Међународни дан једнаких зарада: Зашто жена ради 35 дана дуже да би зарадила плату мушкарца у Србији

Само неколико недеља након што је почела да ради као менаџерка друштвених мрежа у једној приватној фирми у Београду, Мартина* се непријатно изненадила када је на ручку са колегама заподенула разговор о платама.

„Испоставило се да су мушкарци за исти посао плаћени између 600 и 800 евра, а жене од 300 до 500", присећа се Мартина догађаја из 2019. године.

Подаци институција и невладиног сектора показују да се платни јаз између жена и мушкараца у Србији креће између 8,8 и 11 одсто, формално је сврставајући међу земље са најнижим разликама у платама у Европи.

Међутим, када се зараде посматрају према степену образовања или занимањима, јаз у корист мушкараца је знатно већи, наводи се у последњој доступној анализи Републичког завода за статистику (РЗС) из 2018. године.

Закон прописује једнаку зараду без обзира на пол, али случајеве кршења је веома тешко доказати, каже повереница за равноправност Бранкица Јанковић за ББЦ на српском.

„За 12 година, колико постоји институција Повереника за равноправност, имали смо само две притужбе на неједнаке зараде, а ниједну нисмо могли да изведемо пред суд", додаје.

Платни јаз постоји у свим земљама света и процена Светског економског форума је да ће за његово затварање бити потребно више од једног века уколико се настави досадашњим темпом, подсећа Валентина Чолић Михајловић из АФА заједнице за економско оснаживање жена.

„Истраживања показују да је женски рад мање цењен - како жене улазе у неку индустрију, тако просечна плата у њој опада", каже за ББЦ на српском.

Међународни дан једнаких зарада обележава се 18. септембра.

'Забранили су ми да причам о плати са колегама'

Мартина, која данас има 32 године и живи у Чачку, каже да је још на разговору за посао стекла „утисак да нешто не штима".

„На разговор сам дошла на препоруку колеге са факултета, који је тамо већ радио, рекао је да су услови добри", присећа се.

Међутим, почетна плата коју су јој понудили на интервјуу била је 300 евра.

„Објаснила сам да не могу да радим тај посао за тако малу плату и да не желим да радим испод 400 евра, па сам толико и добила", додаје.

Такође је морала да потпише уговор о поверљивости, а послодавац је нагласио и да је „разговор о плати са колегама кажњив отказом".

„Наравно, са колегама сам ту тему покренула првом приликом, јер ми је било сумњиво", каже Мартина.

Тако је сазнала да је почетна плата коју послодавац мушкарцима нуди за ову позицију била 500 евра, док је женама нуђено 300 евра.

Снуждено додаје и да су се „мушке колеге смејале" када су схватиле колике су плате њихових колегиница.

„Закључак је био да смо глупе што смо на то пристале, али ствар је у томе да критеријум уопште није био исти, имали смо различите полазне тачке за преговарање", додаје.

Жене генерално имају мање самопоуздања него мушкарци и тенденцију да умањују властите способности, каже Чолић Михајловић.

„Зато су спремније да раде за нижу плату и ређе преговарају о томе", додаје.

Мартина је још неко време остала на овом послу, паралелно је тражила нови, а у међувремену се разболела.

Када се после неколико недеља боловања вратила у канцеларију , дочекао ју је споразумни отказ.

„Од када сам имала то искуство, обавезно гледам да се што детаљније распитам о послодавцу", каже ова жена, која је тренутно на трудничком боловању.

Колики је платни јаз у Србији?

Креће се између осам и 11 одсто, зависно кога питате.

Жене у Србији плаћене су 8,8 одсто мање него мушкарци, показује последња доступна анализа Републичког завода за статистику (РЗС), објављена 2018. године.

Подаци које су у Србији прикупиле невладине организације дају нешто другачију слику.

Према анализи Фондације за развој економске науке (ФРЕН) из 2020. године, платни јаз формално износи 11 одсто.

У оба случаја, платни јаз у Србији нижи је у односу на европски просек, који, према подацима Европске комисије, износи 14,1 одсто.

То је само формална разлика, која расте када се у једначину укључе образовање, врста посла и стопе запослености мушкараца и жена.

„Чак и релативно позитивном званичном статистиком, жена у Србији мора да ради у просеку 35 дана дуже него мушкарац са истим карактеристикама на тржишту рада, како би достигла његову плату", каже повереница Бранкица Јанковић.

У западним економијама, запослене жене имају лошије карактеристике на тржишту рада него мушкарци, наводи ФРЕН.

То значи да су у просеку мање образоване, имају мање радног искуства и генерално се баве ниже плаћеним занимањима.

