Добровољно давање крви: Зашто је важно бити редован давалац

За велике хумане гестове нису потребни ни специјални догађаји, ни новац, јер свако од нас поседује нешто много вредније.

„Крв је нешто за шта не постоји замена, не постоји лек који може да буде алтернатива", каже за ББЦ Мирјана Кнежевић из Института за трансфузију крви.

Србија обележава Национални дан добровољних давалаца крви 11. маја, док је Светски дан 14. јуна.

Ево кратког водича за све који желе да дају крв.

Зашто је важно давати крв?

Зато што се не може ни створити, ни пронаћи у природи, једино је здрав човек може дати.

„Већина операционих програма тражи крв и зато је важно да је увек има довољно - лекари без ње не могу да раде", наводи.

Крв је, истиче, важна и за лечење.

„На пример, људи у саобраћајним несрећама понекад изгубе доста крви и потребна има је крв за лечење", каже.

Дакле, трансфузија је основ сваког здравственог система.

Крви једноставно мора бити за све којима је потребна.

„Битно је да се подигне свест народа да постану редовни даваоци и барем два пута годишње дају крв", истиче Кнежевић.

„Нечије мало је некоме много", подсећа она.

Колико крви је потребно?

Што више.

Кнежевић каже да је болницама потребно укупно 300 јединица сваког дана, тј. 1.500 на недељном нивоу.

„Прошле недеље смо имали један са 300 јединица, осталим данима је било око 200", објашњава.

„Има довољно за све хитне интервенције, али ако се овај тренд настави постоји могућност да у скоријој будућности буде одлагања неких операција", додаје.

Због тога мора увек постојати резерва за хитне случајеве.

И зато дајте крв.

Која крвна група је потребна?

Кнежевић каже да је у резервама ситуација „мало критичнија" са АБ негативном, Б позитивном и Б негативном крвном групом.

Тим људима зато упућује „посебан позив" за давање крви, али истиче да су „све крвне групе важне".

„Посебно због летњег периода који предстоји, а током којег се због високих температура и одмора људи углавном нешто слабије одазивају", каже Мирјана.

„Због тога позив свима који планирају путовање да пре тога дају крв, па да после иду на одмор", додаје.

Зато дајте крв.

Како је изгледало давање крви усред пандемије?

Корона вирус блокирао је читав свет, па и давање крви.

Из Института за трансфузију крви неколико пута током пандемије су позивали људе да дају крв, истичући да су залихе на минимуму.

У периоду када је све било затворено није било ни редовних акција давање крви по школама, факултетима, фирмама и сличним установама.

„Ограничено кретање и карантини су заиста били велики изазов, заиста је тешко било наћи даваоце", каже Кнежевић.

Због тога је 2020. прикупљено 20 одсто мање крви него 2019. године.

У том периоду све је зависило од добровољног одзива грађана, због чега се Кнежевић посебно захваљује свима који су тада дали крв.

Ситуација са корона вирусом се у међувремену знатно побољшала, али сада постоји други проблем.

„Док су болнице биле у ковид систему није било толико операција.

„Сада болнице углавном раде нормално и операције су редовне, тако је потребно више крви него раније", каже Кнежевић.

Могу ли да дам крв ако сам прележао корона вирус?

Да, чак је и пожељно.

Ко је Ковид-19 прегурао уз блаже симптоме крв може дати после месец дана, а они који су имали упалу плућа морају да сачекају минимум три месеца.

„Ако је неко био у болници, па се и даље опоравља од свега, не може да да крв док све не буде у реду", објашњава Кнежевић.

Они који су прележали корону могу донирати и крвну плазму, чиме ће помоћи људима који тренутно имају Ковид-19.

„Услов је само да су прележали и да имају антитела", каже Кнежевић.

Плазма се може донирати на 15 дана, а све заинтересоване особе могу се пријавити на број 19819.

За то је потребан позитиван ПЦР тест, да је прошло 14 дана од престанка симптома или позитиван резултат серолошког теста на антитела.

Такође, потребно је да испуњавате неопходне критеријуме за селекцију давалаца плазме - да сте од 18 до 60 година старости, да немате хронична обољења срца, плућа, бубрега, малигне или аутоимуне болести.

Могу ли да дам крв ако сам вакцинисан?

Апсолутно.

Они који су примили Фајзер или Синофарм вакцину крви могу дати већ сутрадан, ако се добро осећају, истиче Кнежевић.

После АстраЗенеке и руске вакцине мора се сачекати 14 дана.

То је само зато што су вакцине направљене на другачији начин.

Масовна вакцинација у Србији против корона вируса почела је 19. јануара, а до сада је једну дозу примило нешто више од 4.700.000 људи.

Зато дајте крв.

Ко све може, а ко не може да да крв?

Сви, под овим условима:

Уколико желите да дате крв, а нисте сигурни да ли можете из било ког разлога, проверите на листи Института за јавно здравље.

Селекција давалаца се искључиво по медицинским критеријумима за привремено одлагање давања или трајно одбијање због неподобности, било да оно може да угрози даваоца или примаоца.

На избор давалаца никако нема утицаја пол, религија, националност, сексуално опредељење, политичка оријентисаност, занимање, социјални статус или неки други сличан разлог, наводи се на сајту Института за трансфузију крви.

Где можете да дате крв?

Институт за трансфузију крви у Београду од седам до 19 часова (суботом од осам до 15), КБЦ Земун, ВМА и Ургентни центар.

Такође, постоје и мобилне екипе - аутобуси за давање крви - који су у најфреквентнијим позицијама у граду.

Крв може да се да и у Суботици, Новом Саду, Крагујевцу, Ужицу и Нишу.

Шта даље?

Кнежевић каже да је посебан нагласак на младим људима.

„Циљ нам је да њих мотивишемо, они су покретачи целог друштва и лакше шире позитивну енергију после давања крви", наводи.

„Било би добро да се што више њих укључи".

Ситуација са корона вирусом је доста боља, па се Кнежевић нада новим акцијама давања крви и на факултетима, школама и међу матурантима.

„Надамо се да ће се од јесени све колико-толико вратити у нормалу", наводи.

„Зато још један позив свима, посебно младима, да одвоје мало времена и учине хуман гест", каже.

Да дају крв.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]