Србија и воћарство: Мраз уништио ране цветове

Воћари у Србији прибојавали су се најгорег сценарија - и догодио се баш на календарском преласку из зиме у пролеће.

Многи од њих, ноћ у којој је на северној полулопти дошло пролеће провели су у воћњацима како би спасили цвет од смрзавања, а самим тим и будући род, за који стручњаци кажу да би могао да буде десеткован.

Температура се током ноћи између уторка и среде у појединим деловима Србије спуштала и до шест степени испод нуле, што је погубно за воће.

„Први пролећни минус уништиће део кајсије јер је ове године воће цветало кад му време није, већ половином фебруара.

„Ране сорте кајсије одавно су процветале, па и оне које долазе касније, а све је требало да цвета тек за две недеље", прича Милета Миочевић, воћар из села Миоковци код Чачка, на западу Србије, за ББЦ на српском.

Многи воћари тврде да је ове године забележено најраније цветање воћа у последњих 30 година, а стручњаци упозоравају да би род могао да буде умањен, што ће значити и раст цена.

Рано цветање воћа јесте проблем јер воћари не могу много шта сада да учине, осим да користе агротехничке мере и тиме бар мало ублаже последице мраза, рекао је раније Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство Чачак за ББЦ на српском.

Он каже да је у околини Чачка, сем раних сорта кајсија, „већина осталог воћа у благом пупољку или фази мировања".

Најосетљивија фаза је прецветавања воћа и, ако се појаве већи плодови, мраз не може значајно да умањи род, већ само да га оштети, објашњава професор Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду, за ББЦ на српском.

„Производња воћа у 2023. била је 1,2 милиона тона, што је за 260.000 тона мање него годину дана раније.

„У 2022. род је био скоро 1,5 милиона тона, а вредност извоза 800 милиона долара", каже агроаналитичар Бранислав Гулан за ББЦ на српском.

За род шљива и јабука брине и Милан Ивановић из Смедерева, града на око 60 километара од Београда.

„Воће је процветало раније и сваког дана пратим временску прогнозу, да палим ватру ако најаве неки мраз.

„Немам неке озбиљне системе за заштиту, али и паљење некад може да помогне ако није велики минус", каже Ивановић.

Цвет страхује од мраза

Кајсија би требало да цвета касније, бар у Војводини, на северу Србије, где се највише и гаји.

„Требало је да замирише тек крајем марта, а сада је поранила више од 15 дана и страх ме је од минуса.

„У једном воћњаку имамо димилице, а други смо опколили са 120 буради, спремили смо грање и сламу да палимо ако буде мраз", рекао је Петар Габрић, воћар из Хоргоша, на крајњем северу Србије.

Трактор „вуче и дими, 20 до 30 метара у ширини, целу ноћ до јутра, а најгоре је пред зору, када удари минус".

„Нама треба јака зима и да потраје, јер биљке тада касније крећу са цветањем. Велики је проблем и са болестима, али и штеточинама, које зима није уништила", рекао је он за ББЦ крајем фебруара.

ББЦ је контактирао са Габрићем који је ноћ између 19. и 20. марта провео будан, покушавајући да спаси воће од мраза.

Са укућанима је целу ноћ димио воћњак и пуштао водену пару, надајући се да су сачували бар део рода, али сматра да ће сигурно бити неке штете, посебно ако мраз стегне и у априлу.

„У неким деловима воћњака је било и минус 4,5 степени Целзијуса и то више од два сата, што је опасно за воће.

„Стручњаци стално причају да, у фази када је кајсија прецветала, уколико буде минус 3,2 степена дуже од два сата, скоро 90 одсто рода може да буде уништено", рекао је уморни Габрић за ББЦ.

Ништа боља ситуација није ни са малином у западном делу Србије.

Иако није кренуо цвет, почели су да се појављују млади листићи, такозване „мишије уши".

Малинари стрепе, јер знају да њих снег може да изненади и у мају, а камоли мраз у марту, прича Добривоје Радовић, председник Удружења малинара и купинара Србије.

„С обзиром да је март, рано је кренуло листање, а никако није добро што је зима била овако блага.

