Председнички избори у Америци 2020: Шта можемо да сазнамо на основу Трамповог и Бајденовог музичког избора

Кад је имао седам година, председник Доналд Трамп је ударио наставника музичког.

„У ствари сам му направио масницу на оку", написао је он у својој књизи из 1987. године Умеће преговарања, „зато што сам мислио да нема појма о музици."

Трамп каже да је „замало избачен из школе због овог инцидента" и да то само говори да је он једнако острашћен по питању музике као и по питању трговине или пореза.

Председник је велики љубитељ Ролинг Стонса, Еминема и Елтона Џона (изричито једносмеран однос), али његова омиљена песма је Is That All There Is? Пеги Ли.

То је занимљив избор: нихилистичка балада Пеги Ли практично поручује да је живот низ бесмислених разочарања, тако да би најбоље било да тугу утопите у пићу и заборавите на остатак света.

Трамп је види другачије.

„То је сјајна песма зато што сам имао неке невероватне успехе у животу, а ја одмах само пређем на следећи. Зато што је то, оно, 'Је ли то стварно све?'", рекао је он биографу Мајклу Д'Антонију 2014. године.

Али шта је са његовим демократским ривалом Џоом Бајденом? Његов укус није ништа савременији.

Његов омиљени бенд је традиционални ирски фолк састав The Chieftains, рекао је за Пипл магазин 2012. године, додавши: „Певао бих 'Shenandoah' да сам иоле музикалан."

Shenandoah, коју су The Chieftains снимили 1998. године, корене заправо вуче још из 19. века.

То је прича о ловцу на крзна који се заљубљује у ћерку индијанског поглавице, практично уроњена у романтицизам раних дана Америке.

Ниједна од ових песама није пуштена током овогодишње кампање - али музички избор кандидата на митинзима и у рекламама нуди нам увид у то шта они мисле да најбоље пролази код њихових присталица.

Трамп: Троловање критичара

Трампова плејлиста у великој мери се ослања на класичне рок песме које пројектују моћ и такмичарску самоувереност.

Он често пушта We Are The Champions групе Квин - чији би рефрен, „Нема времена за губитнике", практично могао да буде председников унутрашњи монолог.

The Best Тине Тарнер и ратоборна Eye Of The Tiger групе Survivor („just a man and his will to survive") обављају сличну функцију - призивају идеју о Трампу као вуку самотњаку, који се бори против политичког естаблишмента.

Чини се да Трамп често тролује критичаре својим музичким изборима. Зашто би иначе пуштао песму Гнарлса Барклија Crazy, или You Can't Always Get What You Want? Стонса.

А прогон медија којем он каже да је изложен такође добија музичку верзију преко песама као што је Beat It Мајкла Џексона.

„Рекли су му 'не појављуј се овде више'", пева славна звезда, која је једно време живела у једној од Трампових зграда у Њујорку.

„Нећемо да те видимо, боље нестани."

Али песма заправо заговара повлачење. „Боље иди док још можеш", саветује Џексон, а његова порука је:

„Мислиш да си чврст, али твоји противници су чвршћи… зато буди бољи човек и само иди."

Трампов избор песама обично је заснован на томе какво осећање дочаравају, уместо на учењачкој анализи текстова. Његова плејлиста пред говор осмишљена је тако да одржи публику узбуђеном.

Људи обично стоје сатима пре него што се он појави на бини, тако да је нагласак на безвременим, певљивим песмама, наизглед намењеним белим гласачима у педесетим и шездесетим.

То значи песме као што су Tiny Dancer Елтона Џона и Gloria Лауре Браниган, помешане с узвишеним класичним композицијама као што су Nessun Dorma и патриотском Battle Hymn of the Republic.

Последњих месеци, док је председник покушавао да се додвори црним гласачима („Учинио сам више за црначку заједницу за 47 месеци него што је Џо Бајден за 47 година"), почео је да укључује и неколико соул класика у репертоар.

Please, Please, Please Џејмса Брауна и My First, My Last, My Everything Берија Вајта биле су пуштане прошле недеље током митинга у Ирију, у Пенсилванији.

Бајден: Искрена пристојност

Бајденова плејлиста, откако је најавио кандидатуру у априлу 2019. године, била је скоро равноправно подељена између црних и белих извођача.

Однедавно је музика на коју излази на сцену мало позната ствар од The Staple Singers We The People - надахњујућа, духовна химна јединству, чији наслов је преузет из преамбуле америчког Устава.

„Можда имаш црну крв / Или имаш белу крв", пева ова госпел група, „Али сви живимо од крви / Зато не допусти да ико падне у блато."

