Косово: Бивши припадници Војске Југославије осуђени на укупно 56 година затвора због убиства албанских цивила

Седморица бивших припадника Војске Југославије осуђена су на укупно 56 година затвора због ратних злочина почињених над албанским цивилима 1999. године на Косову.

Виши суд у Београду донео је у среду пресуду у предмету Ћушка, по којој су они осуђени због убиства најмање 57 Албанаца, рањавања, пљачкања, протеривања и спаљивања кућа у косовским селима у околини Пећи.

Топлица Миладиновић, бивши командант 177. Војно-територијалног одреда Пећ, осуђен је на 20 година затвора зато што је свесно наредио протеривање албанских цивила, знајући при томе за убиства и пљачке које су починили његови подређени, пренела је агенција Фонет.

„Топлици Миладиновићу изречена је максимална могућа казна.

„Међутим, имамо и три казне које су испод законског минимума", каже Марина Кљајић, заступница породице жртава, за ББЦ на српском.

Сем Миладиновића, осуђени су и Предраг Вуковић на 13, Абдулах Сокић на 12, Синиша Мишић на пет, док су на по две године осуђени Лазар Павловић, Славиша Кастратовић и Бобан Богићевић.

Оптужби су ослобођeни Вељко Корићанин и Милан Ивановић.

Поступак против некадашњих припадника Војске Југославије, из одреда познатог у јавности као „Шакали", почео је 2010. године.

„Дочекати правду после 14 година је као да је нисте ни дочекали.

„Све то оставља веома мучан утисак, као да ти људи (жртве) нису били важни", каже Кљајић.

Тужилаштво и осуђени имају рок од месец дана да уложе жалбу на пресуду,

Потом Апелациони суд може да потврди одлуку, преиначи пресуду или отвори претрес, објашњава адвокатица.

ББЦ на српском није добио коментар Тужилаштва за ратне злочине до објављивања текста.

Злочини су почињени током априла и маја 1999. године у време НАТО бомбардовања тадашње Југославије.

Повод за интервенцију, према званичном образложењу НАТО-а, било је спречавање даље хуманитарне катастрофе и прогона Албанаца на Косову, које су спроводиле српске безбедносне снаге.

Шта се десило?

У оптужници којом је обухваћено 118 жртава, детаљно су описани догађаји из априла и маја 1999. године у четири села на Косову - Ћушка, Пављан, Захач и Љубенићу.

Оптужени су ушли у села насељена албанским становницима, претресали куће, одузимали драгоцености, приморавали цивиле да напусте домове пешке или на тракторима и пуцали на њих.

У последњој пресуди их је најмање 57, јер је окривљени за село Љубенић у међувремену проглашен процесно неспособним, кажу у Фонду за хуманитарно право.

Прва пресуда у овом случају донета је 2014, и тада су оптужени осуђени на казне затвора у распону од две до 20 година.

Годину дана касније Апелациони суд у Београду укинуо је првостепену пресуду и предмет вратио на поновни поступак.

Од првостепеног суда се тражило да више учини како би се обезбедило непосредно присуство сведока, објашњава Марина Кљајић.

„Две година није одржан главни претрес, јер је била пандемија и није могло да се дође до тих људи.

„Србија не признаје Косово и неће му се обратити преко међународне правне помоћи. Изгубили смо драгоцено време покушавајући да дођемо до неких људи", наводи.

Вишегодишња одлагања

Суђење у предмету Ћушка и других косовских села један је од најдужих поступака за ратне злочине у Србији.

Марина Кљајић каже да је дуго трајање „карактеристика обимних предмета, где постоји већи број починилаца и ради се о великим злочинима".

„Овакви предмети се не завршавају првостепеном пресудом већ се враћају на поновни поступак.

„Тако се суђење разводњава, а велики број оптужених на крају није обухваћен пресудом, јер су неки од њих у међувремену умрли, побегли, а неки су неспособни за суђења. Шаље се порука да српско правосуђе не може ефикасно да изађе на крај са комплексним случајевима", каже.

Мисија Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији закључила је 2019. године да „дуго трајање суђења (за ратне злочине) има неповољан утицај на права свих учесника у поступку: на право оптуженог на суђење у разумном року; право жртве да сазна истину и тражи накнаду штете; на важност предмета за жртве које морају чекати годинама на делотворан правни лек за претрпљене патње."

Због дугог трајања поступака расипа се новац пореских обвезника и троши време одбране и тужилаштва, „због чега тужилаштво не може спроводити истраге у другим предметима", навео је ОЕБС.

Мало поступака за албанске жртве

Више од 7.000 албанских цивила је страдало на Косову, подаци су Фонда за хуманитарно право.

Због ратних злочина на Косову до сада су, међутим, вођена само четири поступка, од којих за три постоји правоснажне пресуде, за случајеве убиства 78 цивила, међу којима су 77 Албанаца и један Ром, указује Кљајић.

„Карактеристично за Ћушку и друге злочине на Косову је да су почињени на територији Републике Србије, која је са војском, полицијом и правосуђем тада постојала на Косову у пуном капацитету", наводи.

За злочине над албанским цивилима није подигнута ниједна оптужница од 2014. године, иако је Фонд за хуманитарно право у овом периоду поднео девет кривичних пријава.

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]