Русија и десничари: Како су екстремни националисти присвојили Дан народног јединства

У Москви се „Руски марш" одржава још од 2005. године и друго времена био је највећи скуп руских националиста који се одржава једном годишње.

Међутим, ове године марш се састојао углавном од десетак хапшења.

ББЦ на руском објашњава како је протекла традиционална акција руских националиста, и како се од марша са хиљадама присталица акција претворила у бежанију по метроу.

Ове године, баш као и прошле, канцеларија градоначелника Москве није одобрила одржавање „Руског марша".

Дан уочи одржавања неусаглашене акције, у Москви је задржан и притворен на десет дана Никита Зајцев, један од организатора марша.

По четовима националиста кружиле су фотографије до главе ошишаног младића у оделу како маше из полицијског возила.

Организатори су, а ове године то је био „Покрет националиста", чији је лидер Владимир Басманов (бивши „Покрет против илегалне имиграције", проглашен за екстремистички и забрањен у Русији), осмислили план, према којем су све који су ишли на догађај поделили по „бригадама".

Рекли су им да ће инструкције када се састану добити 4. новембра у 14 часова.

Мој саговорник Владимир, студент из подмосковског града Раменское, жали се да су му све ове инструкције неразумљиве, он ће једноставно „обући империјалку, доћи на метро станицу Театраљнаја и чекати, док пандури не нагрну."

„Империјалка" је шал црно-жуто-белих боја, боја руске империје, које често користе као своју симболику националисти.

Владимир прича да он иде и на друге некоординисане акције, на пример, учествовао је на скуповима подршке Алексеју Наваљном, и, иако није симпатизер његове политике, саосећа са њим:

„Докрајчиће Љешу, као што су докрајчили Тесака" (националисти сматрају да су њиховог саборца Максима Марцинкевича мучили и убили у затвору - прим.ур.)

Владимир има 20 година.

Кад је у Москви одржан први „Руски марш" он је имао четири године.

Он недовољно разуме историју овог покрета и углавом га она не занима, каже да је главно да „уопште постоји нека врста покрета".

Евроазијци и иконе

„Руски марш" се појавио 2005. као одговор на акцију левих опозиционих снага Антикап - марш Национал-бољшевичке партије (забрањене у Русији), Авангарде Црвене омладине, анархиста и антиглобалиста.

Према сећањима Јурија Горског, једног од лидера Евроазијског савеза младих (ЕСМ), они су седели у „Савезу православних Хоругвоносаца" и разговарали о томе да левица „маршира, и да треба и они сами да ураде нешто слично".

Евроазијском савезу младих се придружио „Покрет против илегалне миграције" (који је проглашен за екстремистички и забрањен), који је тада био прилично популаран у Русији.

Марш је био темпиран да се поклопи са Даном народног јединства, у то време потпуно новим државним празником у Руској Федерацији.

До дана одржавања марша, организатори су се међусобно посвађали, али су ипак прошетали Покровским булеваром.

На митингу је говорио националиста Јегор Холмогоров са иконом Казањске Богородице.

Холмогоров је рекао да ове године неће ићи на ту манифестацију, јер је „Руски марш" од 2014. престао да буде везан за горуће проблеме руске нације, добивши претежно неонацистичко лице".

Он сматра да је „Руски марш" из 2005. године „највиша тачка у историји тог догађаја".

Према речима организатора, на њему је учествовало пет хиљада људи, а Централна управа унутрашњих послова је избројала две хиљаде.

Сваке године „Руски марш" се одржавао на новим местима, присуствовали су му и посланици Државне думе Николај Курјанович и Сергеј Бабурин (овај последњи је чак својевремено био и његов организатор).

Протојереј Всеволод Чаплин је критиковао власти због неодлучности, а садашњи шеф Роскосмоса Дмитриј Рогозин је говорио „не желим да живим у улици Ахмада Кадирова".

Марш се 2009. године преселио на југоисток Москве, у област Љубљина.

Марш на који нико није дошао

Иван Белецки, националиста и бивши активиста партије ПАРНАС, којег кривично гоне у Русији и који је побегао у Украјину, поручио је 4. новембра 2021. „не дозволите да вас испровоцирају обећаним маршем по метроу" и да се појавите на „уобичајеном месту у Љублину" у 12 часова.

У 12 сати после подне, у близини броја 61, у Улици Перерва, апсолутно је пусто.

Домар чисти лишће испред продавнице „Халал", унаоколо лута сниматељска екипа са канала НТВ и полицијски ауто се полако креће.

Крај живи сопственим животом: љубитељи паса шетају парком љубимце, деца се забављају на игралишту са погледом на полицијски комби и неколико полицијских аутомобила, два пријатеља пију на клупи у парку.

После неког времена нашла су се двојица националиста који су се одазвали позиву Белецког - и они су седели на клупи и нервозно расправљали да ли да иду на други „метро марш", који ће почети у 14 сати.

Један од њих, који се представио као Сергеј, каже да је био на свим „руским маршевима", почевши од 2008. године, па и оне на којима је говорио Алексеј Наваљни.

А то се одиграло у Љублину, родном округу политичара.

Политичару Алексеју Наваљном често су замерали што је учествовао у „Руском маршу", последњи пут то су урадили из партије „Јабука", позивајући да му се не додели европска награда Сахаров.

Сергеј се са носталгијом присећа концерта групе „Коловрат" (екстремно десничарске националистичке рок групе - прим. уредника) и окупљања више хиљада присталица.

