Венецуела, завера и Мадуро: „Залив прасића“ - бизарни план хватања једног председника

У недељу, 3. маја, влада Николаса Мадура је саопштила да су војне снаге Венецуеле угушиле оружани устанак. Операција Гидеон била је покушај преврата препун кобних грешака.

Али шта је навело Венецуелaнце у егзилу и бивше припаднике америчких специјалних снага да скују план који је од самог почетка деловао као самоубилачка мисија?

Ова прича долази право из приручника за латиноамеричке завере из 20. века.

„У односу на њу, Залив свиња личи на Дан Д", изјавио је један од коментатора, осврћући се на неуспешну инвазију на Кубу Фидела Кастра, коју су 1961. године финансирале САД.

Операција Гидеон је запањујућа прича о таштини, неспособности и превари.

Оружане снаге Венецуеле су убиле осморо људи недалеко од приобалног града Макута. Десетине других су заробљени и задржани у затвору у Каракасу. Тек шака њих је побегла.

А пошто се све дешавало усред пандемије корона вируса, привукло је мање пажње изван Јужне Америкe него што би то иначе био случај.

У срцу те неуспеле мисије налазио се бивши војник америчких специјалних снага, Џордан Гудро.

Као војни болничар, стрелац, ветеран из Авганистана и Ирака који је три пута примио Бронзану звезду, Гудро није био дорастао том задатку.

„Опасан напад с воде започет је са колумбијске границе", нагласио је он на широко подељеном видео снимку, објављеном неколико сати после почетка напада.

„Наши људи се у овом тренутку и даље боре... Наше јединице дејствују на југу, западу и истоку Венецуеле."

То није била истина.

Неке присталице у Венецуели су можда добиле дојаву, али операција Гидеон - названа по библијском лику који је извојевао победу над много већом војском - састојала се од мање од шездесет слабо наоружаних мушкараца и једне жене.

И у стварности, операција је већ била прерасла у крвави хаос.

Године 2018. Џордан Гудро је основао Силверкорп УСА, фирму за приватно обезбеђење. Његов Инстаграм налог представља мешавину призора војне моћи и фотографија Гудроа у спринту на траци за трчање.

У фебруару 2019. унајмљен је да обезбеђује догађај на колумбијској страни венецуеланске границе, догађај који је финансирао Ричард Брансон.

Циљ концерта је био да се изврши притисак на Николаса Мадура да дозволи улазак хуманитарних организација у Венецуелу, у којој су привреда у суноврату, насиље, глад и колапс основних служби натерали милионе да потраже азил у Колумбији.

„Контролисање хаоса на венецуеланској граници, на коју диктатор гледа са стрепњом", гласи натпис који је Гудро поставио на видео снимку објављеном на Инстаграм налогу Силверкорпа.

Под „диктатором" он мисли на Николаса Мадура.

Ово су готово идилични дани за разједињену и завађену политичку опозицију у Венецуели.

Месец дана пре концерта у Каракасу, Хуан Гваидо се прогласио за привременог председника Венецуеле. Пошто је отворено иступио против Николаса Мадура, више од 50 земаља га је подржало, а међу њима су и САД.

Гваидо се надао да ће му конвој помоћи којег је промовисао Брансонов догађај помоћи да доспе на власт, али конвој је заустављен на граници, на насилан начин.

Покушај устанка крајем априла такође се изјаловио. Стога су присталице Гваида почеле да разматрају да уклоне Мадура хируршки прецизном војном операцијом.

Први логор за обуку подигнут је у колумбијском граду Мајкау у јуну.

„Људи су се ту увежбавали, стицали знање. Али имали смо много финансијских тешкоћа - понекад смо могли да им обезбедимо само два оброка дневно, а не три", изјавио је за ББЦ Ернан Алеман, члан венецуеланског парламента у егзилу, пре него што је у јулу умро од Ковида-19.

„Прикупљали смо новац одакле смо год могли - ја сам продао аутомобил и стан."

Била је то завера којој је очајнички недостајао новац. Следећи корак је био Џастин Гудро. Он је у САД већ остварио контакт с венецуеланском опозицијом.

Током боравка у Колумбији у јулу, Гудро се упознао с генералом Клајвером Алкалом, оснивачем логора за обуку, који је био близак са Мадуровим претходником, Угом Чавезом, али се потом разишао и отишао у избеглиштво.

Двојица алфа мужјака удружила су снаге.

„Причали смо о плану - о тактичкој операцији у којој бисмо заробили велике играче у Венецуели и предали их Сједињеним Државама. Гваидо би започео мандат као привремени председник, што би довело до слободних избора", присећао се Eрнан Алеман.

