Србија и трошкови живота: „Више није пуна корпа“, да ли ће због свињске куге и олуја ускоро бити празнија

Када је недавно посетио локалну пијацу, Небојши Костићу, пензионеру из Панчева, два натписа су привукла пажњу.

На једном је поред банана писало „150", а на другом, у гајби са тиквицама „180".

„Нема тога што није поскупело, чини ми се као да цене расту праволинијски, а када сам видео да је килограм тиквица скупљи од килограма банана... Мени је то ван памети", прича овај 62-годишњак за ББЦ на српском.

„Више није пуна корпа, од сваког артикла смо откинули по мало и пружамо се колико можемо", додаје Костић.

Становници Србије већ више од три године боре се са растом цена хране од почетка пандемије корона вируса и рата у Украјини, а појаве попут ширења афричке куге свиња и временских непогода попут пролећног мраза и снажних олуја могле би да донесу додатан терет.

Жарко Галетин, агроекономски аналитичар, верује да ће цене током јесени „отићи мало горе", али да раст „неће бити стреловит као у претходних годину и по дана".

„Не можемо да знамо тачне бројке, али верујем да ће раст сигурно бити мерен једноцифреним процентима", каже он за ББЦ на српском.

Цене хране и безалкохолних пића у Србији су у августу 2023. године биле за 0,5 одсто ниже него у јулу, али су у поређењу са августом прошле године порасле за 16,9 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

На годишњем нивоу, највише је поскупело поврће (34,5 одсто), затим млеко и млечни производи (25,5 одсто), цене хлеба и житарица веће су за 11,5 одсто, меса за 11,5 одсто, а воћа за 5,2 одсто, додаје се у извештају.

Влада Србије је током септембра покренула акцију „Боља цена - цена за народ", у оквиру које је снижена цена више десетина намирница, а циљ је повећање животног стандарда грађана, рекла је премијерка Ана Брнабић.

Међу основним производима на попусту су, између осталог, брашно, сунцокретово уље, месне прерађевине и различите врсте поврћа.

Пољски економиста Марчин Сулевски каже за ББЦ на српском да очекује да раст цена хране у Србији током 2023. године „остане изнад просечних вредности", чему највише доприносе прекиди ланаца снабдевања због рата у Украјини.

Временске непогоде и поплаве су још један „битан фактор" раста цена, каже овај стручњак из пољске брокерске куће.

„Ефекат тог шока ипак би требало да буде мањи од рата у Украјини, па се може очекује да раст у наредним месецима полако почне да опада", додаје Сулевски.

Али, чак и у месецима када нема раста цена или он није значајан, „субјективни осећај потрошача у Србији је да повећање непрестано траје", каже Галетин.

„То је зато што мала куповна моћ људи у Србији не може да испрати дуг период високих цена, просечан потрошач је финансијски исцрпљен и он тек сада осећа прави ефекат, иако немамо велики раст претходних месеци", појашњава овај стручњак.

Хоће ли афричка куга свиња додатно истањити новчанике?

Цена свињетине могла би да достигне 1.000 динара до краја године због ширења свињске куге у Србији, оценили су узгајивачи, преноси интернет портал 021.

„Цене свињетине ће расти, јер се здраве свиње принудно кољу из страха од афричке куге, а болесне уништавају, па ће понуда бити смањена", казао је Милован Иванковић, власник фарме свиња из природног резервата Засавица.

„У Србији већ сада недостају прасићи за тов, а увозни коштају око 700 динара по килограму", рекао је он.

Од ове болести у Србији угинуло је 1.176 свиња, а до 8. августа еутаназирано је још 20.738, саопштили су из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије (ПКС), ову појаву назива „економском болешћу".

„Долази до благог повећања цена живих свиња, јер их нема довољно на тржишту, а када је виша цена сировине, можемо да очекујемо да се то ланчано пренесе и на прерађиваче и на трговце", оцењује он за ББЦ на српском.

Услед болести, број свиња на фармама смањује се „вртоглавом брзином" - не зато што је много животиња угинуло и еутаназирано, већ зато што стаје производња, јер се људи не одлучују да наставе са послом и не стављају прасиће у тов, појашњава он.

„Једна крмача на годишњем нивоу произведе четири тоне товних прасића, велике фарме имају по пет до 10 хиљада крмача, па можете да израчунате колики је мањак".

Последице тога, каже, „нећемо осетити сутра или прекосутра".

„Али, ако сада немамо одређени број прасића који улазе у тов, врло је извесно да ће бити поремећаја на тржишту", упозорава Будимовић.

Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС додаје да је „веома тешко прогнозирати какве ће цене бити током јесени".

„Не знамо како ће се болест понашати, да ли је достигла врхунац или и даље напредује, може ли да остане присутна дужи период", објашњава разлоге Будимовић.

Агроекономиста Жарко Галетин каже да се на тржишту „већ осећа раст цена свињског меса, поготову прасића", али и да би могло да дође и до дугорочнијих последица.

Мањак свињског меса на тржишту и раст цена могао би да промени и тражњу за другим врстама меса, додаје.

„Пре свега би могло да услови раст тражње за пилећим месом, а не верујем да ће произвести повећану тражњу за јунетином или телетином, јер су те врсте меса већ скупе и без повећања цена.

„Потрошачи малих платежних могућности, попут оних у Србији, увек ће се окретати јефтинијим врстама меса лошијих категорија, што би у овом случају било пилеће месо и ту би могло да дође до веће тражње, а последично и до раста цене", појашњава Галетин.

Ови посредни утицаји брину Милену Ракић, 32-годишњу професорку из Зрењанина, чија се исхрана готово потпуно базира на месу и поврћу.

Свињетину „ретко једе", па је поскупљења тог меса „не дотичу директно, али хоће индиректно", додаје.

„Претпостављам да ће се људи плашити да купују свињско месо и биће скупље, окретаће се другим врстама меса и оно ће вероватно поскупети", верује Милена.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

'Цене исте у свим градовима, али плате нису'

Милица Ранчић из Пирота живи у шесточланом домаћинству, које окупља три генерације - сестру и њу, њихове родитеље, као и бабу и деду.

Из кућног буџета на храну одлази „25 до 30 одсто новца" који зарађују сви чланови домаћинства, прича ова 29-годишња филолошкиња за ББЦ на српском.

Током претходних месеци осетила је „значајно" повећање цена, а на питање шта је највише поскупело, Милица кроз смех каже - „све".

„Иако сваког месеца одвајаш исту количину новца, сваког месеца можеш да купиш све мање - или мораш да 'скратиш' негде или додаш новац у касицу за храну", каже.

Људи у њеном окружењу суочавају се са додатним проблемом, јер су зараде у Пироту и околини испод републичког просека.

„Цене у супермаркетима су исте или сличне у свим градовима, али плате нису", указује она.

У Пиротској области, просечна нето плата у мају износила је 74.140 динара, док је на нивоу целе Србије она била 86.220 динара, показују подаци Републичког завода за статитстику (РЗС).

„У Пироту и даље постоје људи који раде у малим, приватним фирмама и не зарађују ни 20.000 месечно", напомиње Ранчић.

Али он наводи и једну предност живота у мањој средини.

Њена породица узгаја неколико врста поврћа у башти њихове куће, што помаже да се терет трошкова за храну смањи.

„Оно што немамо још може да се купи од људи из околних села по бољој цени и много бољег квалитета", додаје Милица.

Предности и мане набавке хране у мањим срединама уочила је и Ирина Лекић, 35-годишња дизајнерка, која се после шест година живота у Земуну преселила у Ваљево.

По доласку у тај град у Западној Србији приметила је да „цене хране у продавницама нису битно другачије него у Београду", прича она за ББЦ на српском.

„То ме је мало изненадило, мислила сам да ће бити јефтиније", присећа се Лекић.

„Приметила сам да више не могу да изађем из продавнице, а да не потрошим макар 1.500 динара - шта год купила", додаје.

Међутим, неке ствари другачије функционишу него у вишемилионском граду.

„У Ваљеву су нам ту родитељи, имамо и родбину и пријатеље на селу, који нам набављају сир, кајмак, месо и друге производе, а велика је разлика и у ценама у ресторанима и кафићима.

„Баш сам јуче купила ручак за мене и супруга, у којем имамо обоје по два оброка, и платила га 940 динара - то је нешто што у Београду не можеш никако, осим ако нећеш да једеш само у пекарама", појашњава Ирина.

Невреме и усеви: Олује и мразеви који се осете на пијацама

Зрењанинку Милену Ракић највише би могло да погоди поскупљење поврћа, које чини „70 одсто њене исхране", каже.

„То би поприлично могло да ми промени свакодневницу, верујем да ћемо сви осетити ако дође до поскупљења", додаје она.

Снег и мраз у априлу, као и неповољни временски услови попут града, олујног ветра и великих количина кише током лета и пролећа донели су главобољу произвођачима воћа и поврћа у Србији и на Балкану.

