Други светски рат, Велика Британија и Немачка: Ваздухопловац из Сијера Леонеа који се борио против нациста

Џон Хенри Смајт, навигатор РАФ-а из Сијера Леонеа у Западној Африци, био је оборен и заробљен у нацистичкој Немачкој 1943. године.

Рат је избио четири године раније кад је имао 25 година и Џони се добровољно пријавио за борбу против фашизма после позива из Велике Британије њеним колонијама за новим регрутима.

Изнова и изнова, он и његови саборци ризиковали су животе на небу изнад окупиране Европе.

Након што је ослобођен из логора за ратне заробљенике, постао је виши официр на броду Емпајер Виндраш, а потом се испоставило да је толики таленат у судници да је позван да заврши обуку за адвоката у Енглеској.

Као државни тужилац Сијера Леонеа, упознао се са Џоном Кенедијем у Белој кући.

Али као црнац у чељусти убиствено расистичког нацистичког режима, како је Џони Смајт уопште успео да преживи рат?

Док су се меци одбијали од амбара у ком се сакрио, знао је да мора да се преда.

Исцрпљен и обилато крварећи, ваздухопловни поручник британског Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) изашао је напоље да се суочи са непријатељем.

„Можете да замислите њихов шок кад су угледали црнца високог 195 центиметара усред Немачке", објашњава његов син Еди Смајт.

„Нису могли да верују својим очима!"

Навигатор Ескадриле број 623, ваздухопловни поручник Смајт, већ је пре тога летео у 26 мисија као члан посаде бомбардера Шорт Стерлинг.

Летео би над Ламаншом, Француском и Немачком и то је увек представљало огроман ризик.

Животни век чланова посаде бомбардера РАФ-а био је забрињавајуће кратак.

„Најопасније је било над Берлином, где је била најжешћа противваздушна одбрана и где бисте налетели на немачке ловце", каже Еди, 62-годишњи грађевински инспектор.

„Причао би нам како је страшно било летети у мраку док се гранате распрскавају свуда око вас."

Смајтов авион био је погођен непријатељском ватром небројено пута, али он је увек успевао да се врати кући.

„Многи од момака волели су да лете с њим", каже његов син.

„Говорили би: 'Џони, имаш црну магију. Твој авион буде погођен, али ти се увек вратиш.'"

Али онда је дошла та судбоносна 27. мисија.

Како Еди каже: „Тад га је напустила срећа."

Било је то 18. новембра 1943. године.

Како се посада приближила Берлину да би прешла у напад, њихов авион био је погођен противваздушном ватром.

Један мотор је експлодирао.

Смајт је био погођен двапут, у слабине и препоне.

Успели су да избаце све бомбе, али са једним неисправним мотором Шорт Стерлинг је постао лака мета.

„Немачки авион почео је да кружи око њих и засипа их мецима", каже Еди.

„Горњи митраљезац био је убијен, а још један мотор се запалио. Капетан је тада издао наређење за искакање."

Смајт се приземљио у некаквој шуми.

Накљукан морфином и слаб од губитка крви, стигао је до амбара у ком је мислио да може да се сакрије и одспава.

„Само што је запалио цигарету док је улазио и био је примећен", каже његов син.

„Срећни" Џони Смајт био је заробљен.

У каснијим годинама, говорио је за ББЦ о томе шта је значило бити црнац који је заробљен усред нацистичке Немачке.

Број људи афричког порекла који су живели у овој земљи током рата мерио се у хиљадама.

Искуство сваке особе се разликовало.

Неки су се нашли на мети због своје расе путем мера као што су стерилизација и искључење из образовања и одређених врста послова.

Други су завршили у концентрационим логорима.

Описујући шта је затекао кад је изашао из амбара, Смајт је објаснио: „Након што бомбардујете неки град, оборе вас и потом заробе, људи су наоштрени на вас било да сте белац или црнац."

„Али у овом случају бити црнац било је горе, јер сам их чуо како вичу оно што сам касније сазнао кад сам мало научио немачки да значи: 'Убијмо га.'"

Умешала се војна полиција и официр РАФ-а је одведен на саслушање.

Током испитивања су га тукли, а потом је пребачен у болницу, где су му лечене ране од шрапнела.

„Ћаскао је са немачким официрима док је био тамо", каже Еди.

„Они су му рекли: 'Ти имаш среће, излечићеш се и ићи ћеш у логор за ратне заробљенике. А ми ћемо морати да се вратимо и вероватно да погинемо.'"

Уследило је још испитивања у центру у Франкфурту, где су Смајту претили погубљењем уколико не буде сарађивао са својим тамничарима.

„Ви сте црнац, не бисте смели да се мешате у рат белаца", причао је Смајт да су му говорили.

„И зато сам рекао: 'Ако хоћете да ме стрељате, ајде онда, стрељајте ме'."

Испоставило се да је то био само блеф.

Пребачен је у Шталаг Луфт I, логор за ратне заробљенике у северној Немачкој, у ком ће остати наредних 18 месеци.

Погледајте видео: Суђење нацистима после Другог светског рата

Ваздухопловни поручник открио је да су се у логору према њему опходили са поштовањем, каже његов син.

