Корона вирус и наука: Одакле потиче омикрон сој и како је настао

Кад су научници у Јужној Африци први пут наишли на омикрон, новооткривени сој Ковида-19, у очи су упадале две ствари.

Прва и најважнија био је пуки број мутација које је имала ова верзија вируса - комбинација мутација коју до тада није запазио генетски надзор глобалне мреже експерата.

„Омикрон је стигао са нечим потпуно другачијим", каже за ББЦ доктор Ричард Леселс, специјалиста за инфективне болести са Универзитета у Квазлу-наталу и део тима који је крајем новембра први открио сој.

У Србији је први случај омикрон соја потврђен 23. децембра код особе која је допутовала из Боцване.

Леселс и његове колеге сматрале су да је дошло до нечег врло необичног.

Они сматрају да је омикрон прошао незапажен развивши се у само једној особи са ослабљеним имуним системом у подсахарској Африци - можда у некоме са нелеченим ХИВ-ом - пре него што се раширио на више од 40 земаља.

Иако постоје још најмања две веродостојна објашњења за појаву овог соја, „хипотеза о једној особи" добила је значајну подршку у научној заједници.

Али зашто је важно одакле је омикрон потекао и како је настао?

Порекло омикрона

Не знамо поуздано где се омикрон развио или под каквим околностима, сем да је нови сој први пут пријављен Светској здравственој организацији у Јужној Африци 24. новембра.

Али знати где и када се сој појавио, важно је за научнике и стручњаке за јавно здравље, јер то помаже напорима у зауздавању преношења вируса.

То може да подразумева мере као што су закључавања или забране путовања (иако су оне критиковане као неефикасне).

Што се раније нови сој открије, више је времена на располагању да се одреди колико је она озбиљна - је ли заразнија?

Да ли се умножава брже унутар заражене особе? Да ли изазива тежи облик болести?

Може ли да заобиђе имунитетску одбрану тела?

„Како" је једнако важно питање: ако се омикрон заиста развио у једном пацијенту са нарушеним имуним системом, то би значило да ће надзор тих појединаца постати изузетно важан у борби против Ковида.

„Ми сада имамо више података који указују на везу између варијанти и имунокомпромитоваих људи са хроничним заразама ковида", каже доктор Лари Кори, вирусолог из америчког Центра за истраживање канцера Фред Хачинсон.

„Али ти се људи још нису појавили као важна компонента стратегије превенције од ковида."

Како је могао да се развије у једној особи?

Научници кажу да имају низ трагова на основу којих могу да изведу „приближну процену" како је настао омикрон.

Доктор Леселс истиче да се омикрон у значајној мери разликује од постојећих варијанти.

„Генетска анализа показује да се налази на потпуно другој грани породичног стабла."

Још важније, омикронова лоза нема историјат скорашњих посредних мутација.

Најближа верзија, каже Леселс, датира из средине 2020. године.

Тај јаз указује на то да се изузетно мутирана верзија омикрона развила „испод радара", каже Франсоа Балу, професор Рачунских биолошких система са Универзитетског колеџа у Лондону.

„Искочио је ниоткуда", додаје Балу.

И веома, веома је другачији.

Анализа омикрона показала је да нови сој има 50 мутација, а више од 30 њих одиграло се у шиљастом протеину, делу вируса који дефинише какву интеракцију има са одбраном тела.

Делта сој, поређења ради, имао је само седам мутација у шиљку.

Како, дакле, овај нови сој толико радикално одступа од претходника, а да ми то нисмо приметили?

Иако већина људи избаци Сарс-ЦoВ-2 из тела за кратак временски период, студије из свих крајева света показују да вирус може да се задржи дуже у појединцима са ослабљеним имуним системом.

То су пацијенти са болестима ка што су ХИВ или канцер, или особама са пресађеним органима, на пример.

Уз мањи отпор домаћина, вирус има шансу да оствари велики број мутација за које би иначе било потребно шире кружење у становништву.

У децембру 2020, истраживачи са Универзитета у Кембриџу саопштили су да су код човека са канцером који је умро од Ковида-19 открили настајање кључних мутација такође виђених код алфе, прве „варијанте која изазива забринутост".

Пацијент је умро 101. дан после првобитне дијагнозе.

„Типична инфекција корона вируса траје свега седам дана, а то није довољно времена за вирус да се адаптира и развије, јер се имуни систем бори против њега", каже за ББЦ професор Рави Гупта са Кембриџовог Института за терапеутску имунологију и заразне болести.

Професор Гупта објашњава да хронична инфекција коју је омогућио ослабљени имуни систем пружа вирусу више маневарског простора.

„Потребан вам је онемогућен или делимично онемогућен имуни систем да би вирус процветао", додаје он.

У јуну прошле године, доктор Леселс и колеге саопштили су резултате студије спроведене на узорцима корона вируса из једне жене из Јужне Африке са нелеченим ХИВ-ом.

У поновљеној генетској анализи узорака, открили су „значајне измене у корацима" еволуције вируса.