Џордан Гудро је рекао да ће се он побринути за финансије, и наредни састанци одржани су у Мајамију, овај пут са председничком комисијом, телом задуженим да у потаји с власти свргне Мадура.

„Проучили смо 22 сценарија... Можда је трећина подразумевала употребу силе", каже Џ. Џ. Рендон, екстремно десно оријентисани Венецуеланaц који ради као политички стратег у Флориди и члан је Гваирове председничке комисије.

„Нисмо разговарали ни с једним приватним војним предузимачем [осим са Силверкорпом], али наравно да смо их детаљно проучили. Чак смо размотрили и Легију странаца."

Гудро је рекао да има људе који финансирају послове - људе који су спремни да уложе у војну операцију како би, према договору, уживали у економским бенефицијама под Гваидовом влашћу у Венецуели.

Уговор је потписан 16. октобра 2019. године, за операцију у којој би се „ухватио/задржао/уклонио с власти Николас Мадуро, уклонио актуелни режим и поставио признати венецуелански председник Хуан Гваидо".

Гудро би за то добио хонорар у износу од 1,5 милиона долара, а накнадно би прикупио више од 200 милиона.

Међу онима који су знали за овај тајни план завладало је усхићење.

„Годинама смо били препуштени себи, сопственим средствима, без икакве помоћи било ког политичког система", тврди Хавијер Нието, бишви капетан Венецуеланске националне гарде, који је сада у азилу и који је својевремено оптужен за планирање атентата на Уга Чавеза и ухапшен због тога.

„Али овог пута сам био веома узбуђен, пошто је план скован уз помоћ људи као што су Џ. Џ. Рендон, Хуан Гваидо и његов стратешки тим."

Међутим, убрзо дошло до несугласица. Џордан Гудро је тражио исплату својих 1,5 милиона долара. Комисија је прво желела да види доказе о томе да је обезбедио подршку.

Бивши припадник специјалних снага није успео да их изнесе, тако да се састанак у кући уз океан Џ. Џ. Рендона у Мајамију лоше завршио.

„Постао је мрзовољан и неучтив", каже Рендон о Гудроу.

„Наш последњи састанак, 8. новембра прошле године, био је веома непријатан. Стога сам рекао: 'Ово не води ничему, желим да напустите мој посед.'"

И поред тога је, како каже, исплатио Гудроу 50.000 долара - како би му покрио трошкове.

За председничку комисију Хуана Гваида договор више није био валидан.

Али за Гудроа и оне у логорима за обуку у Колумбији - сада их је било три - и даље је увелико био на снази.

У јануару 2020, двојица бивших америчких специјалаца које је регрутовао Гудро стигла су у Колумбију - један је био Лук Денман, ветеран из Ирака, који се преквалификовао за рониоца, али му је било тешко да заборави на војнички живот.

„Мислим да му је недостајала блиска веза са људима с којима је радио, пошто су они живели, спавали, дисали заједно, и поверавали једни другима своје животе. Џордан је био болничар у екипи и Лук је те људе посматрао као браћу - у потпуности им је веровао", каже Сара Блејк, Денманова сестра.

„Ми само знамо да је Џордан позвао Лука и некако га убедио да је посреди нешто важно, те да ће то заиста значити за животе Венецуелаца. Лук је позвао мог оца и казао му да ће прихватити посао, да је то најсмисленији потез који је повукао."

Сара Блејк верује да је њеног брата - који је сада у затвору у Каракасу - обмануо Џордан Гудро.

„Лук је мом брату рекао да ту мисија подржава влада САД", каже она.

Према више извора, то уверење су делили Венецуеланци у логорима, као и други бивши амерички војник, Ајран Бери. Али то није било тачно.

У марту 2020. операције још увек није имала чврсту финансијску потпору. И иако су се двојица Американаца придружила мисији, више од 20 Венецуеланаца ју је напустило.

Неки су схватили да је живот у логору сувише тегобан, други су се плашили да су се у целу ствар инфилтрирали Мадурови лојалисти. А онда је све скупа пошло по злу.

Дана 23. марта колумбијске власти су заплениле камион војне опреме, међу којом је било и јуришних пушака.

Три дана касније, Министарство правосуђа САД подигло је оптужницу против генерала Клајвера Алкале, оптуживши га за нарко-тероризам и уценивши његову главу на 10 милиона долара.

Он се предао пошто је преко друштвених медија изјавио како је заплењено оружје у власништву венецуеланског народа, „у оквиру договора начињеног са председником Хуаном Гваидом, Џ. Џ. Рендоном и америчким саветницима" - што се односило на уговор за који је Гваидова комисија тврдила да је већ месецима неважећи.