Сада се, према његовим речима, не нада ничему добром, а слогани које нуде организатори нису му блиски.

На Телеграм апликацији, он показује листу од десетак слогана, а међу њима су - „Животи Руса су важни!", „Гласине се земљом шире! Издајници нације у Кремљу седе!" и „За Русе је Мајдан! А Путина у Магадан!".

На крају, он и пријатељ одлазе са клупе и силазе у метро станицу Братиславскаја.

Метромарш

Састајемо се са националистом Владимиром у метро станици Театраљнаја, пошто је предузео неколико мера предострожности, захтева да фотографишемо и пошаљемо му акредитацију и тек после тога долази до мене.

Шал „империјалка" је сакривен испод црног капута, чизме су уредно углачане, а црна маска скрива лице.

Владимир није нарочито спреман да говори о његовим ставовима, а када и почне, они се мало разликују од оних који се чују на скуповима опозиционих комуниста или скуповима присталица Наваљног:

Владимир се залаже за промену власти, слободу за политичке затворенике, мигранте, како каже, „нарочито да се сада не истичу, и док год живе по правилима, нека жива".

У међувремену, у преписку једне од националистичких бригада на апликацији Телеграм стиже упутство од десет тачака.

На њему учесници „Руског марша" морају да стигну до станице „Пушкинскаја", да се одјаве координаторима, добију следећа упутства, „не упуштати се у разговоре са полицијом", „претварате се да чекате воз", „забрањено је излазити напоље на цигарету".

На метро станици Пушкинскаја има много људи из штампе у жутим прслуцима.

Владимир проналази групу младих људи у камуфлажној одећи и придружује им се.

У међувремену, у преписку апликације Телеграм једне од националистичких бригада, стиже упутство од десет тачака.

На њему учесници „Руског марша" морају да стигну до станице „Пушкинскаја", да се одјаве координаторима, добију следећа упутства, „не упуштајте се у разговоре са полицијом", „претварате се да чекате воз", „забрањено је излазити напоље на цигару".

Испрва нема много полицајаца, а неколико њих, као и новинари, читају, окупивши се око телефона, преписке, у којима се одвија координација.

Затим позивају појачање и неколико десетина људи стиже на станицу у озбиљнијим униформама; између осталог, шлемови висе на кајшевима панцира и не носе их.

Када се појави неколико десетина ових који чекају инструкције, полиција почиње да проверава документа, „извлачи" људе једног по једног, и спроводи их горе „буквално пет минута, стандардна провера докумената".

Нико од њих се не враћа назад.

Догађаје прати Александар Верховски, директор информативно-аналитичког центра Сова, који проучава покрет националиста у постсовјетској Русији.

„Овај марш је значајан углавном по томе што се није одржао", истиче он.

Они су 2020. године ипак изашли из метро станице Цветни булевар, и, иако су одмах приведени, било је више људи.

Сада једноставно нема шта да се прича.

Некада је то био мејнстрим догађај, али с обзиром на то колико су провокатори инфилтрирали покрет, колико је прожет сукобима и несугласицама, једноставно нема шансе да се одржи централизовани догађај."

Полиција наставља да одводи редом оне који пристижу на метро станицу.

Један од приведених, који изгледа једва као тинејџер, тражи да га не приводе, сузе су му у очима, убеђује полицију да нема никакве везе са догађајем.

Међутим, носи јакну бренда Thor Steinar, популарног међу националистима, и дубоке борбене чизме са белим пертлама, начин на који се ултрадесничари често облаче.

„Трећа Тачка"

Последња, трећа тачка, која је означена путем апликације за координисање, Телеграм, је метро станица Октјабрское Поље.

Како је било замишљено, требало је да националисти дођу на ту тачку већ у групи, гласно говорећи целој метро станици Пушкинскаја „Руси да иду на станицу Октјабрскоје поље".

Ову фразу изговара само једна девојка са пуфнастом капом са мачјим ушима, она такође подиже десну руку, како сугеришу координатори, али се, приметивши поглед полицајца, претвара да маше другарици.

На мертро станицу Октјабрское поље представници штампе и полиција истовремено стижу метроом, на улици су већ поређани полицијски аутомобили и комбији.

Сви су се припремили, осим националиста.

До треће, крајње тачке скоро нико није стигао.

Штампа и полиција се сликају, неколико људи стаје у круг и сликају ципеле - организатори су позвали учеснике да направе „заједнички селфи", али после колективне расправе одлучују да „не привлаче пажњу."

Координатор једне од група шаље саопштење у коме пише да су „организатори „Руског марша" тестирали скуп у метроу на више нивоа, који по много чему оправдава себе".

На моје питање „Како оцењујете догађај?", координатор одговара „Режим је жесток. У таквим условима је веома тешко смислити нешто успешније".

ОВД-инфо (публикација је призната као страни агент у Русији) преноси да је као резултат „Руског марша" приведено 25 људи, међу којима има малолетних, попут 13-годишњег дечака.

Њима се баве правници ове организације.

Према анкети „Левада центра" (који је уписан у регистар невладиних организација које обављају функцију страног агента), две трећине Руса зна који празник се слави 4. новембра.

А 71 одсто Руса кажу да не славе ни Дан народног јединства ни Дан Октобарске револуције.

Погледајте видео о Михаилу Калашњикову, творцу познате аутоматске пушке

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]