледно да лекови и илегалне дроге који су направљени да мењају људско понашање утичу и на понашање живог света.

Ипак, овај проблем је распрострањенији и сложенији.

Ми чак и не знамо да ли синтетичке хемијске материје у свакодневним производима за одржавање домаћинства, козметику, чишћење и прање могу да утичу на понашање људи и других врста.

Међународна група научника затражила је од компанија и регулаторних тела да провере утицај загађивања на понашање као део процене ризика коришћења нових хемикалија.

Ако желимо да обуздамо нивое хемикалија у отпадним водама, неопходно је да се учини више на унапређењу филтрирања у фабрикама отпадних вода, као и да се приморају водоводне компаније да преузму одговорност да отпад који испуштају не буде опасан за живи свет.

Мет Паркер је виши предавач у областима неуронауке и психофармакологије на Универзитету у Портсмуту.

Алекс Форд је професор биологије на Универзитету у Портсмуту.

Погледајте видео о томе како се друштвене мреже користе за продају дроге

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]