Хернан Алеман је за ББЦ изјавио да је наслутио превару. Против Алкале је подигнута оптужница, помислио је, „како би наша акција - наша операција - пропала."

Неколико извора је наговестило да су се колумбијске и америчке власти унервозиле због логора.

Сматрало се да ће се, пошто је Алкала склоњен, људи из логора разбежати. Али они су остали ту.

А пошто Алкале није било, Антонио Сегвеа - бивши капетан Националне гарде, који је у Венецуели радио у контраобавештајној служби на највишем нивоу - преузео је управљање операцијом.

Али где је, онда, био Џастин Гудро? Свакако не у Колумбији...

„Дана 28. марта 2020, наш центар за спасавање и координацију у Куракау примио је позив у помоћ од неких људи на приватном броду. Истог трена смо послали авион", каже Шалик Клемент, портпарол Обалске страже Данских Антила.

Брод се звао Силверпоинт и у новинским извештајима се сугерише да је био у власништву компаније Силверкорп УСА Џордана Гудроа.

Али авион није био потребан - обалска стража из Мајамија је већ обавестила танкер који је пролазио близу да покупи двојицу америчких држављана и пребаци их у САД.

Је ли Џордан Гудро био један од њих? Да ли је Силверпоинт превозио оружје у Колумбију када је дошло до квара?

Обалска стража Мајамија преусмерила је сва питања у вези с инцидентом на ФБИ. ФБИ није имао никакав коментар. Не зна се где је завршио брод.

Колико нам је познато, Џордан Гудро није поново путовао у Колумбију - пандемија га је зауставила у Мајамију.

Али ако Гудро јесте био један од мушкараца који су морали да се укрцају на тај танкер, посмртни марш за операцију Гидеон засвирао је вероватно тог истог дана.

То се није десило зато што овај врсни стрелац и ветеран - човек који је себе називао борцем за слободу - није успео да поведе трупе. Већ због бомбе која је пукла у Венецуели.

Дана 28. марта, у недељном телевизијском програму, Диосдадо Кабељо - други човек у држави, одмах после Николаса Мадура - изнео је шокантна открића.

Детаљно је приказао азилантске логоре у Колумбији и навео имена многих Венецуеаланaцa, као и све тројице умешаних Американаца.

Операција је разоткривена.

Али до тог тренутка су мушкарци и жене који су трпели живот у суровим логорима променили локацију. Налазили су се на удаљеној обали полуострва Гвахира, на граници с Венецуелом - у земљи кактуса, песка и пустињског растиња.

Јесу ли знали да влада Николаса Мадура има информације о њиховој завери?

Венецуелци су међу најповезанијим људима на Земљи, али изгледа да су само они на функцијама имали приступ мобилним телефонима.

Један извор тврди да је командант, Антонио Сегвеа, знао за Кабељов телевизијски наступ и коментаре других министара Николаса Мадура о завери, али да је уверавао присталице у САД да све држи под контролом.

Је ли Џордан Гудро знао да је операција компромитована? То није јасно. Нико од Американаца није говорио шпански.

Један извор тврди да су Лук Денман и Ајран Бери имали сателитски телефон у Колумбији.

Те да су били у контакту с Гудроом, који им је све време говорио да ће још америчких ветерана доћи да помогне мисију.

Ако је Гудро знао да је влада Николаса Мадура имала поуздане информације, можда то није пренео својим пријатељима.

Извори тврде да су га мучили финансијски проблеми: и даље је дуговао око 30.000 долара на име оружја које су запленили Колумбијци.

А крајем априла његови адвокати су послали писмо председничкој комисији Хуана Гваида, тражећи опет исплату оног хонорара од 1,5 милиона долара.

У сваком случају, било да су борци знали да су подаци о операцији Гидеон доспели у руке Мадурове владе или не, план је спроведен у дело на потпуно немаран начин.

Према изворима блиским мисији који у њој нису учествовали, након што се људи искрцају на обалу Венецуеле, требало је да проведу неколико дана у сигурним кућама пре него што у тајности наставе пут ка Каракасу.

У главном граду би се опет притајили пре него што се спреме за напад на мете: председничку палату Мирафлорес, војне затворе у циљу ослобађања затвореника, као и СЕБИН - штаб Венецуеланске обавештајне службе.

Циљ је био да се зароби Николас Мадуро и његови најближи сарадници. Шта је уопште могло да пође по злу? Како се испоставило, скоро па све.

