Трошкови живота: Чекови нису заборављени, картице на рате све чешћи привремени лек за кризу

Милица Ђорђевић из Аранђеловца последњих 20 година живи на рате.

Исписивање чекова за купљену робу постало је рутина.

„Сада подједнако користим чекове и кредитну картицу, јер што бих дала готовину када могу да 'развучем' на више месечних рата?

„Годинама већ, плата ми не покрива трошкове и то је једини начин да изгурам до краја месеца", прича Милица Ђорђевић.

Додаје да све чешће исписује чек, чија је максимална вредност 5.000 динара, и у некој од прехрамбених продавница - за куповину намирница.

Око 70 одсто становника Србије тешко живи и исти тај проценат људи купује и храну на одложено и на рате. каже председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије Ранка Савић за ББЦ на српском.

Економиста Драгован Милићевић каже да је „однос примања и потрошње такав да практично константно недостаје једна плата".

Просечна зарада без пореза и доприноса (нето) у августу ове године била је 86.112 динара, подаци су Републичког завода за статистику.

Минимална плата у Србији је 42.000 динара.

Поскупљења тање новчанике

Према подацима Републичког завода за статистику, цене у Србији у октобру више су за осам одсто него у истом месецу прошле године.

Од када је пре две године почео рат у Украјини, инфлација је скочила свуда у свету, скочиле су цене енергената и хране, а један од главних разлога је у чињеници да су Русија и Украјина битни извозници нафте и гаса, а ове земље уједно чине и 30 одсто укупног извоза пшенице у свету.

Глобалног поскупљења, нарочито хране, није била поштеђена ни Србија.

Уз то, званичан девизни курс динара према евру у Србији већ годинама је исти, па док инфлација расте, куповна моћ становништва опада.

„Због инфлације, 500 евра данас има 15 одсто мању куповну моћ него пре годину дана - сада можете мање да купите", рекао је за Н1 Дејан Шошкић, професор Економског факултета.

Чак и када плата расте у складу са инфлацијом, сиромашнијем делу становништва куповна моћ и даље пада, јер је проценат поскупљења хране већи од процента инфлације на нивоу свих цена.

Званична статистика показује да трећина зараде оде управо на куповину хране, па отуда не чуди што се у Србији све више намирнице пазаре на одложено.

Чекови иду у заборав

Редови корисника пред банкарским шалтерима како би службеницу умолили да им да што више чекова, макар и без финансијског покрића, чини се да полако иде у заборав.

Према подацима Народне банке Србије, број реализованих чекова последњих година опада, док расте употреба кредитних картица.

„Несумњиво да је важан мотив за коришћење чекова то што трговци омогућавају одложено плаћање.

„Последњих година уведени су и савременији начини плаћања, којима је иста та услуга могућа, а ту посебно истичемо државну дина платну картицу", кажу у НБС.

Дина је државна платна картица за плаћање и подизање новца, повезана је са текућим рачуном преко којег се прима зарада, а све банке у Србији су обавезне да је издају њиховим корисницима.

Пре више од пет година, реализовано је око 7,9 милиона чекова годишње, да би се тај број смањио у 2021. на неких 6,2 милиона.

За првих девет месеци ове године (прва три квартала) обављено је 4,9 милиона плаћања чековима.

Из НБС су за ББЦ рекли да они не одређују максимални износ средстава који је могуће уписати по једном чеку, већ то ради Удружење банака Србије (УБС).

Максимална вредност чека није се мењала од 2008. године.

У УБС нису одговорили да ли ће се вредност чека мењати, али су објаснили да је то стара банкарска услуга која се и даље користи.

За купљену робу, кажу у УБС, месечно се у Србији испише између 400.000 и 520.000 чекова.

„Природно је да се неке услуге мењају модернијима, а део нових понуда су и картице.

„За грађане је то једноставније, удобније и сигурније, а становницима омогућава плаћање на рате, са или без камате, у зависности од понуде поједине банке", говоре у УБС.

Погледајте видео: Шта су просечна, медијална и минимална плата

Картице лакше за употребу

Економиста Драгован Милићевић каже да је плаћање картицама далеко лакше од чекова.

„Становништво Србије је презадужено, а то се види пре свега по расту готовинских кредита од јануара 2022. до септембра 2023. године за око 50 милијарди динара, али и потраживања банака по кредитним картицама и риволвинг (обнављајућег) кредита", истиче Милићевић.

Да јој је комотно и лагодно да провуче кредитну картицу каже и Аранђеловчанка Милица.

„Имам картицу која дели све рате на 12 месеци и то мени баш одговара јер ми је лакше да нешто поделим и плаћам целе године, него да одмах дам новац.

„Све је боље од одласка у недозвољени минус, јер сам једном морала да подигнем кредит како бих престала да користим ту услугу ", каже она.

У Народној банци Србије наводе да су омогућили грађанима да плаћају на одложено, у оквиру средстава којима располажу, без потребе да се додатно кредитно задужују у банкама.

„Немам обичај да дајем савете о одлукама које су личне, али смо грађанима пружили могућности да користе различите инструменте плаћања и изворе финансирања", каже Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС, за ББЦ на српском.

Званични подаци НБС показују да је у трећем тромесечју остварен промет од плаћања на рате „дина" картицама у укупном износу од 2,6 милијарди динара.

У истом периоду прошле године, укупни остварени промет био је 1,9 милијарди динара.

Број трансакција у трећем тромесечју 2023. износио је 310.342, док је у истом периоду 2022. године било 237.281, што је повећање од 31 одсто.

Кредитну кртицу све чешће користи и Зоран Јовић из Панчева, јер његова четворочлана породица једва спаја крај са крајем.

„Некада ни сам не знам како успемо месец да преживимо, када супругина и моја плата не могу да покрију све трошкове", каже он за ББЦ на српском.

Додаје да повремено користи кредитну картицу, а мало ону на коју прима плату, док супруга исписује чекове.

„Двоје деце нам иду на спорт, у школу језика, треба то све изгурати, а да остане и за храну", објашњава Зоран.

Месечни рачуни празне новчаник

Некако је у Србији до недавно било логично да се купује гардероба или да се плати летовање на рате, али нисмо на тај начин куповали храну, каже синдикална лидерка Ранка Савић.

„Са примањима од 50.000 динара, док се плате месечни рачуни, подмири рата кредита и све што треба, за храну практично не остане ништа.

„Дивно би било да је минимална плата у Србији 86.000 динара, што званичници наводе као просечну зараду, али тај износ прима мањи број становника ове земље, јер већини месечно на рачун 'легне' око 64.000 динара", објашњава Савић.

Ранка Савић каже да „цела Европа зна за минималну зараду која је потребна за егзистенцију становника".

„У Србији зато рачунају минималну потрошачку корпу и просечну потрошачку корпу, што је апсурд, јер је просечна потрошачка корпа 103.000 динара за трочлану породицу.

„То довољно говори о стандарду становника Србије и како живе, а посебно што се у прехрамбеним радњама не види да неке цене падају иако, званично, инфлација успорава", истиче Савић.

Она објашњава и да синдикати често преузимају социјалну улогу државе.

„У нашем синдикату имамо фонд солидарности, не памтим да је некада била таква навала за финансијску помоћ као у претходних пола године", говори Савић.

Аранђеловчанка Милица Ђорђевић истиче и да ће новогодишњи и божићни празници додатно испразнити њен новчаник, али и рачун.

Ипак, додаје да ће се и даље највише ослањати на чекове.

„И моја мајка је цео живот куповала на чекове, ево и ја сад", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]