Корона вирус: Пет најбезбеднијих светских градова за живот после избијања пандемије

Градови широм света морали су да редефинишу појам сопствене безбедности под претњом од пандемије Ковида-19 - и ево оних којима то најбоље иде.

Ништа у савременој историји није променило живот у граду као ковид.

Од затварања пословних зграда у градском центру, преко обавезног ношења маске до ограничења по ресторанима, мере предострожности услед пандемије преобратиле су градски пејзаж широм света, највероватније на дуже стазе.

Штавише, пандемија је прва ове врсте која нас је задесила као „урбанизовану" врсту.

Кад је Шпански грип ударио почетком 20. века, у градовима је живело свега 14 одсто људи, али данас је тај број порастао на 57 одсто, према проценама Одељења за становништво Уједињених нација.

Као последица тога, градови су морали да постану још опрезнији кад је у питању здравствена заштита и свеукупна безбедност како би боље заштитили властито становништво.

Да би разлучила које промене су довеле до веће безбедности, Обавештајна јединица Економиста недавно је објавила Индекс безбедних градова за 2021, који рангира 60 градова на основу 76 показатеља безбедности који се тичу инфраструктуре, дигиталног живота, личне безбедности, еколошких фактора и, наравно, здравља - са припремљеношћу на пандемију и стопом смртности од Ковида-19 који су увршћени ове године.

Сви који су се нашли у самом врху индекса - међу којима Копенхаген, Торонто, Сингапур, Сиднеј и Токио - имају факторе који илуструју како целокупна безбедност проистиче из снажног осећаја друштвене кохезије, инклузије целокупног становништва и међусобног поверења у друштву.

Разговарали смо са становницима ових градова да бисмо сазнали како су промене које је са собом донела пандемија учиниле њихове градове безбеднијим, инклузивнијим и отпорнијим; и шта путници и даље морају да знају да би остали безбедни кад им коначно буде допуштено да их посете.

Копенхаген

Рангиран у самом врху овог индекса, главни град Данске котирао се посебно добро због новог еколошког стуба безбедности у индексу, који мери одрживост (као што су иницијативе за обновљиву енергију), квалитет ваздуха, управљање отпадом и урбани шумски прекривач.

Ово последње апсолутно је имало утицаја на то колико су добро град и његови становници билу у стању да изађу на крај са пандемијским ограничењима, која су потпуно укинута у септембру 2021. године.

„Паркови и зеленила, као и пловни путеви, били су изузетно популарни током пандемије.

„Становници Копенхагена шеткали су се купујући храну за понети и уживали у многим градским просторима на којим су могли да удахну мало свежег ваздуха", рекао је становник Асбјорн Овергард, извршни директор непрофитне организације Копенхаген кепесити.

Град исто тако и даље обезбеђује „корона-водиче" као помоћ људима, као и детаљна обележавања и јасна обавештења за стварање простора између група на отвореном.

Дух заједништва у овој земљи, најбоље илустрован данском речи samfundssind, такође омогућује становницима земље да сарађују и верују једни другима - између осталих и владиним званичницима - како би створили безбедније окружење за живот.

Индекс безбедних градова пронашао је високу корелацију између контроле над корупцијом и безбеднијих градова, тако да не изненађује што је котирање Данске као једне од најмање корумпираних земаља на свету омогућило њеним грађанима да верују својим институцијама и једни другима током трајања пандемије.

Копенхаген је такође применио програм масовног тестирања на Ковид, који је и даље бесплатан за свакога, међу којима су и туристи.

Сакупљени подаци омогућују детаљну контролу над избијањем локалних епидемија; уз то, град ће почети да примењује тестирање отпадних вода како би ухватио локалне епидемије у раној фази.

Торонто

Највећи град у Канади нашао се на другом месту у индексу укупне безбедности, са јаким оценама из инфраструктуре и безбедности животне средине.

Становници заслужном сматрају инклузивну културу која уме да цени циљану комуникацију међу заједницама, нарочито кад је у питању свест о вакцинама и њиховој примени.

Становница Торонта Фарида Талат истиче како је град покренуо велики број програма за вакцинацију у конкретним заједницама како би помогао да град постане безбеднији.

На пример, план Спринт до куће ради вакцинације радио је на комплетирању првих доза за становнике који не могу да напусте своје домове; а Радна група црних научника за вакциналну равноправност основана је рано током програма вакцинације да би осигурао равноправнији приступ цепљењу.

Мештани се осећају безбедним и због дугог историјата града из мултикултурализма.

„У Торонту је нормално бити рођен ван Канаде.

„Открио сам да различите етничке и културолошке групе заправо имају интеракцију и не живе у оборима", рекао је Филипе Верназа, који у овом граду живи од 1998. године.

„Уобичајену групацију људи чине људи различитог етничког порекла, сексуалне оријентације и вере.

„Торонто је град изузетно отвореног ума у ком можете да се осећате безбедно и будете оно што јесте."

Сингапур

Други на ранг листи по дигиталној безбедности, здравственој и инфраструктурној сигурности, Сингапур је искористио све ове предности за брзе реакције током раних дана пандемије, хитро спровевши дигитални надзор и праћење контаката.