У петак 1. маја, у 6 сати поподне, чамац у ком је било 11 мушкараца напустио је обалу Колумбије и кренуо ка Венецуели - све скупа су имали осам пушака. Десет минута касније, моторни чамац, са 47 путника и само две пушке, отиснуо се у Карипско море.

После мање од једног сата, један од мотора је заказао. А требало је издржати још много сати - море је било немирно, људе је спопала мучнина.

У приобалном граду Макуту оружане снаге Николаса мадура чекале су да се у раним јутарњим сатима, у недељу, 3. маја, појави тај први чамац - што се окончало смрћу осморице људи са брода.

Други брод се налазио неколико миља иза првог. И до тог тренутка му је озбиљно недостајало горива. Донета је одлука да се већина људи искрца на обалу и покуша некако да се спасе.

Остали - међу којима су били командант Антонио Сегвеа и двојица Американаца - остали су на палуби и убрзо су ухваћени.

Неки коментатори су операцију Гидеон прозвали „Залив прасића", а други је описују као „бизарну" и „сумануту".

Може ли војник Хавијер Нието да објасни зашто су ови Венецуеаланци ризиковали да готово сигурно страдају или буду ухваћени?

„Можда су желели да умру покушавајући да учине нешто. Да су остали у Колумбији, тамо нема посла - имали би нула новца за преживљавање.

Стога су, можда, морали да се придруже герили или некој од нарко-група", каже он.

„Звучи сулудо, али усред тог очајања, претпостављам да је њих 60% до 70% мислило: 'У реду, радије ћу бити у затвору у Венецуели него у Колумбији с неком од тих група."

То, међутим, не би објаснило зашто су се двојица добро обучених бивших америчких војника из специјалних јединица укрцала на тај чамац како би „ослободила" земљу која није њихова.

Шта се десило с Џорданом Гудроом, човеком који их је увукао у тај очајнички дебакл?

Дана 3. маја, неколико сати пошто на видео снимку говори о јединицама које су, наводно, већ активиране у земљи, и када је већ постало јасно да је напад пропао, он је отишао у дигиталну америчку телевизијску станицу Факторес де подер и открио детаље договора који је начинио са председничком комисијом Хуана Гваида

Он је тврдио да је тај уговор и даље на снази, те да га је Гваидо потписао.

„Знате, имам аудио снимак... Имам конкретан снимак разговора између председника Гваида и мене", изјавио је.

Хуан Гваидо је порекао да је на траци забележен његов глас и изјавио је да никад није разговарао с Гудроом или потписао било какав уговор.

Неколико сати након катастрофалне завршнице операције Гидеон, опозиција у Венецуели ју је прогласила операцијом под лажном заставом - пропагандним чином који је финансирала и контролисала влада Николаса Мадура.

„То је обичан виц", тврди Хорхе Ареаза, министар спољних послова Николаса Мадура.

„На тај начин опозиција пере руке од одговорности. Током последњих двадесет година су учинили толико тога - разне врсте агресије, и никад нису преузели одговорност за своја дела. Увек тврде даје то учинио режим, диктатор, тиранин."

Ко је, онда, издао ту неорганизовану групу нападача? Неки сумњају на Антонија Сегвеу, команданта који је заменио генерала Клајвера Алкалу након што се предао и био пребачен у САД.

Али један азилант, који је желео да остане анониман, а повезан је са логорима у Колумбији, сумња у то.

„Ми знамо да је Сегвеа раније био добро повезан с режимом, па је, стога, под сумњом. Али његов рођак је погинуо на том првом броду у Макуту. Да ли би жртвовао члана своје породице? То би било заиста лоше..."

Хорхе Ареаза такође пориче да је Сегвеа радио за Мадурову владу.

„Нама из тих логора информације нису доносили венецуелански агенти, већ неколико колумбијских војних лица, пошто нису желели да избије рат између Колумбије и Венецуеле."

Венецуеланска политичка сцена је узаврела. Уме да буде корумпирана, често је насилна, али изнад свега је у потпуности раздељена.

На ободима опозиције, неки верују да је могуће да је Џордан Гудро издао акцију Николасу Мадуру.

„Како амерички плаћеник који је добио новац да убије Мадура може да ради за председника Мадура?", пита сумњичави и раздражени Хорхе Ареаза.

Mного тога у вези с операцијом Гидеон није јасно. Можда ће - као код Залива свиња пре 60 година - она остати тема бескрајних расправа.

А шта се десило са Џорданом Гудроом? Не зна се где се он налази. ФБИ не потврђује, али ни не пориче, да је он под истрагом.

Погледајте видео о томе како је изгледао свет у време када је Фидел Кастро дошао на влас на Куби

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]