Србија, избори и ванредно стање: Да ли се жури на гласање

Аутор фотографије, FoNet
- Аутор, Александар Миладиновић
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 5 мин
У првом дану још од 30. марта у коме је у Србији регистрован двоцифрен број заражених вирусом корона, грађани су сазнали да ће на изборе 21. јуна.
Првобитно заказани за 26. април, републички, покрајински и локални избори су одложени када су одлуком најпре Републичке, а онда и покрајинских и локалних изборних комисија све изборне радње прекинуте због увођења ванредног стања 17. марта.
Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће Скупштина Србије у среду, 6. маја, донети одлуку о укидању ванредног стања које сама није ни увела - након чега ће моћи да се настави пут ка изборима.
Ванредно стање увели су председник Србије, председница Владе Србије и председница Скупштине Србије уз образложење да је не постоје услови за сазивање седнице Скупштине због епидемије вируса корона.
„Ови избори ће бити потпуно атипични јер је дошло до прекида изборне процедуре, па и пропадања дела рокова за одржавање изборних радњи", каже некадашњи судија Врховног суда Зоран Ивошевић.
Пошто су изборне радње прекинуте и пре истека рока за пријаву изборних листа, оне би требало да имају прилике да то учине до 15 дана пре гласања.
Још је нејасно како би изборна кампања могла да изгледа, имајући у виду да су због епидемијских препорука забрањена сва окупљања.
Изборне листе до сада је предало девет странака и коалиција.
Шта кажу актери на политичкој сцени
Председник Србије Александар Вучић сазвао је за сто исте политичке представнике као када је доношена одлука о прекиду изборне кампање, овога пута са настојањем да се Србија врати на изборни пут и уз упозорење да се уставни рокови морају поштовати.
„После овог тешког времена кроз које смо прошли важно је да обезбедимо демократску атмосферу и да изаберемо руководство које ће служити интересима грађана Србије", рекао је Вучић.
За део присутне опозиције, одлуке на састанку биле су очекиване, док су их неки од учесника описали као формално потврђивање већ донетих одлука.
Као главни аргумент да се са изборима жури навођена је здравствена ситуација.

Аутор фотографије, FoNet
Председник Нове странке Зоран Живковић, који је најавио да би његова странка желела да учествује на изборима али још није предала листу, предложио је да се гласање помери за 30. април.
„То није предалеко, а до тада можемо да видимо како се развија ситуација са пандемијом и прети ли опасност од другог таласа.
Неће се ништа променити за та два месеца у свести људи, гласаће и тада онако како би и данас, а и не улазимо у јесен, па да се изађе у сусрет тзв. бојкоташима, већ стварамо разумну дистанцу према свему овоме", поручио је Живковић.
Предлога за одлагање било је и међу онима које је некадшњи премијер назвао „бојкоташима".
Бошко Обрадовић, лидер Двери које су чланица Савеза за Србију, затражио је да се избори одложе на дужи рок - из здравствених и политичких разлога.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 1
Председник Доста је било Саша Радуловић оценио је да се председнику Србије Александру Вучићу жури са одржавањем избора јер је „затварањем здраве нације у кућни притвор практично уништио домаћу привреду".
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 2
Ипак, потенцијално добре епидемиолошке вести донео је лидер СПАС-а Александар Шапић који је потписе за учешће на изборима предао као пета листа по реду.
„Епидемилози и струка очекују да се већ у јуну значајно попусте ствари и да ће чак можда моћи да се одржавају скупови, као и да ће маске и рукавице бити прошлост", рекао је Шапић.

Аутор фотографије, FoNet
Шта кажу правници
Некадашњи судија Врховног суда Зоран Ивошевић каже да би рокове за бројање предизборних дана требало једноставно пребројати.
„Рок за завршетак свих изборних радњи истиче 26. априла, али је трајање изборног поступка било прекинуто због ванредног стања.
Кад ванредно стање престане, бројимо одакле смо стали када је оно уведено."
Ванредно стање у Србији уведено је 15. марта 2020. године.
Ивошевић каже да би, у случају да се ванредно стање не оконча ове недеље, морало да се тражи врло специфично решење.
„Ако би ванредно стање потрошило све рокове који су одређени за спровођење изборних радњи, онда би се о њима посебно разговарало.
Ни у Уставу, ни у Закону о избору народних посланика не би било дефинисаног решења за ову ситуацију.

Аутор фотографије, Medija Centar
Некадашњи судија износи и лични став о динамици одлучивања, посебно алудирајући на протесте грађана који свако вече у 20.05 стварањем буке са прозора и тераса негодују због ситуације у земљи.
„Ја имам осећај да се помало жури, још нисмо добили трајне податке да епидемије нема.
Чини ми се да је лупање у шерпе мало убрзало овакве одлуке", каже Ивошевић.
Као одговор на протесте које су подржале неке опозиционе странке, присталице власти почеле су свако вече у 20.30 да на терасама и крововима зграда пале бакље и друга пиротехничка средства и да са озвучења пуштају песме против опозиционих лидера.
Каква је ситуација у региону
Осим у Србији, 2020. година могла би да донесе изборе широм региона - што редовне, што ванредне.
- Косово: после само 50 дана на власти, усред епидемије срушена је влада Аљбина Куртија. Док његов доскорашњи коалициони партнер Демократски савез Косова настоји да формира нову власт, Курти предлаже ванредне изборе за 14. јун. Уставни суд Косова одложио је избор нове владе док се не утврди да ли другопласирана странка има право на премијерски мандат по Уставу Косова.
- Северна Македонија: ванредни парламентарни изборни били су заказани за 12. април, али су одложени због епидемије вируса корона и увођења ванредног стања. И даље се разматрају потенцијални датуми за изборе, а говори се о викендима крајем јуна и почетком јула. На власти је техничка влада коју чине представници доскорашње власти и опозиције, у складу са предизборним правилима, али се чека и мишљење Уставног суда о распуштању Скупштине што би могло додатно да закомпликује читав процес.
- Црна Гора: редовни парламентарни избори требало би да се одрже до октобра, када истиче мандат актуелном сазиву Скупштине. Пре почетка пандемије било је речи о потенцијалним изборима у мају, али јасно је да од тог рока нема ништа.
- Хрватска: редовни парламентарни избори требало би да се одрже почетком јесени. Током априла и првих назнака смиривања епидемије, у јавности се говорило о могућности брзог изласка на изборе и пре лета, што се процењивало да би одговарало владајућој Хрватској демократској заједници.
- Босна и Херцеговина: локални избори требало би да буду одржани 4. октобра, а рок за њихово расписивање је почетак маја. Међутим, већ сада је Централна изборна комисија устврдила да нема новца за њихово спровођење јер буџет државе није донет. Ранији предлози да се избори одложе због епидемије изгубили су на снази када су примећени знаци опадања њеног интензитета.
- Словенија: на почетку епидемијске кризе, влада Јанеза Јанше наследила је кабинет Марјана Шареца. Остављена је могућност да се по завршетку кризе одрже ванредни парламентарни избори.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]








