Корона вирус: Може ли крвна плазма опорављених да помогне тешким пацијентима

За четири месеца, колико у Русији траје епидемија корона вируса, број потврђених случајева Ковид-19 превалио је 3.5 милиона. За сада нема ни вакцине ни лека, нити се зна када ће их бити.

У недостатку ефикасне терапије, лекари у целом свету, па и у Русији, покушавају да спасу животе тешко оболелих пацијената трансфузијом крвне плазме оних који су се од корона вируса већ опоравили. У Москви су за даваоце уведене новчане надокнаде.

Међутим, није доказано да ова терапија помаже. Клиничка испитивања су тек у зачетку, а медицински стручњаци понекад дају противречне препоруке о томе како треба спроводити терапију крвном плазмом.

Руска редакција ББЦ питала је лекаре зашто подузимају ризик и спроводе експерименталну терапију, колико су такви експерименти оправдани и може ли трансфузија крвне плазме да помогне у борби против пандемије.

„Једини начин"

У теорији, лечење крвном плазмом је једноставно и логично. Опорављени су успели да победе вирус управо захваљујући томе што је њихов имуни систем схватио како да се избори са вирусом и направио антитела - специјалне беланчевине, које неутрализују вирус.

Ове беланчевине (имуноглобулини) налазе се у крви, тачније, у њеном течном делу, који се назива плазма. Дакле - теоријски - плазма здравог даваоца требало би да делује против вируса на исти начин и код пацијента који прима плазму.

Ова метода одавно је широко распрострањена у медицини и примењује се у превенцији вирусних инфекција. Најпознатији пример су серуми против беснила, који се дају због уједа дивљих животиња. Пацијенту се убризгава серум од коњске крви, а антитела спречавају смртни исход (вероватноћа да се умре од беснила у случају заразе је скоро 100 одсто).

Овакав начин лечења корона вируса звучи врло примамљиво. Није нарочито скуп, а с обзиром на број опорављених требало би да има и довољно донора - из болница широм сеета отпуштено је више од милион људи који су се опоравили од Ковид-19. У Русији се опоравило више од 26 хиљада људи.

„То је тренутно једини начин да лечења који непосредно блокира корона вирус", каже за ББЦ др медицине и шеф катедре за фармакологију, клиничку фармакологију и примењену медицину Универзитета у Новосибирску Павел Мадонов.

Изаћи на крај са пандемијом

У Москви се захваљујући трансфузији крвне плазме опоравило већ троје пацијената, саопштила је заменица градоначелника Москве Анастасија Ракова.

Према њеним речима, два од ова три пацијента су отпуштени из болнице 10 дана након што су примили трансфузију, а трећи након две недеље.

„Сви они су сада у добром стању. Надамо се да ће се број опорављених повећавати и да ће нам трансфузија помоћи да изађемо на крај са епидемијом", рекла је Ракова.

Научници тренутно прате случајеве лечења плазмом у Санкт Петербургу. Није познато постоје ли планови да се овај метод примени и у другим регионима Русије.

Влада Москве издала је указ којим се предвиђа новчана надокнада за доноре од око 12 евра за 150 милилитара плазме. У једној тури је могуће дати између 300 и 600 милилитара.

Да би били узети у обзир као даваоци, опорављени морају да донесу потврду да су прележали корона вирус, као и доказ да немају ХИВ, хепатитис Б и Ц, као и потврду са биохемијске анализе да њихова крв садржи антитела која делују на корона вирус.

На сајту градоначелника Москве наводи се да је трансфузија плазме „једна од најефикаснијих метода лечења короне док се не појави вакцина". Пацијенти добро реагују на терапију, контраиндикација нема.

Ипак, лекари нису баш убеђени да је пронађен еликсир.

„Иако се чини да је оваква терапија ефикасна и релативно једноставна, чини ми се да се лековитост трансфузије преувеличава", каже за ББЦ доктор медицине и бивши шеф одељења за трансфузију крви једног научног центра за кардиоваскуларну хирургију Рачик Григорјанц.

Последња шанса

Све препоруке које издају лекари заснивају се на закључцима примењене медицине.

Дејство одређеног препарата или методе, као и безбедност њихове употребе, треба да буду клинички испитани. Са антителима за Ковид-19, то није случај. Све научне публикације на ту тему за сада представљају опис искуства лекара у лечењу двоје-троје пацијената.

Како би сви клинички услови били задовољени, потребно је да се прикупи и анализира велики број тешко оболелих пацијената прикључених на респиратор, као и да се тај случајни узорак подели у две групе, од којих ће неки добити плазму са антителима, а други плацебо раствор.

Само на основу упоредног лечења две групе пацијената може се извести научни закључак о томе колико је лечење крвном плазмом ефикасно и безбедно. То је једини научно признати метод.

Међутим, у условима пандемије, такви експерименти нису могући, с обзиром на то да убризгавање плацебо раствора тешко оболелим пацијентима може да значи лишавање шансе да преживе.

Једини прихватљив разлог да се користи метода чија примена није доказана јесте спасавање живота пацијента који је већ на интензивној нези.

Управо су на овај начин спасени многи животи током епидемије САРС-а 2003. године. Трансфузија крви је затим одобрена од стране Светске здравствене организације као последње лекарско средство којем се може прибећи. Иста метода користила се током епидемије еболе.

Према речима Григорјанца, трансфузија плазме треба да се обавља само на најкритичнијем ступњу болести, када све предности лечења плазмом надјачавају чињеницу да се ради о експерименталној методи.

„То је оно што ме брине када видим да се пропагира лечење крвом плазмом", каже Григорјанц.

Осим тога, само 30 одсто опорављених има довољну концентрацију антитела у крви, а нису сви спремни да буду даваоци.

Са друге стране, Павел Мадонов је убеђен је да ће у идеалним случајевима, наон што буду обављена клиничка испитивања, плазму почети да примају не само најкритичнији пацијенти, већ сви. Борба против вируса, каже он, има смисла када је болест у раној фази.

„Вирус је опасан само уколико дође до компликација", објашњава он. „Сама чињеница да је присутан у у организму није тако опасна, али опасно је ако дође до компликација као што је упала плућа, што може да изазове акутни респираторни синдром. Као што би рекли на суђењу, вирус има право на презумпцију невиности - сматра се да није крив док се не докаже супротно."

Када пацијент развије акутни респираторни синдром, већ је прекасно је за борбу против вируса, закључује професор.

„А вирус је само одрадио свој посао."

Међутим, Мадонов се нада да ће се појавити вакцина.

„Вакцина је начин да обучимо тело да се брани. Она је као знак упозорења за организам: чим се појави незвани гост, одмах га вежите, ставите у аутомобил и одвезите у полицију. Антитела су извршиоци. Није ни чудо у медицини такав начин лечења назива очајничка терапија", закључује научник.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]