Жене и сексуално насиље: „Било је немогуће рећи не" - страшна искуства девојака

Сваке године у европске градове пристиже на хиљаде жена за рад у секс индустрији.

Једна од њих, млада Нигеријка, успела је да се ишчупа из тог круга захваљујући томе што је стекла два, сасвим случајним познанства.

Ово је њена прича.

„Прва ствар коју сам видела било је светло. Тамо, одакле ја долазим, стално је тама, зато што нема струје.

А овде је све било преплављено светлошћу и било је невероватно!", сећа се Џуел (име је промењено) првог сусрета са Данском.

„Захваљивала сам Богу за то што сам доспела у ову земљу, и са нестрпљењем сам чекала да почнем да радим."

Пре него што је дошла овде, девојци су рекли да ће бринути о старим лицима.

Међународна организација која се бави миграцијама, сматра да, чак до 80 одсто жена из Нигерије које се упуте на рад у Европу, буду врбоване за проституцију.

Наравно да је и Џуел слушала о случајевима када девојке буду преварене.

Али те жене су превалиле тежак и опасан пут аутобусом за Либију, а затим чамцем преко Средоземног мора, а њој су предложили да лети из Лагоса у Копенхаген авионом, и то јој је улило поверење.

„Све је било тако добро организовано тако да ни једног тренутка нисам посумњала", каже она.

У Копенхагену је дочекала земљакиња, која је сутрадан одвела новопридошлу девојку у Вестербро, локални кварт црвених фењера.

„Освртала сам се тражећи неку клинику", сећа се Џул.

Сапутница јој је саветовала да добро осматра околину, а затим ју је запрепастила језива истина.

„Овде ћеш да радиш!", рекла је она.

Осврнула сам се, мислећи, да она показује на зграду која је на то личила.

А онда је мирно објаснила да „овде", значи на улици, по којој су оне ходале, да ће „посао" бити лов на клијенте.

„Чинило ми се да је свет око мене почео да се руши."

Те вечери догодио се случајни сусрет, који се испиставио важним, са Мишел Милдвотер из невладине организације HopeNow, која помаже људима у Данској, који су попут Џуел.

Њој је привукла пажњу минијатурна девојка од двадесетак година која је изгледала испрепадано и дала јој је визит карту.

„Мадам" је рекла Џуел да не верује „тој Енглескињи на бициклу" и брзо јој нашла првог клијента.

„Мушкарац јој је дао 4.000 круна (620 долара) за то, да ме одведе кући, и моја мадам се окренула и отишла", наставља да прича Џул.

„Возио ме је колима толико дуго да је изгледало као да никада нећемо стићи.

Нисам знала језик и нисам разумела шта говори. Комуницирали смо помоћу Гугл преводиоца. Ужасно сам се бојала."

Тако је прошло неколико месеци.

„Ово је било ван моје моћи", каже Џул.

„Увек сам стајала по страни бојажљивог погледа, али су ме ипак проналазили.

Стални клијенти знају када се појави нова девојка, а неко нов их увек привуче."

Према најновијим подацима ЕУ, у периоду 2017/18, више од 14 хиљада жена је прешло границу, углавном због проституције, око половине њих ван Европске уније.

Нигерија је међу првих пет земаља снабдевача.

Ово је врх леденог брега, пошто су у статистику доспели само регистровани случајеви.

Приходе дилера из подземља Европска комисија процењује на 14 милијарди евра годишње.

По правилу све се одвија по истој шеми.

Младим женама се нуди пристојан посао, пошто дођу на дестинацију обавесте их да тога нема, а оне остају дужне за пут и смештај.

„Ово је дужничко ропство", каже Сине Пламбек, виши инспектор у одељењу за миграције на Данском институту за међународне студије.

„У случају жена из Нигерије, сума износи између десет и шездесет хиљада евра.

Потребно је да се брзо врати тај новац, и уколико немате званичну радну дозволу преостаје вам само секс индустрија."

Они који су врбовали Џуел, рекли су јој дан пре поласка из Лагоса, да ће морати да плати 42 хиљаде евра на рате и натерали је да се закуне да никоме ништа неће рећи, иначе ће она и њена породица бити у невољи.

Да све буде још горе, разговор се водио на гробљу.

Када је Џуел већ била у Данској њеној породици су очигледно претили.

„Неки људи су долазили код нас и упорно молили баку да разговара са мном како не бих ни помислила да контактирам полицију или да не платим дуг.

Сваки пут када сам је звала, она је плакала и убеђивала ме да не излажем породицу."

Под таквим притиском није није имала никаквог изора.

„Било је немогуће рећи 'не'. Свако је морао да каже 'да'.

Сваког потенцијалног клијента јурило је десет до петнаест жена, које су хтеле да зараде за то вече."

Све се обављало у аутомобилима, који су били паркирани, па и на земљи између аутомобила.

Уколико би клијент предложио да се иде код њега кући било би удобније, али уједно и већи ризик.

„Један клијент ми је тражио да се скинем и да легнем у каду, а затим је донео две кофе леда и почео да ме полива леденом водом", прича Џуел док дрхти од сећања на то.

Криминалци пролазе некажњено

Представљањем нове стратегије за борбу против кријумчарења људи у априлу 2021, Европска комисија је признала да је претходних десет година, током којих је уложено пуно напора, у великој мери потрошено.