„Ако буде мраз, може да дође до измрзавања листића, а то може да утиче касније на род", прича Радовић.

Објашњава да сада не постоји нека посебна заштита, а све што би могли да ураде од агротехничких мера само би поскупело производњу, која већ није јефтина.

„У нижим пределима, цветале су шљиве и јабуке, док су у вишим пределима тек олистале и воћарима остаје само да се надају ноћима које ће бити у плусу", каже Радовић.

Кесеровић каже да се у последњих 20 година понавља период да у јануару и фебруару буду топли дани, па отуда рано цветају шљиве, кајсије, брескве.

„Јабука је најосетљивија, а шљива најотпорнија.

„Минус у фази цветања и прецветавања може да уништи и 90 одсто воћа", говори професор Пољопривредног факултета.

Додаје да је вероватноћа да неће доћи до измрзавања свега пет одсто, а у 95 одсто случајева појављује се пролећни мраз.

Миоковци, престоница кајсије у Србији

Кајсија се у Миоковцима гаји на око 250 хектара, а годишњи род може да буде и 3.500 тона.

Због климе и надморске висине, пролећни мразеви су чести последњих година.

„Нема шансе да ове године неће бити минуса, тако је годинама уназад.

„Имам антифрост систем за орошавање, који топи лед и чува од мраза, али не помаже увек", каже Милета Миочевић.

Прошле године, пролећни мразеви направили су велику штету у воћњацима, па кајсије није било ни за ракију, ни за пекмез.

„Највећи проблем може бити почетком априла, када се у првим недељама јаве ниске температуре које оберу род, оштете цветове или младе плодове.

„Хладно време може да умањи број пчела, а самим тим произведе и лошију оплодњу", објашњава директор Института Јевремовић.

Додаје да се раније дешавало и да воће цвета у фебруару, а да касније није било мраза, па је све прошло како треба.

„Већи је проблем што је била блага зима, јер су преживеле штеточине, па већ сада имамо одрасле јединке инсеката.

„То ће се финансијски одразити на производњу јер ће воћари имати једно до два додатна прскања средствима на бази бакра и минералних уља", каже Јевремовић.

Слаб род, али добар извоз

Очекивања Републичког завода за статистику Србије, за 2023. показују да би род шљиве могао бити мањи за 27,8 одсто, а јабука за 11,9 одсто у односу на 2022. годину.

У односу на десетогодишњи просек, очекује се смањење производње шљива за 14, јабука 17, а грожђа 10,8 одсто.

Агроаналитичар Гулан истиче да воћњаци у Србији заузимају од 183.000 до 193.000 хектара, односно око 4,8 одсто површине укупног пољопривредног земљишта.

„У бољим годинама, може да се оствари принос и до 1,6 милиона тона воћа, а родни периоди доносе приход од извоза од око 750 милиона евра, али је прошле године невреме обрало добар део рода", каже.

Подаци РЗС показују да је род јабуке прошле године био 379.000, шљиве 362.000, а кајсије 29.087 тона.

Професор Кесеровић каже да је вредност извоза у 2023. години била око 600 милиона долара.

Србија, додаје, највише извози малине, јабуке, купине, смрзнуту вишњу, боровницу.

„Смрзнуто воће из Србије стиже до купаца у Немачкој, Француској, Аустрији, а свеже и до Русије, Саудијске Арабије, Емирата, али и Енглеске", прича Кесеровић.

Када је реч о 'црвеном злату', од октобра прошле године до јануара 2024. Србија је извезла 78.000 тона замрзнуте малине, док је у 2023. произведено око 50.000 тона, објашњава Радовић и додаје да разлику чини малина из 2022.

У Институту за воћарство Чачак објашњавају да је сада добро време да се уради резидба, јер је то стрес за биљку и она реагује благим мировањем.

„Тако ће на неколико дана да одложи цветање, што може да помогне ако буде неког мраза", наглашава Јевремовић.

Од других мера, додаје, не може се више ништа урадити.

„Није лак ово посао, а време нам више не иде на руку, свака година је све тежа.

„Проблем је када нема воћа, а проблем је и када га има превише, онда буде ниска цена, па је сав труд малтене узалудан", јада се Миочевић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]