Временске неприлике ће „најдиректније и највише утицати" на производњу воћа и поврћа, јер су у том сектору највеће штете и настале, каже Жарко Галетин.

„Шљива је прилично подбацила са родом, кајсија такође због касних мразева, род јабуке није на очекиваном нивоу, малинари су такође у великом проблему", истиче агроекономски аналитичар.

То би убрзо могло и да се ослика на пијацама и рафовима супермаркета.

„Имаћемо мању понуду воћа и поврћа због временских услова, а она је већ сада мања на пијацама и то се види по ценама", процењује Галетин.

Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС), каже да су у тој институцији проценили да ће укупни принос бити „мањи од очекиваног".

„Имали смо проблеме са сушом, али пре свега са градом, суперћелијским олујама и поплавама и попис штете још није готов", истиче он за ББЦ на српском.

Као пример воћа са највећим растом цена истиче јабуку, док су међу поврћем то паприка и шаргарепа, али истиче да је било воћа чија је цена нижа од прошлогодишње, попут малине.

Богуновић наглашава и више других фактора који утичу на пораст цена биљних култура, пре свега општу инфлацију, скок цене радне снаге, увећање цена горива и ђубрива, којем је допринео рат у Украјини.

Од тих фактора ће умногоме зависити и кретање цена воћа и поврћа током јесени, сматра он.

„Уколико се настави овај пад инфлације, мислим да не би требало да очекујемо већа померања у ценама", тврди Богуновић.

Указује и на „изражени сезонални карактер цена воћа и поврћа".

„Када је нека врста у сезони, највећа количина те робе је на тржишту и аутоматски су и цене најниже.

„Пред крај сезоне и у периодима када те производе више увозимо, оне су наравно више", објашњава.

Агроекономиста Жарко Галетин напомиње да је ситуација у ратарству другачија, те да житарице и уљарице „нису претрпеле велику штету" током променљивог времена ове године.

„Жетва пшенице је завршена пре непогода, а соја, кукуруз и сунцокрет имаће штету само локално, у крајевима који су били највише погођени невременом.

„Очекујем чак добар принос кукуруза, соје и сунцокрета, па ће се вероватно десити да година у економском смислу буде боља него претходна, што се тиче те три јесење културе", описује стручњак.

Цене житарица достигле су историјски максимум у марту 2022. године, на самом почетку рата између Русије и Украјине, две земље које спадају у највеће извознике житарица у свету, показао је глобални индекс цена хране, који објављује Организација за храну и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација.

„Од тада смо имали константан пад тих цена, све до овог месеца, када је раст поново присутан", каже Галетин.

Ипак, цене пшенице су у јулу први пут у периоду од девет месеци порасле на месечном нивоу (1,6 одсто) услед одлуке Русије да блокира извоз ове житарице из Украјине и оштећења лука на Црном мору у тој земљи, наводе из Уједињених нација.

Допринела је и забрана извоза пшенице коју је Индија увела током пролећа, што је био потез којим је влада те земље желела да заустави раст цена тог производа на домаћем тржишту.

Како берза утиче на цене хране?

Глобални догађаји попут ових углавном су пресудни за цене житарица, чак и у случајевима када домаћа производња одудара од светског просека, каже Галетин.

Житарице попут кукуруза, соје, пшенице, сунцокрета и уља од сунцокрета спадају у производе којима се тргује на свим великим светским берзама.

„Цене са великих тржишта, пре свега са берзе у Чикагу за пољопривредне производе, прелиће се увек и на Србију - не може да се деси да цена тоне кукуруза у Србији буде 200 евра, а на чикашкој берзи 280 евра", појашњава он.

„Идеалним сценаријом" за произвођаче у Србији овај агроекономски аналитичар наводи ситуацију у којој би истовремено домаћа производња била добра, а принос на глобалном нивоу лошији.

„Тада је на глобалним берзама цена виша, а ми ћемо имати много квалитетне робе за извоз", додаје бивши директор Продуктне берзе у Новом Саду.

Али, оваква ситуација би краткорочно значила да потрошачи на домаћем тржишту морају да плате вишу цену житарица, упркос успешној години у домаћој производњи.

Међутим, Бранимир Јовановић, економиста Бечког института за међународне економске студије, напомиње да је овај утицај неретко „једносмеран".

„Када цене хране на светским берзама скачу, скачу и цене у Србији и на Балкану, али када цене на светским берзама падају, то се не дешава у Србији и на Балкану.