„Криминалци и даље остају некажњени у ЕУ, а број кривичних дела и казни је изузетно низак", наводи се у саопштењу, у којем се кријумчарење људи описује као „врста криминала са ниским ризиком и високом зарадом."

Пропали су и разни покушаји да се смањи потражња за сексуалним услугама.

Према подацима британске владе, између марта 2019. и марта 2020. у Великој Британији полиција је забележила 7.779 злочина окарактерисаних као „модерно ропство", а међу њима радну и сексуалну експлоатацију, али је у 250 случајева подигнута оптужница.

У Великој Британији помоћ жртвама „савременог ропства" пружа Војска спаса.

Од јуна 2020. године до јуна 2021. године њима се обратило 610 странкиња, које су биле сексуално искоришћаване.

„Црвени фењери" и „црвени комби"

Субота је увече.

Главна улица кварта Вестербро, Истедгаде, са баровима, ноћним клубовима и секс шоповима, бучна и преплављена светлима.

Унаоколо тумарају мушкарци, многи од њих једва стоје на ногама.

Ту су и жене из Нигерије и источне Европе са беспрекорном фризуром и шминком.

Сада су у моди узане тренерке.

Високе потпетице и стереотипна „секси" одећа срећу се ретко.

Мишел Милдвотер, која се бави овим послом више од деценије, као и раније, шета се по кварту нудећи, девојкама како што је Џул, контакт број, савете и помоћ.

Продаја и куповина секса за новац није забрањена у Данској, али проститутке морају имати радну дозволу.

Илегални имигранти се депортују из земље.

Ако жена докаже да је била жртва трговине људима, то ништа неће променити - после кратког боравка у државном центру послаће је у њену земљу.

Пошто је имиграциони статус многих странкиња сумњив, оне нерадо контактирају полицију, што их чини подложним злостављању и малтретирању.

Ово брине Мишел.

„Било је неколико инцидената насиља у једном од овдашњих хотела, када су жртве побегле крваве", каже она.

Данске невладине организације викендом организују пружање различите врсте помоћи сексуалним радницама.

Једна од њих је организација Reden International, која има кафић у којем може да се предахне, опорави и поједе нешто у паузи између клијената.

А у бочној улици, друга група волонтера спроводи иницијативу која нема премца у свету.

То је „црвени комби", мини-комби са креветом, дискретним осветљењем и залихом презерватива и влажних марамица.

Ту проститутке могу да доведу мушкарца уместо да иду са њим на неко потенцијално опасно место.

До саме зоре према комбију се креће непрекидни низ жена, за којима буквално иду мушкарци као на узици.

Волентери држе дистанцу али опет су довољно близу како би могли да их позову у помоћ.

„Црвени комби" у просеку услужи седам парова за сат времена.

Сине Пламбек је једна од тих волонтерки.

„Већина жена са којима ми имамо посла, имају гомилу проблема: дугови, сиромаштво, породица, деца", каже она.

Већина њих се ни не би бавила овим, да их живот није натерао на то.

„Бескорисно је држати им придике о моралу.

Оне ће трговати собом, било да се нама то допада или не, а ми им у крајњем случају, обезбеђујемо безбедно место за то."

Срећан крај као у филму

После четири месеца бављења проституцијом, обесхрабрена и очајна, Џул и даље није желела да контактира власти, плашећи се за себе и породицу у Нигерији.

И одједном се њен живот магично променио.

Звучи као сентиментална бајка, али она се заљубила у Данца, а он у њу.

Током прве романтичне вечере, Џул је признала како зарађује за живот.

„Било му је тешко, али он је остао достојанствен", каже Џуел за мушкарца, који ће ускоро постати њен муж.

Од тог дана Џуел је престала да се бави проституцијом.

Неколико пута је њен вереник плаћао њену недељну зараду, али је било јасно да је потребно трајно решење.

„Да ли знаш некога ко би могао да помогне?", питао је он.

Тада се визит карта са телефоном Мишел Милдвотер показала веома корисном.

Активисткиња је младој жени саветовала да превазиђе страх и престане да плаћа „мадам".

И тако је и урадила.

Нису уследиле невоље за породицу, или су уцењивачи блефирали, или се, на сву срећу, испоставило да су то ситни криминалци, а не чланови озбиљне међународне банде.

Џул је поднела захтев за боравишну дозволу и сада чека решење.

Нада се повољном исходу, јер је савладала језик и родила дете са данским држављанином.

Они су велики пријатељи са Мишел.

На венчању Џул, она је била деверуша.

„Био је то један од најбољих тренутака у мом животу, пред олтар ме је управо одвела Мишел", каже Џул.

Сања о томе да упише пословну школу, а још и помаже волонтерима.

Уочи локдауна, Мишел Милдвотер, која је некада била глумица, наговорила је Џул да компонује и постави аматерску представу, монолог, о судбини жене, која је искусила исто што и она.

Џул је представу назвала „Да бисте се из тога ишчупали, морате кроз то да прођете."

„За мене је то било као терапија. Била сам невероватно дирнута реакцијом публике.

Када је био наступ, чинило ми се да ми се душа растаје од тела. Јер све ово није фикција, ово је стварни живот", каже Џуел.

Видео - Шијући маске, хаљине и постељине, оне зашивају ране породичног насиља

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]