Млади у Србији и посао: Колико се променила радна етика

Гледали су родитеље како после дугог радног дана, уморни и нервозни, долазе кући.

Плашило их је и што су пажљиво распоређивали новац до следеће плате.

И можда баш зато, млади рођени после 1996. године имају другачији однос према раду, очекују више слободног времена, прилагодљив радни распоред и често траже послове који позитивно утичу на друштво или животну средину.

Зато је први радни дан за Немању Јанковић представљао нови изазов.

„Једноставно, нисам желео да живим онако", каже овај 24-годишњак за ББЦ на српском.

Бојао се и сагоревања, психолошког стања узрокованог бројним обавезама, које је Светска здравствена организација означила као поремећај 2019. године.

Генерација З има другачији однос према раду од оних које им претходе, објашњава Жолт Лазар, професор на Филозофском факултету у Новом Саду.

Чини се да је ова разлика очигледна, јер су се на друштвеној мрежи ТикТок појавили бројни видео снимци који приказују како млађе генерације доживљавају посао, као и савети послодавцима како да са њима комуницирају.

„Систем радне етике и вредновања рада у неолибералном систему подразумева потпуну приврженост радном месту", каже Лазар.

Али, „то није вредносни систем генерације З", која жели „стабилност, уређен систем свих, па и радних односа ".

„Иако су врло вредни и важан им је успех у школи и на студијама, од посла очекују да им пружи сврху", додаје он.

'Не желим да мислим о послу кад нисам у канцеларији'

Немањи је на радном месту било теже него што је очекивао.

Често је остајао прековремено, а стизале су му и поруке од колега, подсећајући га на грешке које је направио.

„Радим у кол центру да бих имао новац за живот, а не да бих седео по цео дан у канцеларији.

„Као да сви послодавци од нас очекују да им будемо доступни стално и у сваком моменту", каже.

Генерација З је прилично идеалистична и има већа очекивања од посла.

Могуће је да су развили негативан однос према раду због искуства светске економске кризе 2008. године, сматра Лазар.

„Они тад нису учествовали у радном односу, али су осетили последице које су њихови родитељи сносили.

„Због недостатка сигурности коју породица треба да пружи, они више вреднују стабилне односе и много су приврженији породици од генерација које су им претходиле", објашњава.

'Незаинтересовани радници који гледају у телефон'

Када у фризерски салон Леле Средојевић дођу нови млади радници на праксу „сви се понашају на сличан начин".

„Паметни су, али им социјалне вештине нису развијене.

„Стиде се да разговарају са мном, а и прилично су незаинтересовани за посао", каже она за ББЦ на српском.

Зато их често опомиње када предуго гледају у телефон и прелиставају друштвене мреже.

„Јасно траже њихова права, али су и пре краја радног времена већ на вратима, не занима их да ли су завршили посао", описује она.

Ипак, имају и добре особине које „моја генерација нема".

„Умеју да сачувају себе од прекомерног рада и поставе јасне границе", каже Лела.

Многи од рођених после 1996. године били су презаштићени у детињству, што их је омело у стицању животних вештина, наводи се у публикацији Да ли сте спремни за генерацију З на радном месту? Универзитета Беркли.

Такво одрастање је утицало на њихов друштвени и емоционални развој, отежавајући им да постану самостални у доношењу одлука и током обављања радних задатака, пише у истом раду.

Шта је важно млађим генерацијама на послу?

Генерације рођене од средине 1990-их желе да раде за компаније које деле њихове вредности, па зато често траже послове који имају позитивни утицај на друштво или животну средину, наводи се у раду Генерација З на радном месту докторке П.С. Раџесвари са Универзитета СРМ у Тамилнаду.

Очекују и могућност рада на даљину, али и прилагодљив радни распоред.

Пошто им је брига о менталном здрављу битна, многи су у потрази за радним окружењима која су мирна, и која ће их подржавати у напретку.

Ипак, млади често не видe уобичајени успон у каријери као једину опцију, па разматрају различите путеве, као што су повремени рад, предузетништво и ангажман на једнократним пројектима.

Шта је радна етика?

Радна етика је начин на који људи приступају послу, а односи се и на посвећеност радним обавезама и понашање у радном окружењу.

Њен почетак везује се за Француску револуцију 1789. године, објашњава Чедомир Чупић, бивши професор етике и социологије на Факултету политичких наука у Београду.

Тада је вишегодишње незадовољство које је деценијама тињало међу припадницима нижих класа кулминирало и довело до равноправности и развијања личних и грађанских права.

„Човек који поседује радну етику има одговоран однос према раду, добре навике, као и уверење да је рад сам по себи добар и користан за развој појединца и заједнице", каже Чупић.

Од Сократа до друштвених мрежа

Корени етике, филозофског учења о добру и злу, појавили су се још у периоду античке Грчке, објашњава Чупић.

„Њом се у највећој мери бавио антички филозоф Сократ, који је веровао да се учењем и развијањем знања, развија и сам морал", објашњава.

Појавом религија, хришћанства и ислама, јавио се и другачији приступ.

„Управо је однос према религији уско везан за радну етику, те тако протестантизам, настао у 16. веку, пропагира строг и одговоран однос према послу", каже Чупић.

Развојем технологије мења се и однос према раду.

Све ово је довело до обављања посла на даљину, флексибилног радног времена, боље равнотеже између каријере и приватног живота и разарања традиционалне структуре у којој се ради од 9 до 17, пише Патриша Андерсон са Универзитета у Сан Дијегу у раду Етика новог доба: Етичке импликације на критичка питања будућности.

Осетљиви на неправду

„Ако већ сви кажу да је са нама тешко радити, то значи да радимо нешто добро у промени радне културе", написао је један корисник ТикТока.

И Немања се слаже.

„Једноставно, моја генерација зна да посао треба да буде организован тако да имамо времена за хобије, приватан живот, породицу и пријатеље.

„Не постоји ништа горе од тога да читав живот проведемо радећи", каже овај младић.

Нервира га и што пауза за ручак прекратко траје, као и када му се колеге обрате нељубазним тоном.

„Битно ми је да се лепо осећам тих осам сати док сам тамо.

„Знам да су сви у журби, али би много лакше било ако би пазили како разговарамо", каже.

Генерација З је врло осетљива на неправду и нељубазност, па им на послу рад као такав није најбитнији, објашњава Жолт Лазар.

„Они траже додатан смисао у свему, па и у свакодневном послу", закључује.

Погледајте и овај видео:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]