То је она врста поруке око које је Бајден изградио читаву кампању, позивајући на хармонију и стабилност.

Он обично воли песме уз које се осећате добро, као што су Lovely Day Била Витерса или (Your Love Keeps Lifting Me) Higher and Higher Џекија Вилсона. Али за оне који обрате пажњу, у текстовима се често крије и нека порука.

„Powers keep on lyin' / While your people keep on dyin'", пева Стиви Вондер у редовној нумери у кампањи Higher Ground - што је не толико прикривена референца на то како се Трампова администрација опходила према пандемији Ковида-19.

После говора, Бајден обично напушта сцену уз тонове We Take Care Of Our Own Бруса Спрингстина. Као и Born In The USA, ова песма је заправо критика Америке, оригинално написана као реакција на то како се председник Буш понео према разарању урагана Катрине.

„Нема помоћи, коњица је остала код куће", пева Газда, који каже да тражи „мапу која ће ме одвести кући".

Бајден, претпостављамо, покушава да се поистовети са Спрингстином - херојем радничке класе који је решен да врати Америку на прави пут.

Музички гафови

Али понекад кандидати одаберу песме због којих се запитате да ли су уопште обратили пажњу на речи.

Шта Трамп покушава да каже кад отпањи Sympathy For The Devil, песму буквално написану из перспективе Сотоне?

И колико год да је предивна The Wire од групе Haim, да ли Бајден зна да га на сцену испраћају стихови: „Забрљао сам када је било најважније"?

Бајден је испалио још један музички ћорак прошлог месеца, кад је покушао да придобије велику порториканску публику на Флориди пустивши регетон песму Despacito са свог телефона док је неспретно плесао иза подијума (Луис Фонси, који је снимио ту песму, мало пре тога га је представио публици).

Као што су десничарски коментатори усхићено истакли, Despacito је шпански за „споро" - што је савршени опис кандидата ког они називају Успавани Џо.

После сусрета са Ковидом-19 почетком месеца, Трамп је жарко желео да докаже да није ни спор ни успаван, а ТикТок је препун мимова како плеше на YMCA од групе Вилиџ Пипл.

Штавише, председник делује као да практично не може да мирује кад се песма захукта - витла песницом напред-назад и њише се с једне стране на другу као свештеник на свадби.

Његове присталице су чак снимиле нову верзију нумере, на којој YMCA постаје MAGA- енглеска скраћеница Трамповог слогана „Учините Америку поново великом".

Диско класик из седамдесетих постао је део Трампове плејлисте најмање од прошле године, али је изненада узнапредовао на списку у јуну кад су Стонси запретили да ће тужити кампању због употребе њихове песме You Can't Always Get What You Want.

Они нису једини који су се успротивили неодобреном пуштању њихове музике: Нил Јанг, Адел, Аеросмит, Фарел Вилијамс, Ријана, Ганс енд Роузис и Фил Колинс захтевали су да се њихове песме не пуштају на Трамповим митинзима, уз различит степен успеха.

Подршка поп звезда

Вилиџ Пипл су били нешто опуштенији по том питању.

„Попут милиона обожавалаца широм света, председник и његове присталице показали су да истински воле нашу музику", написали су на Фејсбуку у фебруару .

„Наша музика је писана за све и сви имају право да плешу уз YMCA, без обзира на политичко опредељење."

Трамп има подршку и кантри звезде Лија Гринвуда, чија је сентиментална балада God Bless the USA музика уз коју председник излази на сцену још од 2016. године.

„Био сам јако поносан због тога", изјавио је Гринвуд сајту Тејст оф мјузик 2017. године. „Волим његове слогане, тако да сам ја скроз за то."

Али Трамп ужива врло мало подршке међу актуелним поп звездама, док су Карди Б, Тејлор Свифт, Лизо, Френка Оушн и DaBaby ове године подржали Бајдена.

А демократски кандидат се послужио поп музиком да обори противника у рекламама из политичке кампање намењене млађим гласачима.

У једном видеу постављеном на друштвене мреже у мају Трамп се жалио на то како се новинари опходе према њему, док у позадини иде „Cry Me A River" Џастина Тимберлејка.

Али кад се све сабере и одузме, музика може само да призове расположење. Гласачи неће одлучивати ко ће победити на основу ЦД колекције кандидата.

Штавише, анкета спроведена 2016. године у Охају закључила је да подршка звезда није имала никаквог ефекта на намере већине гласача у председничкој трци те године - а неке славне личности чак умеју да одбију људе.

Подршка Бијонсе, испоставило се, било је највеће одвраћање.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]