Бране у Србији: Шта знамо, а шта не знамо о објектима који чувају животе

Ништа није сигурно пред воденом стихијом, чак ни брана, показала је олуја Борис, која је претходних дана однела више од 20 живота, а хиљаде људи натерала да напусте домове.

У Србији су нове бране током 1980-их ницале као печурке - данас, пола векa касније, неке од њих немају потребне дозволе, није до краја јасно ко њима управља, ни у каквом су стању.

„Срећа је што су високе бране углавном, поготово оне важније, доста квалитетно грађене.

„То не значи да зуб времена није учинио своје", каже Дејан Дивац, директор Института за водопривреду „Јарослав Черни".

Пошто некима недостају системи за праћење безбедности, за поједине високе бране не знамо да ли имају одређене „аномалије", додаје.

„Питање је које су бране сада потпуно сигурне у случају поплаве или земљотреса.

„Да ли бих био сигуран у безбедност за сваку од тих брана? За неке бих био сигурнији, а за неке веома несигуран, јер немамо јасну слику о њима", каже Дивац, који је и професор на Грађевинском факултету у Београду.

Он је био руководилац студије коју је Институт радио, а која треба да пружи пресек стања високих брана у Србији, којих има 69.

Управљање њима поверено је различитим предузећима - Од Електропривреде и Србијавода до јавних комуналних предузећа и локалних водовода.

Најмодерније безбедносне системе имају бране којима управља Електропривреда Србије, којих је 15, а пре свега Ђердап 1, као најважнија брана у земљи, каже Дивац.

Ипак, има и оних водних објеката који захтевају већу пажњу, констатује се и у извештајима државних институција.

„Последњих година, због недостатка средстава, бране и акумулације се не одржавају према стандардима и прописима, а већа оштећења на њима могу да доведу до катастрофа великих размера", упозорава водна инспекција у годишњем извештају.

Без брана били бисмо препуштени „стихији", подсећа Дивац.

„Бране су једини објекти којима можемо да сачувамо воду у тренуцима када је има више у горњем делу слива, и спречимо поплаву.

„Потом ту исту воду можемо да користимо кад је суша", каже.

Правно сивило

Када је прошле године Републичка дирекција за воде расписала позив за израду студије о управљању високим бранама, било је наведено да „постоје бројне недоумице у вези са правним статусом брана", односно да „није јасно ко и на основу којих докумената управља њима".

До „нејасноћа" је дошло зато што су поједина предузећа која су управљала бранама нестала после 1990-их године.

Тек четири бране завршене су после 90-их година прошлог века, док их је већина изграђена у време социјализма.

По распаду Југославије ови водни објекти остали су на ничијој земљи, тако да неке од њих немају употребне дозволе 30-40 година пошто су направљене, објашњава Дивац.

„За поједине бране одговорна су била друштвена предузећа која су угашена, па је одговорност прешла на локалну самоуправу.

„Питање је међутим колико локални водоводи имају капацитета за такав посао. Законски гледано, пре свега јавна водопривредна предузећа Србијаводе и Воде Војводине требало би да да буду надлежне", каже Дивац.

Он каже да је „члан Закона о водама који прописује да би јавна водопривредна предузећа требало да управљају бранама са акумулацијама веома нејасан када наводи које бране треба изузети од тог правила".

„Због тога се за поједине бране и не зна управљач.

„Код брана којима управља Електропривреда Србије ситуација је јасна, али би за остале бране, по нашем мишљењу, Влада требало да одреди управљача на бази јасних критеријума - територијална надлежност и капацитет потенцијалног управљача, као и намена акумулације", каже Дивац.

Из Србијавода казали су раније за Форбс да су надлежне за 43 високе бране, којима руководе у случају наиласка великих вода.

„У овом тренутку се са сигурношћу може рећи да су бране из надлежности ЈВП Србијавода сигурне и безбедне", рекли су.

Из овог предузећа казали су да су спремни да преузму и друге водне објекте, али када добију јасне смернице и средства за тај поступак од надлежних институција.

'Има брана о којима ништа не знамо'

Студија Института Јарослав Черни показала је да је за 36 брана потребна одређена врста радова.

„Међу ових 36 објеката, налазе се и добре бране, али које би могле да се мало освеже и модернизују.

„Међу њима има и брана о којима не знамо ништа, или оних које су очигледно у лошем стању и којима треба рехабилитација", каже.

Институт предлаже да се наредне године уради студија која би дала „тачну дијагнозу за сваку од тих 36 брана".

После тога би могао да се затражи кредит за њихову обнову, додаје Дивац.

Препорука студије је и да би све високе бране требало да имају модерне системе који на време упозоравају на потенцијалне ризике и проблеме.

„Ти системи подразумевају праћење важних параметара за безбедност у реалном времену", каже Дивац.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Када бране пуцају?

Прошле године, током олује Данијел, урушиле су се две бране у либијском граду Дерна после чега је водена стихија са собом повукла хиљаде живота и објеката.

Последњих дана више брана попустило је у Пољској и Аустрији под налетом олује Борис.

Уз ограду да не зна због чега су пукле бране у Европи, Дивац каже да може да постоји више разлога за овакве несреће - од лошег пројектовања и изградње до неодржавања.

„На пример, када се праве насуте бране, рачуна се меродавни проток воде који треба да се евакуише, а да не прелије преко бране јер би се брана у том случају срушила.

„То се рачуна као догађај веома мале вероватноће појаве, једном у десет хиљада година. Можда су у на тим срушеним бранама евакуатори имали недовољни капацитет", објашњава Дивац.

Климатске промене донеле су чешће екстремне падавине, када се за кратко време сручи већа количина кише.

То значи и да се параметри који су раније узимани у обзир приликом прављења брана, сада мењају.

„Не постоји ништа апсолутно сигурно, али паметним улагањима у безбедност можемо да сведемо ризик на што је могуће мању меру", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]