Фудбал, Лига шампиона и Бајерн: Серж Гнабри - сузе, зној и дечачки сан

Серж Гнабри је плакао када му као дечаку није било дозвољено да пређе у Бајерн из Минхена.

Имао је 10 година и његов отац Жан Херман није хтео да талентовани клинац оде у фудбалску академију немачког гиганта, удаљену два и по сата вожње од њиховог дома у Штутгарту.

„Хтео сам да идем тамо, то је истина", рекао је Гнабри за ББЦ Спорт.

„У то време Бајерн је већ био најбољи клуб, а било ми је потребно 12 година да се вратим".

Уместо тога, морао да је да чека да напуни 12 година како би постао члан млађих категорија Штутгарта.

Четири године касније, 2011, као шеснаестогодишњак отишао је у Арсенал и енглеску Премијер лигу.

„Драго ми је кад видим како је све испало", казао је Гнабри који је постао једна од тренутно највећих звезда Бајерна.

„Испао сам овакав данас због пута који сам прошао као клинац", додао је он.

У Минхену често пада снег током зиме и радници у тренинг кампу Бајерна морају много да се труде како би терени увек били чисти за јутање тренинге.

Својеврсну малу пивницу са баштом у тренинг кампу мало ко користи када је ружно време, а Серж и његове колеге сконцентрисани су на тренинге.

Ипак, умеју да застану на моменте да баце поглед на тренинг младог тима Бајерна који тренира на терену поред њиховог.

До тренутка када је сео да разговара са ББЦ екипом, Гнабри је већ био поприлично исцрпљен од тренинга.

Он је момак који каже да су на њега много утицали репери ASAP Rocky и Skepta, ужива да у слободно време ради са стилистом, а прошле године је био на снимању за немачко издање ЏиКју магазина.

„Ваљда све полази од моје жеље да изгледам добро и да се осећам пријатно када изађем напоље", објашњава Гнабри.

„Искрено, и даље ми је помало чудно када се налазим испред објектива и позирам, јер кад играте утакмице, заборавите на све то. Када сте на снимању, онда сте сами. Забавно је понекад, иако ми не иде увек од руке".

Гнабри има 24 године, а током целе сезоне Лиге шампиона је играо веома добро, поготово у судару са лондонским екипама Тотенхемом и Челсијем.

Лондон је град који добро познаје. Провео је четири године у Арсеналу, пре него што је 2016. отишао у Бајерн.

„На почетку је било веома узбудљиво, био сам радознао, отишао сам у велики свет", објашњава Гнабри утиске после трансфера који је Арсенал платио 100.000 фунти.

„Културолошки ефекат је био јак, помогао ми је да сазрим. Много сам научио током времена проведеног у Лондону. Имао сам 16 година, дошао без родитеља, напустио окружење на које сам навикао, али зато сам брже одрастао".

Гнабријев отац је путовао са њим у Лондон да испрати и тај корак у његовој каријери, баш као што га је као дечака возио на тренинге.

Био је строг, али се увек конструктивно постављао.

Ипак, као и код сваког тинејџера, тај период живота је турбулентан. Гнабрију су недостајали остали чланови породице, пријатељи, па чак и школа.

„Било је тешких тренутака. Енглески фудбал је чвршћи него у млађим категоријама у Немачкој, па сам морао да се прилагодим", каже Гнабри.

„Верујем да је свако ко је био у тој ситуацији имао слична искуства, али баш због тога растете и развијате се брже".

Гнабрију су у прилагођавању помогли немачки репрезентативци Месут Озил и Пер Мертесакер који су тада играли за Арсенал.

Млади Гнабри се угледоа на Озила, а Мертесакер га је узео под своје у научио га како се постаје играч који преузима одговорност.

Хитроноги Гнабри одушевио је тренера Арсена Венгера и овај момак дебитовао је за први тим са 17 година.

Арсеналов нападачки стил игре му је одговарао, за прве две сезоне одиграо је 18 утакмица, али га је онда зауставила повреда колена.

Борио се са физичком спремом и шансом да добије минуте у првом тиму, па га је Венгер послао на позајмицу у Вест Бромвич Албион где је одиграо само једну утакмицу.

Тренер Тони Пјулис је на једној конференцији за новинаре рекао да Гнабри није спреман за врхунски фудбал.

Венгер ипак није хтео да дозволи да Гнабри напусти Арсенал заувек.

Француски стручњак веровао је да може да му врати самопоуздање, али после лоше епизоде у Вест Бромвичу Гнабри је сматрао да је време да се врати кући.

Он је у августу 2016. прешао у Вердер из Бремена, иако је и тада довођен у везу са Бајерном, а пре овог потеза посаветовао се са Озилом и Мертесакером.

„Дефинитивно сам после епизоде у ВБА одлучио да је време за повратак. Знао сам да морам опет да заиграм на највишем нивоу, а немачки фудбал је знатно напредовао претходних година".

