Велика Британија, ХИВ и здравље: Школа у којој су умрле десетине ђака због заражене крви

„Изгубили смо јако много пријатеља и срце нас боли због тога", рекао је Ричард Ворик, који је седамдесетих година 20. века био ђак ове приватне школе у Енглеској, а касније му је постављена дијагноза ХИВ-а.

Ричард себе описује као срећника, јер је, за разлику од многих његових другара, он још жив.

У јавној истрази ће ових дана бити саслушани ученици, родитељи и бивше особље британске приватне школе коју је задесила „најгора здравствена катастрофа у историји Националне здравствене службе (НХС) ове земље".

Од 1974. до 1987. године, више од 120 деце лечено је од хемофилије у Трелоаровом колеџу, приватној школи за децу за физичким инвалидитетом у округу Хемпшир, у јужној Енглеској.

Иако је радио у оквиру школе, специјалистички центар водила је НХС и задужени медицински тим.

Најмање 72 деце умрло је пошто је примило лек контаминиран ХИВ-ом и виралним хепатитисом.

„То је изазвало велику анксиозност и узнемиреност код тих дечака", каже за ББЦ пред саслушање бивши директор школе Алек Макферсон, један од сведока спреман да одговара на сва питања.

„Унело је велики бес у њих - зашто ја, зашто се ово десило мени, зашто сам добио ту страшну болест?"

Увезена плазма

Сматра се да је у скандалу са контаминираном крвљу, који се у оно време проширио много даље од Трелоаровог колеџа, заражено око 5.000 људи широм Велике Британије.

Неке процене указују да их је било много више, чак око 30.000 погођених пацијената.

Умрло је скоро 3.000 људи.

Након много година кампања и притисака, покренута је јавна истрага, а 2019. године је почело прикупљање доказе од људи погођених овим скандалом.

Шта је хемофилија?

То је ретко генетско стање код ког се крв не згрушава како треба. Најчешће погађа мушкарце.

Људи с овим крвним поремећајем производе мање количине протеина кључног за згрушавање крви познатог као Фактор VIII и IX.

Како је све почело?

Средином седамдесетих, нови метод лечење хемофолије, познат као Фактор VIII/IX, постао је први пут нашироко доступан.

Нудио је особама са тешким обликом хемофилије прилику за нормалан живот без ризика од крварења.

НХС није била у стању да самостално набави залихе људске крвне плазме неопходне за прављење лека тако да је она увожена из иностранства, највише из САД-а.

Већи део плазме стизао је од давалаца као што су затвореници и наркомани, који су продавали своју крв.

Ове групе биле су подложније крвним болестима.

Ризик од контаминације био је додатно повећан зато што се Фактор VIII правио сакупљањем и концетрисањем плазме на једно место од чак 40.000 давалаца.

У оно време, званична дијагноза ХИВ-а још није постојала, а лечење хепатитиса још је било у повоју.

У Великој Британији, провера свих крвних производа почела је тек 1991. године.

Скандал са контаминираном крвљу

Ти непрегледани контингенти плазме били су нашироко контаминирани хепатитисом A, Б, Ц и касније ХИВ-ом, што је довело до заражавања хиљада хефомиличара широм Велике Британије.

Ејд Гудјир стигао је у Трелоар 1980. Имао је 10 година.

Описао је живот као „диван", са наставницима, медицинским сестрама и добрим пријатељима пуним подршке.

Као и десетине других дечака у школи, добио је Фактор VIII да би му се боље контролисало крварење.

„После једне од првих инјекција које су ми дали, добио сам хепатитис и стављен сам у изолацију на две недеље", рекао је он.

Он је 1985. године одведен у малу канцеларију са групом дечака којима је речено да су позитивни на ХИВ - тада новооткривени вирус за који није постојало лечење и који је сугерисао кратак животни век.

„Лекар је био узнемирен и показивао је прстом на нас, ти га имаш, ти га немаш. Вратио сам се на час до 13:50. Нисам чак ни добио слободно поподне", рекао је он.

„Један мој пријатељ је узео биљку у саксији и разбио је о зид центра за хемофилију. Био је прелеп летњи дан и сећам се како сам се запитао колико ћу још оваквих излазака сунца видети?"

„Прогони нас сваки дан"

Ејдова двојица браће умрла су после лечења Фактором VIII - Џејсон од сиде 1997. године, а Гери 2015. године од здравствених проблема повезаних са хепатитисом Ц.

За ученике попут Ејда и Ричарда, почео је живот са стигмом нечега што је тада била мало позната болест.

Ученике су пратили новинари испред школских капија и извикивали им питања у вези са њиховим ХИВ статусом.

Само је 32 од 122 хемофиличара који су похађали школу између 1974. и 1987. године данас живо.

Већина је умрла од ХИВ-а и виралног хепатитиса.

Породице желе да знају зашто им раније није речено за потенцијалне ризике од Фактора VIII и зашто је прошло толико много времена пре него што је лек почео да буде третиран топлотом како би убио вирусе и друге контаминате.

Бивши ученици пружиће доказе у истрази, неки од њих анонимно, заједно са родитељима деце која су изгубила животе.

„Оно што се десило у школи прогања нас још увек сваки дан", каже Стивен Николс, бивши ученик који се заразио хепатитисом Ц после лечења.

„Никад нећемо заборавити Трелоарову причу и успомене на оно што се тамо десило."

Центар за хемофилију на школској локацији водили су доктори и сестре из НХС-а а не особље које је директно запошљавала школа, која и дан-данас негује децу са физичким инвалидитетом.

„Иако никад ни у једном тренутку нико није рекао да је то била Трелоарова кривица, то је трагичан део наше прошлости", рекла је школа у саопштењу.

„То је било, и још увек је, веома тешко време за наше погођене бивше ђаке, њихове породице и особље које је у том тренутку овде радило."

Погледајте видео о пандемијама и новој нормалности

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]