Новак Ђоковић: Како је најбољи тенисер света дошао до 400 недеља на врху - из угла његових ривала

По врелом сунцу Мајамија, mршави 19-годишњак у жутој мајици спрема се за сервис.

Лоптица долеће у поље аргентинског тенисера Гиљерма Кањаса који је одмах шаље назад преко мреже, али се она већ који секунд касније враћа у сам ћошак, ван његовог домашаја.

Меч је готов, публика скаче, а Новак Ђоковић пада, преплављен срећом и олакшањем који му се јасно оцртавају на лицу - освојио је први мастерс турнир у каријери.

„Лагао бих кад бих рекао да сам знао да ће бити један од најбољих у историји, али сам био сигуран да тај турнир неће бити последњи који је освојио у каријери", каже за ББЦ на српском Кањас, који је средином двехиљадитих био осми играч света.

„Та 2007. је била далеко, али лепо је бити део Ђоковићеве историје и историје тениса."

У наредних неколико деценија, Ђоковић ће освојити рекордних 40 мастерс турнира и 24 гренд слема, у недељу је освојио рекордни седми трофеј на Завршном мастерсу, а у понедељак ушао у рекордну 400. недељу као светски број један.

„Да сте пре 20 година помислили да ће неко освојити све што је он освојио, рекли бисте себи 'ма то је немогуће'.

„Али он је немогуће учинио могућим", каже Кањас.

Бивши немачки тенисер Томи Хас, некадашњи број два на свету, као кључ тог успеха види Ђоковићеву „невероватну посвећеност тенису и жељу за успехом."

„Излази на терен са једном једином идејом у глави - да победи. На тај начин, он наставља да доминира у тенису и са 36 година", каже Хас за ББЦ на српском.

„Заиста ме некад подсећа на машину", додаје.

У 2023. години, Ђоковић је освојио три гренд слем турнира, чиме је престигао Шпанца Рафаела Надала у борби за један од најснажнијих аргумената дебате о највећем тенисеру у историји, чији је актер још славни Швајцарац Роџер Федерер, пензионисан 2022. године.

Уз број гренд слемова, мастерса и недеља као број један, Ђоковић је у директним окршајима бољи и од Надала (30-29) и од Федерера (27-23).

„Њих тројица су посебни у историји спорта, заиста на другачијем нивоу, али веома је тешко рећи ко је најбољи и људи бирају увек оног ко им се више свиђа", каже Кањас.

Ипак, ако бројимо титуле, Ђоковић ће „на папиру сигурно бити најбољи у историји", сматра.

„Морате да почнете да размишљате о њему као једном од најбољих у свим спортовима, то треба разумети и поштовати.

„Бројке не лажу", додаје Хас.

О првој мастерс титули

„Ово ми се свиђа, Ђоковић made in Serbia", изјавио је те 2007. године Новак Ђоковић приликом доделе пехара, показујући на један од транспарената на трибинама.

Конфете су се убрзо разлетеле по терену, а у његовим рукама се нашао велики пехар.

„Данас је рођена нова звезда", рекао је један од званичника турнира приликом церемоније, док се у позадини чула песма What a beautiful day групе U2.

До тог тренутка, млади Ђоковић је у шампионској витрини имао тек три пехара турнира из серије 250 - први је освојио јула 2006. у холандском Амерсфорту.

Када је реч о мастерсима, претходно је - баш те 2007. године - имао само пораз од Надала у финалу Индијан Велса, турнира чији је Хас данас директор.

Потом је уследио Мајами, када је Ђоковић управо Надала савладао у четвртфиналу, а потом и Ендија Марија у борби за финале.

Тамо га је чекао Кањас.

„Ђоковић је био млад, играо је добро, а ја сам се повредио у првом сету, истегао мишић и од тог тренутка је све било готово", присећа се Кањас.

Аргентинац је до финала дошао преко Ивана Љубичића у полуфиналу, Томија Робреда у четвртфиналу, уз велику победу над Федерeром у четвртој рунди турнира.

„Био сам квалификант, нисам имао ранг, победио и Тима Хенмана, Хуана Карлоса Ферера, Ришара Гаскеа. Нисам освојио трофеј, али за мене је то невероватан низ.

„Сећам се тога као једне од најбољих седмица у каријери."

Без ранга је био после допинг скандала из 2005. године, када је суспендован на две године.