Истраживачи су упозорили да би то могло да представља почетак кризе јавног здравља.

У чланку објављеном 1. децембра у научном часопису Нејчер, Леселс и колеге проценили су да око осам милиона људи са ХИВ-ом у подсахарској Африци тренутно не добија ефикасну антиретровиралну терапију.

Ту се убрајају и људи који никад нису били тестирани на ову болест.

Ако су доктор Леселс и професор Гупта у праву, онда то представља савршено плодно тле за нове варијанте.

Друге теорије

Научници кажу да постоје друге две плаузибилне хипотезе за порекло Омикрона.

Једна од њих би био животињски извор, што значи да је вирус заразио неку непознату животињску популацију и мутирао у њој пре него што је прешао назад на људе.

То је био случај и са првобитним вирусом Сарс-ЦoВ-2, према извештају СЗО-а објављеном у марту.

Међутим, доктор Лари Кори објашњава да досадашња генетска анализа омикрона сугерише да се он развио у човеку.

„Подаци показују да хипотеза о животињској трансмисији није ни издалека толико вероватан исход", каже Кори.

Професор Балу додаје да његов тим није пронашао никакво кључни доказ повезан са преласком са животиња.

Друга хипотеза за порекло омикрона је да се није развио у појединцу, већ у читавој популацији у области у којој није било много генетског надзора, као што је случај са неким афричким земљама, пре него што је стигао у Јужну Африку.

Бразилски биолог и независни истраживач доктор Атила Јамарино сматра да би управо то могао да буде случај са омикроном.

Јмарино види сличности са појављивањем другог забрињавајућег соја - гама, који је се брзо раширио у бразилском граду Манаусу, најнасељенијем у области Амазоније, почетком 2021.

„Иста хипотеза да се вирус развио у једној особи са ослабљеним имуним системом постављена је у време кад је откривена гама", каже овај биолог.

„Али касније је доказано да је у оптицају била неоткривена лоза посредника и да су они акумулирали мутације док су се ширили кроз локално становништво."

Јамарино верује да би додатно истраживање могло да покаже да постоји исти сценарио за омикрон.

„Све се уклапа. Омикрон је откривен на континенту на којем има мање тестирања и надзора него у остатку света."

„Омикрон је могао да кружи Африком много дуже него што ми тренутно верујемо", додаје он.

Хоћемо ли икада пронаћи нултог пацијента?

Поклоници „теорије о једној особи" су опрезни и не желе до краја да одбаце те алтернативе теорије, али верују да тежина доказа говори у њихову корист.

Хоћемо ли, дакле, икада открити прву особу која је имала омикрон сој?

Нулти пацијент, илити индексни случај, израз је који се користи да се опише први човек заражен вирусном или бактериолошком болешћу.

Идентификовање те прве особе која се заразила неким конкретним обликом болести је важно, зато што може да помогне да се одговори на кључна питања о томе како, када и зашто је избила епидемија.

Ови одговори могли би да помогну да се спречи да више људи буде заражено сада или у будућим епидемијама.

Али до сада научници нису успели да открију тог појединца - ни за омикрон ни за било који други постојећи сој.

Ричард Леселс сматра да су врле мале шансе да ће нулти пацијент омикрона бити откривен.

„То ће морати да буду докази који претежу на једну или другу страну могућности о пореклу", каже он, али он види корист од тога што нећемо приписати порекло соја конкретном појединцу.

„Једна од ствари које не желимо да урадимо је да појачамо стигму и дискриминацију којој су људи који живе са ХИВ-ом већ ионако изложени", каже он.

Уместо тога, Леселс верује да би теорија о „једној особи" требало да послужи као још један разлог да се појача вакцинација у Африци.

Он није усамљен у мишљењу да невакцинисани представљају хитни приоритет за званичнике јавног здравља.

Наш свет у подацима који представља сарадњу Оксфордског универзитета и добротворне образовне установе, проценио је средином новембра да је до краја вакцинисано мање од седам одсто Африканаца, док је глобално та цифра негде око 40 одсто.

Доктор Мајкл Хед, виши научни сарадник за јавно здравље на Универзитету у Саутемптону у Великој Британији, сматра да би требало више пажње обратити на ову неравноправност у расподели вакцина.

„Као и код свега другог у вези са ковидом, на појаву нових сојева утицаће читав дијапазон фактора, али неравноправност у вакцинисању је дефинитивно један од кључних разлога.

Верујем да је појава омикрона последица те неравноправности у Африци."

Хед каже да је омикрон „још једно упозорење" да мора да се ради на већој вакцинисаности и да актуелна неравнотежа у вакцинацији даје „прилику Ковиду-19 да се развија".

„Ако сте невакцинисани, већа је вероватноћа да се тешко разболите и на дужи временски период", каже он.

„То такође значи да вирус има више прилике да развије нове мутације, што опет повећава ризик од појављивања новог соја који изазива забринутост и наше потребе да научимо још једно слово грчког алфабета."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]