Ова земља може и да се похвали једном од највиших стопа вакцинације на свету (тренутно 80 одсто), али и даље захтева строги надзор и праћење контаката пред појавом нових варијанти.

„Пре него што могу да уђу у зграде или неки простор, сви становници морају да скенирају свој ТрејсТугедер токен или телефонску апликацију СејфЕнтри за пријављивање", каже становник Сингапура Сем Ли, који води истоимени путописни блог.

„То омогућава властима да брзо прате појединце који су се можда мешали или имали контакт са зараженима како би им била издата наредба за одлазак у карантин и зауставила се или прекинула веза преноса болести."

Путници морају да инсталирају токен ТрејсТугедер или изнајме телефон с њим пре него што уђу земљу.

Рад од куће постао је стандард на већини радних места како би се што више смањила интеракција међу људима, што је, истиче Ли, довело до мањих гужви у јавном превозу.

Туристичке атракције и тржни центри имају ограничени број улазака, а „амбасадори безбедне дистанце" нагледају масе и старају се да се јавност придржава здравствених мера; појединци који их крше плаћају високе казне.

Јавност може и да прати колике су гужве у тржним центрима, поштама и продавницама преко недавно покренуте алатке Спејс аут.

Сиднеј

Највећи град у Аустралији завршио је у индексу свеукупно на петом месту, а нашао се у најбољих десет из здравствене безбедности.

Аустралија је била једна од првих земаља која је потпуно затворила границе током пандемије и одржала је строге мере закључавања кад је број случајева почео да расте - са позитивним последицама.

Стопа смртности по глави становника у Аустралији наставља да буде једна од најнижих на свету.

Сад кад је вакцинација достигла 70 одсто у Новом Јужном Велсу, очекује се да ће многа од тих ограничења бити укинута, а најављено је да ће међународне границе бити отворене у новембру.

Уз осећај заштићености од пандемије, становници одавно осећају и снажну личну сигурност на улицама Сиднеја.

„Стварно се никад нисам осећала тако безбедном ни у једној земљи као што сам живећи у Сиднеју", каже Клои Скорги, оснивачица аустралијског сајта за путовања Пасош тамо доле, која се први пут преселила у Сиднеј 2018. године.

„Пропутовала сам цео Сиднеј као соло путница и ниједном се нисам осетила да сам у опасности."

Град се нашао и на првом месту по дигиталној безбедности, што подразумева политику приватности у граду, сајбер заштиту од претње и свеобухватни план за паметни град. Сиднеј је започео ову иницијативу делом у оквиру свог стратешког оквира по имену Смарт сити, који је дефинисао неке од иновација препоручених за повезаније, безбедније градове.

На пример, план предвиђа да се паметни сензори поставе у контејнере за смеће, уличне лампе и клупе како би се сакупљале информације о целокупној искоришћености, протоку саобраћаја и пешачкој активности.

Слично томе, паметно осветљење и ЦЦТВ мреже могу да унапреде безбедност по мраку и ноћну привреду.

Неке од ових идеја већ су реализоване у јужном Сиднеју у облику Чилаут хабова: простора на отвореном у којима становници могу да се сретну под паметним осветљењем, повежу на ви-фи и прикључе електронске уређаје, са подацима о искоришћености који се шаљу назад градским оцима како би боље разумели и прилагодили се томе какву интеракцију њихови грађани имају са градском инфраструктуром.

Токио

Главни град Јапана нашао се на петом месту целокупног индекса и у самом врху индекса здравствене безбедности, који у обзир узима факторе као што су универзално здравствено осигурање, припремљеност на пандемију, животни век, ментално здравље и стопа смртности од Ковида-19.

Иако је број случајева драстично скочио током Олимпијских игара, та стопа је у значајној мери опала чим је вакцинација достигла скоро 60 одсто становништва.

У светлу позитивних вести, Јапан је најавио крај федералног ванредног стања и постепено укидање ограничења почев од краја септембра 2021. године.

Уместо њих, земља планира да подстиче на употребу вакциналног пасоша за улазак у медицинске установе и на масовне догађаје, па чак и да охрабри компаније да понуде попусте или купоне власницима ових пасоша.

Токио се нашао и у првих пет због своје инфраструктурне безбедности, у коју спада сигурност у превозу, пријатељска настројеност пешака и мрежа превоза.

Као пешачки град повезан возовима, Токио је грађен тако да подстиче на пешачење и ангажованост у заједници - што је, заузврат, довело до већег учешћа грађана у безбедности преко облика превенције криминала у суседству и стражама, као и заједничког осећаја одговорности према превенцији од злочина.

„Од разних центара за изгубљено и нађено на железничким станицама до малтене непотребног закључавања бицикала, осећа се огромна количина поштовања према благостању других", каже Сена Ченг, становница Токија и оснивачица часописа Глобал јут ривју.

Она се присећа кад је изгубила своју торбу у центру града, само да би је нашла на истом месту на ком ју је оставила, заједно са љубазном поруком.

„Вековна култура колективизма и велика количина поштовања једних према другима чини Токио најбезбеднијим градом у ком сам живела", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]