Тврдио је тада да је забрањена супстанца била у леку који су му лекари преписали због прехладе, због чега се жалио на ту одлуку.

Суд га је касније ослободио оптужби за намерно коришћење забрањених супстанци, али је наведено да је био непажљив што није проверио шта све спорни лек садржи.

Највећи успеси у каријери су му три четвртфинала Ролан Гароса и титула на мастерсу у Канади 2002. године.

Против Ђоковића је играо и на Индијан Велсу 2008. године, када је такође поражен.

Касније је био тениски тренер, између осталог, и бивше српске тенисерке Јелене Јанковић.

„У пензији сам много година и дивно је уопште што сам имао прилику да се такмичим против Ђоковића, Федерера и Надала - тешко је освојити један гренд слем, а они су заједно скупили шездесетак", наводи.

Пут до успеха

Ђоковић је убрзо после те победе у Мајамију први пут ушао у првих десет на свету.

Видело се одмах, сматра Хас, да ће једног дана бити шампион.

„Био је талентован, а у исто време супер гладан, неко ко ће покушати све што је могуће да победи - видео се тај српски менталитет у њему", каже немачки тенисер.

„То што је провео неко време у Минхену са Николом Пилићем, тај живот у рату... Све то утиче да рано одрастеш, имаш јасну визију и циљеве."

Хас је против Ђоковића играо девет пута - има три победе и шест пораза.

„Играли смо много узбудљивих мечева, на великим турнирима, сећам их се добро", каже.

Њихов први сусрет био је на Ролан Гаросу 2006. године, када је Ђоковић славио у три сета.

„Тада је имао 18 или 19 година и људи су већ тада причали о њему као потенцијалном суперстару", присећа се Хас, који у каријери три полуфинала Аустралијан опена, једно Вимблдона и титулу на мастерсу у Штутгарту 2001. године.

„Прихватио сам чињеницу да је овај клинац дошао и да ће остати ту неко време."

Ђоковић је славио као и 2009. у Индијан Велсу, као и 2012. на мастерсима у Канади и Шангају, док је Хас био бољи 2009. у Халеу и четвртфиналу Вимблдона, као и у Мајамију 2013.

Хас посебно истиче њихова два последња сусрета - на Ролан Гаросу и Вимблдону 2013. године.

Ђоковић је оба пута био бољи.

„Та 2013. му је била једна одлична година, а моја једна од последњих", наводи кратко.

„Покушавао бих мало да га пореметим слајсовима, дубоким лоптама и изласком на мрежу, али иако бих играо мој најбољи тенис, када је он играо најбоље што може, било је веома тешко победити га. Некако то прихватиш као играч."

Колико се тај млади Ђоковић разликује од данашњег?

Хас одговара да му се увек свиђало то што Ђоковић током мечева показује емоције, али сматра да су му оне у раној фази каријере понекад и одмагале.

„Док је био млађи, ако бисте успели да га узнемирите, или га изнервира нешто на терену или ван њега, имали бисте шансу да победите.

„Он и данас показује емоције и бес, али је спреман за сваки следећи поен, а то је нешто на чему треба радити, уместо да држите емоције у себи, што многи спортисти раде."

Ђоковићеве емоције увек изазивају доста буре међу љубитељима тениса.

Његови навијачи их воле, кад му иде лоше, само чекају крик после освојеног поена, као један од главних показатеља да ће заиграти боље.

Уме и жестоко да опсује судије, неког у публици или из свог тима, што је у супротности са смиренијим држањем Федерера и Рафаела.

Посебне окршаје са публиком имао је у последњих неколико месеци - на мастерсу у Паризу у им је показивао да му звижде још јаче, док је на Завршном мастерсу у Торину „дириговао" звиждуцима.

Опстанак на врху

Већ средином 2007. Ђоковић је дошао до трећег места, на ком је уз мање успоне и падове био све до 2011. године.

Тада осваја Вимблдон и улазу у прву од 400 недеља као светски број један.

„Када сам почео да играм тенис, мислили смо да ће проћи дуго времена пре него што неко престигне Ивана Лендла, касније и Пита Сампраса, ако ико икад то и успе", каже Хас.

„Одједном креће ера Федерера, Надала и Ђоковића, који сада у рукама има читав низ невероватних рекорда, све што можете да кажете 'вау, поштовање'."

