Потрага за аутором лажне вести: Како сам се нашла у средишту сенегалске афере

Управо сам изашла са часова плеса у северном Лондону једног сунчаног дана у јануару прошле године и открила да сам имала низ пропуштених позива са афричких телефонских бројева.

Нисам имала појма о чему се ради - и зато сам завирила у свој инбокс, Фејсбук и Твитер - а тамо је било стотине порука од којих су ми све постављале исто питање - јесам ли ја „Мишел Демсен", ауторка мистериозног чланка који је покренуо праву медијску буру у Сенегалу?

„Корупционашка афера потреса моју земљу, а помиње се ваше име."

„Јако смо забринути откако смо видели чланак који сте наводно ви писали."

„Ја сам сенегалски новинар и дефинитивно морам да причам са вама!"

Сви су желели да знају да ли сам ја написала чланак под насловом „Изазови искоришћавања природних богатстава у Африци", који се појавио на опскурном гањанском инфо сајту „Модерна Гана" 9. јануара 2019. године.

Прича је оптужила сенегалског опозиционог председничког кандидата Оусменеа Сонкоа за узимање огромног мита од једне европске нафтне компаније, а написала ју је „Мишел Демсен", име које се од мог разликује само по два слова - Мишел Медсен.

Све се то дешавало свега неколико недеља пред сенегалске председничке изборе, а Сонко је био један од највећих противкандидата председнику Мекију Солу.

Као слободна истраживачка новинарка позната по разоткривању корупције у индустрији ресурса у Западној Африци, написала сам већ неколико чланака о Сенегалу и нафтним компанијама.

Чак сам написала чланак и о Сонку након што је објавио књигу која оптужује брата сенегалског председника Алиуа Сола за корупцију - што су наводи које је он негирао.

Знала сам, међутим, да ја нисам написала чланак из „Модерне Гане" и то сам и рекла свим новинарима који су ми се јавили.

Али била сам узнемирена неким детаљима који су се појавили у вестима у Сенегалу и колико је брзо чланак повезан са мном.

Једна вест објављена у „Прес Африку" ме је чак директно именовала, рекавши да сам ја написала тај чланак.

Друга која се појавила на инфо сајту „Сеневеб" поменула је Френка Тимиса, британског бизнисмена са пословима у Сенегалу и блиским везама са братом председника Сола, ког смо се тим независних новинара и ја спремали да истражимо јер смо управо добили средства за то.

Средства су потекла од новинарског пројекта из Холандије, чији је један од оснивача Оксфам.

Зато сам се пренеразила кад је Оксфам поменут у „званичним" документима који су се појавили у некима од тих вести. Вести су имале као пропратну илустрацију лого британске нафтне компаније Тулоу оил и посебно су именовале Оусманеа Сонкоа.

Тулоу оил и Сонко су негирали наводе и ови документи су се брзо испоставили као лажни, након што су их проверили фект чекери.

Оксфам ми је рекао да не прима средства од нафтне индустрије, али да су у прошлости плаћали Сонка за обуку. Ово зрнце истине можда је учинило ту вест уверљивом за неке људе.

Након што сам рекла новинарима са сајта Африка чек и из новинске агенције АФП да нисам написала чланак у „Модерној Гани", сенегалске новине су објавиле чланке у којима се истиче да су те тврдње лажне.

Читава медијска бура трајала је краће од 48 сати. За то време моје име се развлачило по новинским насловима у Дакару, а једна публикација је чак отишла на моју Фејсбук страницу, скинула моју фотографију са неког венчања и њоме илустровала свој чланак.

Желела сам да сазнам ко је „Мишел Демсен" и како се тај лажни чланак раширио Сенегалом као шумски пожар.

Контактирала сам шефа „Модерне Гане" Брајта Овусуа, који ми је рекао да се чланак појавио на страници сајта „мишљења", која објављује ставове из Гане и других афричких земаља.

Овусу је рекао да је аутор чланка из „Модерне Гане" жарко желео да се он објави, чак је назвао „Модерну Гану" и понудио да плати он буде објављен.

Овусу је рекао да „Модерна Гана" никад не узима новац за текстове у рубрици мишљења, али да наплаћује до 100 долара по чланку да се на сајту објаве саопштења.

Особа која је звала, рекао је Овусу, био је мушкарац с изразитим афричким нагласком.

На основу мета података из мејлова које је аутор слао Овусуу и његовог телефонског броја, почела сам да радим с „Оринџом", програмером и дигиталним истражитељем из Рекон диџитала, на проналажењу аутора чланка.

„Оринџ" је повезао телефонски број са мобилним телефоном у Америци, који је био регистрован на име „Баба Ајдара".

Била сам шокирана - Баба Ајдара је сенегалски новинар који живи у САД и жестоки је противник сенегалских власти. Он је сасвим случајно и један од мојих најбољих извора.

Разговарала сам са Ајдаром, који је негирао да је прича потекла од њега. Он ми је рекао да мисли да је хакован и изразио сумње у сенегалску владу.

Новинари са којима сам причала у Сенегалу рекли су ми да је у току „рат лажним вестима" пред изборе из 2019. године, а лажне вести су стизале са свих страна.

Али многи су рекли да сумњају да је прича потекла из изборног тима председника Сола, у који је спадала и радна група за комуникације састављена од бројних експерата за дигиталне комуникације који су радили на председниковим кампањама и у прошлости.

Покушала сам да разговарам са Соловим изборним тимом и портпаролом његове странке АПР, али нико није желео да ми да интервју или одговори на моја питања.

Успела сам, међутим, да добијем интервју са Сонком, који је рекао да никад није примио никакав новац од Тулоу оила и да је влада „узела на себе задатак да га темељно дискредитује".

„Оринџ", форензички истражитељ, рекао ми је да је могуће да је Ајдарин телефон напросто хакован и да му је смештено.

Ајдара је рекао да су једини људи који су могли да имају неке користи од објављивања чланка у „Модерној Гани" сенегалска влада или нафтне компаније које су биле мета његовог новинарског рада.

Годину дана касније ја и даље не знам ко је „Мишел Демсен", а можда то никад нећу ни сазнати. Ко год да се толико потрудио да сакрије трагове лажним документима вероватно је безбедан од разоткривања - нико то не истражује сем мене.

Изгледа ми као превише труда за медијску буру која је трајала свега пар дана. На крају крајева, већина чланака је повучена или редигована.

Али мрља остаје - а то је оно што је толико ефикасно и опасно у вези са ширењем лажних вести у било које доба, а посебно пред изборе.

И ваља имати на уму да би следећи пут кад „Мишел Демсен" седне за тастатуру, чланак и њен утицај могли да имају много шири домашај.

Додатно извештавање: Флора Кармајкл

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]