Али у Србији је обрнуто - жене у просеку имају веће могућности за рад у боље плаћеним занимањима, каже Јанковић.

Упркос томе плате су им и даље ниже, и чешће су на евиденцији незапослених него мушкарци.

„Стопа запослености жена је 16 одсто мања него стопа запослености мушкараца, иако су просечно образованије", наводи повереница.

Када се све то узме у обзир, платни јаз расте на 17,9 одсто, израчунали су из ФРЕН-а.

Платни јаз је глобални проблем, а ако се решавање настави овим темпом, за то ће бити потребне још 132 године, показује најновији Извештај о глобалном родном јазу, који је у јулу 2022. објавио Светски економски форум.

Како додају, раст трошкова живота због светске кризе је додатна препрека, која непропорционално више погађа жене.

„Челична лејди": Зашто Андреји нико не верује чиме се бави

Зашто су жене и даље мање плаћене него мушкарци?

Жене су најдискриминисанија група на тржишту рада у Србији, како због пола, тако и због брачног статуса, показује извештај Повереника за равноправност из 2019. године.

Такву дискриминацију је на својој кожи пре неколико година осетила и тридесетдвогодишња Нина Јовановић из Београда.

„Као апсолвенткиња фармације, отишла сам на разговор за праксу у једну међународну компанију, а тамо су ме питали да ли сам удата", прича Нина за ББЦ на српском.

Каже да јој питање тада чак није ни засметало, јер „није имала свест" да су таква питања неумесна на интервјуима за посао.

„Тек касније сам схватила зашто је то проблематично", додаје.

Многа друга истраживања сугеришу да родни стереотипи отежавају женама како рад, тако и напредак у каријери.

„То су танани механизми, који добро функционишу иако су су невидљиви", каже Јанковић.

Подсећа да додатни притисак женама ствара и „неправедна расподела неплаћеног рада", као што су кућни послови и брига о деци.

Жене у Србији троше петину времена на неплаћене кућне послове и тај рад вреди 9,2 милијарди евра годишње, чинећи 21,5 одсто БДП-а, показало је друго истраживање, које је у марту 2021. године објавило Координационо тело за родну равноправност у сарадњи са УН жене (UN Women).

Глобално, жене на кућне послове троше три пута више времена него мушкарци, док на плаћеним ангажманима имају од 16 до 35 одсто мању зараду, показало је истраживање УН-а о утицају пандемије корона вируса на жене (Policy Brief: The Impact of COVID-19 on Women) за 2020. годину.

То значи да им остаје мање за плаћени рад, образовање и активности у слободно време.

Недостатак времена одражава се и на пословну сферу, па жене стичу мање пословних контаката, истиче Чолић Михајловић.

Уз кућне послове, као разлог за то наводи успоравања и паузе у каријери због рађања и неге деце.

Како положај жена може да се промени?

У Србији је 2021. године усвојен Закон о родној равноправности, у којем се експлицитно наводи да послодавци не смеју да дају различиту плату за исту вредност.

То значи да мушкарац и жена, који раде исти посао и имају исто образовање, морају да добију и једнаке плате.

Међутим, прављење овакве разлике било је забрањено давно пре доношења овог закона, подсећа Јанковић.

„Многе одредбе новог закона су већ биле садржане у Закону о забрани дискриминације, по којем ми поступамо већ 12 година", наводи.

Јанковић оцењује да је „прерано" да се сагледају промене настале доношењем Закона о родној равноправности.

Указује и да Закон о равноправности мушкараца и жена из 2009. године „није значајно променио положај жене на тржишту рада".

„Могуће решење би била већа транспарентност плата, али то је веома осетљиво питање за приватне компаније", каже повереница.

Али чак и када би зараде мушкараца и жена могле да се изједначе чаробним штапићем, то не би решило све проблеме са којима на послу суочавају жене.

Компаније треба да пораде и на равноправном напредовању, сматра Чолић Михајловић.

Каже да „у Србији на менаџерским позицијама има свега 32 одсто жена, а у ИТ сектору и мање - 17 одсто".

„Како бисмо имали више жена на менаџерским позицијама, важно је да буду суштински укључене и једнако третиране на нижим позицијама", каже.

Чолић Михајловић додаје да има још много начина да послодавци допринесу родној равноправности, а нарочито када су у питању жене са децом, које су у посебно осетљивом положају.

Њима се може олакшати одлазак и повратак са породиљског одсуства, дати додатно плаћено родитељско одсуство, а могу им се обезбедити и услуге бриге о деци или помоћ у кући.

*Мартина није право име саговорнице. Њено право име познато је редакцији.

Менструално одсуство: Женско право или непотребно боловање

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]