Од те 2007. до данас, више од 15 година, Ђоковић је био у врху светског тениса.

Кризу је имао током 2017. и 2018, због повреде, као и током епидемије корона вируса, када због одбијања да се вакцинише није могао да наступа на великом броју турнира.

Ипак, те године осваја Вимблдон, потом 2023. Мелбурн и поред доста проблема са повредама, касније и Ролан Гарос, док је у финалу Вимблдона поражен од Карлоса Алкараза.

Хас сматра да је за све те успехе кључна жеља и за Ђоковића каже да игра „гладан као тинејџер".

„Излази на терен са једном идејом у глави - да победи, што нимало није лако када сви и очекују да победи, због Надалове повреде и Федерера у пензији.

„Наставља да побеђује и против нове генерације, као да им каже 'хеј, ја сам и даље шеф овде'."

У исто време, сматра Хас, Ђоковић је током година радио на свим елементима игре - форхенду, сервису, здраво се храни и ван терена се брине о толико детаља.

„Једноставно, ради све што је потребно да би био што бољи."

Живот после тениса

И Кањас и Хас себе данас описују као породичне људе.

Немац има две ћерке, за које каже да су му апсолутни приоритет.

„Покушавам да што више времена проводим са њима - водим их ујутру у школу, после подне их покупим и ту сам за све њихове активности, па вечера и увече их ушушкам пред спавање.

„То су ми заиста омиљени делови дана."

Кањас има тениску академију у Мајамију, док је Хас директор турнира у Индијан Велсу.

„Баш смо недавно контактирали са Новаковим тимом, желимо да учинимо све што је могуће како би дошао у Индијан Велс 2024, није га било неколико година", каже Хас.

У међувремену, додаје, покушава да остане у форми што је више могуће - игра тенис, падел, голф и путује кад год може.

„Уживам у животу и вратима које ми је тенис отворио", наводи Немац.

„Сада схватам и како време брзо пролази, нисам више тако млад, тако да се трудим да живим у тренутку и уживам у сваком дану."

Бугарски тенисер Григор Димитров је недавно поменуо и могућност поновног окупљања One Handed Backhand Boys бенда, који су чинили Хас, Димитров и Федерер.

„Да, то би било забавно, сваки пут кад се сретнемо причамо о томе", каже Хас.

Њих тројица су током 2017. обрадили песму Hard To Say I'm Sorry групе Чикаго.

„Роџер ту има велику улогу, а не путује као пре, тако да је тешко да се окупимо, иако желимо да урадимо још једну песму.

„Али има још једноручних бекенд играча који би могли да буду део наше групе."

Рекорди и Ђоковић у 2024.

После Завршног мастерса, Ђоковић до краја 2023. има још завршни турнир Дејвис купа са репрезентацијом Србије.

„Орлови" 23. новембра у шпанској Малаги играју против Велике Британије у четвртфиналу, док ће у потенцијалном полуфиналу ривал бити Италија или Холандија.

Када стигне 2024. година, веома брзо стиже и нови Аустралијан опен, где Ђоковић има рекордних 10 титула.

„Ако остане здрав и гладан, сигуран сам да ће и наредних година желети да освоји још неки гренд слем", каже Хас.

„Играће док му тело буде дозвољавало да игра на високом нивоу, што би могло да буде још неколико година сигурно."

Титула у Торину на Завршном мастерсу Ђоковићу је 98. у каријери, по чему није рекордер - Џими Конорс има 109.

„Идем на све могуће рекорде, на све што могу да оборим, никада нисам имао проблем да то кажем и зато ме можда људи и не воле, изјавио је недавно.

Двадесетогодишњи Карлос Алкараз, нова звезда светског тениса и Ђоковићев тренутно главни ривал, каже да би волео да једног дана буде рекордер по броју недеља као број један.

„Све може бити надмашено. Не постоје немогуће ствари у спорту", изјавио је недавно Шпанац, који је до сада скупио 36 недеља као први тенисер света.

Кањас верује да ће Новак у будућности освајати још титула.

Обриси тога видели су се још 2007. године у Мајамију, док су конфете летеле по терену, а тереном одјекивала Какав диван дан групе Ју ту (U2).

„Ово је мој први трофеј (из мастерс серије)", рекао је тада млади Ђоковић.

„Надам се да је ово само почетак."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]