„То се добро видело прошле године, посебно првих месеци након инвазије на Украјину - одмах након инвазије, цене на берзама су скочиле, а брзо после тога и домаће цене, а када су се цене на светским берзама стабилизовале, па чак и пале након марта, домаће цене су наставиле да расту", наводи пример овај стручњак.

Јовановић додаје да овај феномен није карактеристичан само за балканске земље, већ може да се примети свуда у свету.

„Разлог лежи у чињеници да су фирме из прехрамбеног бизниса наставиле повећавати своје цене, чак и поред пада берзанских цена", истиче.

Слика је знатно другачија по питању воћа и поврћа.

Род ових култура код домаћих произвођача има „много значајнији утицај" на формирање цена у продаји, напомиње Галетин.

„Тај локални утицај код воћа и поврћа се врло брзо види и на пијацама и у продавницама, где су цене углавном слика стања код наших воћара и повртара.

„Кад те културе подбаце у Србији, тржиште врло брзо и директно одреагује на те околности, што тренутно можемо и да видимо код неког воћа", објашњава стручњак.

Где је Србија у односу на суседне земље?

Кретање цена хране и безалкохолних напитака било је врло слично у Србији, Хрватској и Бугарској у претходном периоду, каже Марчин Сулевски, пољски економиста.

„Средином 2021. године, годишњи раст цена био је око два одсто, а врхунац је достигао крајем 2022. године, када је износио између 20 и 26 одсто", додаје он.

Хрватска је крајем прошле године била неславни рекордер међу земљама Европске уније, забележивши у децембру раст цена прехрамбених производа од 19,7 одсто.

Ипак, током лета Хрватска је, као и Словенија, дошла до просека ЕУ када је раст цена у питању, каже економиста Бранимир Јовановић.

„У Европској унији, цене хране су у јуну ове године биле 23 одсто више него у јануару 2022, а Словенија и Хрватска су на нивоу ЕУ просека, јер је тамо храна поскупела за 22 до 24 одсто", објашњава стручњак са Бечког института за међународне економске студије.

„Албанија је најбоља јер је тамо храна поскупела за 'само' 16 одсто, што је мање него у ЕУ, у Црној Гори и Македонији поскупела је за 28 до 30 одсто, а Србија је убедљиви 'лидер' у региону, јер је храна у ових годину и по дана поскупела чак 36 одсто", додаје.

Марчин Сулевски напомиње још један важан фактор због којег је терет раста цена намирница већи у балканским земљама: становништво у овом региону издваја већи део месечне зараде за храну.

Просечна потрошња за намирнице износи око 30 одсто зарада у Србији и Бугарској, док је, поређења ради, у Чешкој и Мађарској та бројка између 17 и 22 одсто, каже пољски економиста.

„Ако узмемо да су промене цена у тим земљама сличне као на Балкану, домаћинства у Србији и Бугарској су поднела већи терет свакодневних трошкова.

„Резултат тога је да ће потрошачи на Балкану мoжда морати да смање трошкове на дискреционим добрима (оним која нису неопходна за живот, попут скупље одеће или аутомобила) у већој мери него у поменутим државама", објашњава пољски стручњак.

Борба са ценама: Акције, штедња и 'смањивање доживљаја'

Поскупљења хране, која су почела још са пандемијом корона вируса, а наставила се са ратом у Украјини, код многих су развили механизме одбране од високих цена.

Међу њима је и Милена Ракић из Зрењанина, која је „приметила да јој остаје све мање пара, како су цене почеле да расту".

„Примењујем разне стратегије уштеде - не идем више у било који супермаркет, бирам где купујем и то у време када ухватим неку акцију за оно што ми треба.

„Али, приметила сам да су цене толико скакале, да се истовремено никад више нисам трудила да уштедим и никад мање нисам уштедела", прича кроз смех Милена.

Снижења прати и Небојша Костић, панчевачки пензионер, који са супругом живи „пензионерски", каже он.

„Гледамо да искористимо акције, а имамо и времена за то, јер смо обоје пензионери. Све смо помало скратили, смањили смо доживљај.

„Наравно да нас плаше нова поскупљења, али не планирамо да мењамо навике ако буде нових поскупљења - исти метод ћемо да применимо", прича 62-годишњак.

И Милица Ранчић, 29-годишњакиња из Пирота, каже да „увек нађе начин да се негде одузме, а негде дода".

„Ако смо у нечему добри, онда је то прилагођавање, а мислим да ћемо у блиској будућности морати да прођемо убрзани курс самоодрживости.

„Не мислим да ћемо сви да узгајамо свиње, али не мислим ни да ће још дуго моћи да се одржи овај тренд", закључује Милица.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]