„Помислио сам, ово је моја шанса, хоћу да је искористим".

А да ли Гнабри мислио да је остао дужан навијачима у Енглеској?

„Не мислим да је то најважније".

Тони Пјулис, некадашњи тренер ВБА, признао је после Гнабријевих партија против Челсија и Тотенхема да је изненађен.

„Фантастично је када неко покаже оно што заиста уме. Гнабри је постао заиста добар фудбалер", казао је Пјулис.

Александер Нури био је тренер Вердера када је Гнабри дошао у клуб, нестпљив и пун жеље за напретком.

Он је тренутно у берлинској Херти, а присећа се да је Гнабри неуморно вежбао шут слабијом, левом ногом после тренинга.

У сезони 2016/17 у Бундеслиги, Гнабри је у дресу Вердера дао 11 голова, након чега је Бајерн платио осам милиона евра за трансфер.

Одмах по доласку у Бајерн, послат је на нову позајмицу, овај пут у Хофенхајм. Ту је дао још 10 голова на 22 утакмице, а Нури верује да је Гнабри тек у Минхену постао „комплетан играч".

Нури каже да је му је Гнабри причао колико је научио од легедарних фудбалера Бајерна Франка Риберија и Арјена Робен.

Они су му објашњавали да ја важно да тренираш изван сопствене зоне комфора да би развио победнички менталитет.

Нури каже и да је очигледно да је Гнабри радио на игри у одбрани.

„Дуго смо разговарали. Био сам импресиониран оним што сам чуо. Схватио сам да он бира необичан пут за развој каријере", навео је Нури.

„Ако се определите за такав развој, морате много труда да уложите, да потпуно прилагодите начин живота. Он је скроз посвећен".

Посвећеност је почела да му се исплаћује. Бајерн је освојио титулу првака и куп Немачке у сезони која је била прекинута на неколико месеци због пандемије корона вируса.

Погледајте видео о фудбалском чуду из Бачке Тополе

А још је гладан трофеја. Прилику за нови имаће у недељу увече у финалу Лиге шампиона против Пари Сен Жермена.

„Освајање трофеја вам уђе у навику. И онда увек желите више", објашњава.

„Суштина је у томе да не будете задовољни садашњим стањем ствари, да желите у свакој утакмици да померите границе. Напорни радим на тренинзима и онда се надам да ће то дати разултат на утакмицама", истиче Гнабри.

Нада се и да ће у будућности освојити трофеј са репрезенетацијом Немачке.

Први изазов на том плану требало би да буде Европско првенство које је одложено, а Немачка у групи има изузетно тешке противнике Француску и Португалију.

Гнабри је пре четири године освојио сребрну олимпијску медаљу на Играма у Рио де Жанеиру, а за сениорску реппрезентацију дебитовао је у новембру 2016.

До сада је за национални тим Немачке одиграо 13 утакмица и постигао толико голова.

Селектор Јоаким Лев хтео је чак 2014. да уврсти Гнабрија у тим који је освојио Светско првенство у Бразилу, али се испречила повреда колена, као и четири године касније пред Мундијал у Русији.

„Радујем се играма за репрезентацију и надам се да овај пут неће бити проблема са повредама", каже нападач.

Неуспех Немачке на Мундијалу у Русији и испадање у првој фази такмичења, довело је до тога да се Лев захвали на услугама ветеранима Матсу Хумелсу, Томасу Милеру и Џерому Боатенгу.

Шансу је одлучио да укаже млађима попут Гнабрија, његовог саиграча из Бајерна Џошуе Кимиха и доскорашњег нападача РБ Лајпцига Тима Вернера који је недавно прешао у Челси.

„Имамо добру екипу, сјајан тимски дух, доста младих играча и са правом постављамо највише циљеве", сматра Гнабри.

Можда због заобилазног пута у Бајерн, клуб у који је мало недостајало да дође пре 14 година, Гнабри је свестан привилегије играња у редовима овог гиганта.

Овај момак остао је скроман и зна шта значи играти за један од најбољих клубова у Европи.

„Дођу тренуци када седните и сагледате шта сте и како радили у прошлости. Али важно је да знате када дођете овде, чији дрес сте обукли и колико тежину има", сматра Гнабри.

„Као клинац сањате да играте у оваквом клубу. Сада, када сте ту, поносни сте на достигнуће и уживате у свему", додаје.

Онако како су њему помагали Робен, Рибери, Мертесакер и Озил, сада је Гнабри спреман да „ускочи" за сваког млађег саиграча.

Притом, признаје, допада му се да и он некоме буде узор.

„Када сте познати, глас вам се јаче чује и многи клинци се угледају на вас. Надам се да никад нећу престати да уживам у игрању фудбала - јер то вас тера даље. Као и у сваком другом послу који човек воли да ради са много страсти и љубави", сматра Гнабри.

„Свако има неки таленат. Што пре га схвати озбиљно, резултати ће бити бољи. Ја сам то искусио на сопственој кожи", закључио је он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]