„Није било дискриминације, упркос томе што је био једини црнац тамо првих 12 месеци.

„Обично је говорио да би се тек кад би се погледао у огледало сетио да је црнац."

Да би се сузбио морал заробљеника коришћена је пропаганда.

Немачки официри би говорили да Савезници губе рат, али затвореници су успели да склепају радио и сазнају да то није истина.

Еди каже да су се „једног јутра само пробудили а чувара више није било".

Совјети су заостајали свега неколико сати за Немцима који су се дали у бекство, док су се приближавали логору 30. априла 1945. године.

За свега пар недеља, ослобођени Џони Смајт био је пребачен назад у Велику Британију.

Вратио се у Лондон, где је прошао обуку у Сент Џонс Вуду након што је први пут стигао у Велику Британију 1941. године, и понуђен му је положај у Министарству за колоније.

Његова главна дужност била је да се стара за добробит демобилисаних ваздухопловаца са Кариба и из Африке.

Као виши официр, он је 1948. године послат на заробљени немачки војни брод, чији је задатак био да превезе бивше војно особље њиховим кућама на Карибима.

Тај брод био је Емпајер Виндраш.

Превозили су људе кући, али кад су стигли до Јамајке, на брод се попео инспектор за рад.

„Рекао им је да је економија у лошем стању и да ће повратници имати веома тежак живот и питао их смеју ли да се врате у Британију."

„Тата је контактирао Министарство за колоније и они су му рекли да, будући да је виши официр, он треба да осмисли план", каже Еди.

Уз помоћ особља са Виндраша, Смајт је интервјуисао све људе да би сазнао које су им вештине и квалификације.

„Објаснио им је да ће бити прилике за живот у Великој Британији, али да ће то подразумевати много напорног рада.

„Људи су масовно рекли да желе да се врате, тако да је он поднео извештај, а Министарство за колоније је рекло: 'У реду'."'

Кад је Емпајер Виндрш стигао на докове Тилберија у Есексу, Смајт је био збуњен дочеком.

„Док су упловљавали у луку, надлетали су их авиони са транспарентима", каже Еди.

„Мој отац се питао шта се дешава. На доковима је била његова вереница која је држала новине са насловом: 'Смајт ради на томе'.

„Тих дана владала је велика захвалност за оно што су ти људи радили током рата. Дочекани су као хероји."

Случајни сусрет на суду одвео је Смајта на његову следећу велику авантуру.

У склопу старања о добробити демобилисаног особља РАФ-а из британских колонија, замољен је да брани човека који је изведен на војни суд.

Упркос томе што није имао диплому из права, спремио се за случај и добио га.

Иста ствар десила се неколико месеци касније, а председавајући је случајно био исти судија.

„Судија га је питао да ли је размишљао о томе да се бави правом", каже Еди.

Дао је Смајту писмо препоруке за Британско професионално удружење адвоката.

„Писмо је заправо помогло да буде примљен. Било би веома, веома необично за црнца у то време да доспе у Удружење."

Кад је постао квалификовани адвокат, Смајт се вратио у главни град Сијера Леонеа, Фритаун, где је рођен 1915. године.

Постао је Краљичин изасланик и државни тужилац Сијера Леонеа, а касније ће отворити властиту адвокатску праксу.

Бавећи се тим послом, обишао је читав свет.

Шездесетих је био замољен да пође на турнеју по САД промовишући афричку културу.

Док је био тамо, позван је у Белу кућу и упознао је председника Џона Кенедија, који је био више него спреман да помогне колеги ветерану из Другог светског рата.

„Од повреда које је мој тата задобио током рата хронично су га болела леђа", каже Еди.

„Поменуо је председнику да има проблема са леђима (који је и сам мучио исту муку), а Кенеди му је рекао: 'Имам сјајног киропрактичара овде. Зашто му не бисте дозволили да вас третира?'"

Едијев отац је говорио и о изузетном сусрету на једном пријему у резиденцији британског амбасадора у Фритауну.

Објаснио је да је причао о рату са немачким амбасадором и описао му место и датум кад је био оборен.

Пребледевши, амбасадор је одговорио: „Ја сам тада имао први регистровани погодак; оборио сам британског бомбардера."

„Питао сам тату како се осећао поводом сусрета са човеком који га је највероватније оборио", каже Еди.

„Он ми је рекао да су само обавили руке један око другог и загрлили се."

Након што се повукао, Смајт се вратио у Велику Британију, у Тејм у Оксфордширу, где је тада живео Еди.

Пред крај живота, ратни херој почео је да осећа цену својих рана.

„Урадили су рендгенски снимак док је био у болници у седамдесетим годинама и пронашли заостали шрапнел у његовом цреву", каже његов син.

Џони Смајт умро је 1996. године и био је сахрањен у Тејму.

„Мој отац је несвакидашњи лик", каже Еди.

„Кад бисте ушли у просторију, увек бисте одмах знали да је присутан."

Лондонски музеј је снимио интервју са Едијем Смајтом у ком говори о узбудљивом животу свог оца. Може се пронаћи на сајту музеја.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]