Кад ће бити лансирана Насина 'Месечева мисија' и ко је у посади Артемиса

Прва мисија на Месец са људском посадом после више од 50 година могла би да полети већ прве недеље фебруара.

Мисија Артемис Два, која ће трајати десетак дана, могла би да одведе астронауте даље у свемир него било кога до сада.

Њен циљ је да припреми терен за потенцијално слетање људи на месечеву површину први пут од мисија Аполо из 1960-их и 1970-их.

Кад ће Артемис Два бити лансиран?

Очекује се да НАСА почне да премешта џиновску ракету Свемирски лансирни систем (СЛС) за Месец свемирску капсулу Орион из Зграде за састављање возила (ВАБ) до лансиране рампе најкасније у суботу 17. јануара.

Путовање од шест километара на кролер-транспортеру-2 трајаће и до 12 сати.

Чим стигне, инжењери ће започети низ припрема за постављање лансирне рампе, међу њима повезивање опреме за подршку са земље као што су електрични водови, канали за гориво са контролним системом за животну средину и доток криогенског погонског горива.

Крајем јануара, НАСА ће извршити генералну пробу са пуном опремом, што је тест пре лансирања за снабдевање ракете горивом.

Ако буде било неких проблема, НАСА може да врати СЛС и Орион у Зграду за састављање возила на додатни рад пред лансирање.

Али ако су сви системи функционални, најранији могући датум за лансирање биће петак, 6. фебруар.

Поред спремности ракете, и Месец мора да буде на правом месту, тако да је низ прозора за лансирање одабран у складу с тим.

У пракси то значи недељу дана на почетку сваког месеца током којих је ракета усмерена у правом правцу, а којих прате три недеље кад нема прилика за лансирање.

Прилике за лансирање су:

Ко је у посади Артемиса Два и шта ће радити?

Четворочлана посада Артемиса Два су командир НАСА Рид Вајсмен, пилот Виктор Гловер и специјалисткиња за мисију Кристина Кох.

Други специјалиста мисије Џереми Хансен из Канадске свемирске агенције такође ће бити у летелици.

Ова мисија подразумева први лет са посадом за СЛС и Орион.

Једном кад се нађу безбедно у орбити, астронаути ће тестирати како се држи свемирска летелица Орион.

То ће подразумевати мануелно управљање капсулом у Земљиној орбити ради вежбе управљања и усмеравање свемирске летелице за будућа слетања на Месец.

Они ће се потом упутити до тачке хиљадама километара даље од Месеца како би проверили Орионов систем за одржавање живота, пропулзију, снагу и навигационе системе.

Посада ће такође послужити као медицински тест субјекти, шаљући назад податке и слике из дубоког свемира.

Они ће радити у малој кабини у бестежинском стању.

Нивои радијације биће виши него на Међународној свемирској станици, која је у ниској Земљиној орбити, али ће и даље бити безбедни.

Враћајући се на Земљу, астронаути ће искусити дрмусави повратак кроз атмосферу и пад у море на западној обали Америке, у Пацифик.

Хоће ли Артемис Два слетети на Месец?

Неће.

Ова мисија треба да припреми терен за слетање на Месец астронаута из мисије Артемис Три.

НАСА каже да се лансирање Артемиса Три „неће десити пре“ 2027. године.

Међутим, стручњаци верују да је најранији могући датум 2028.

Коначни избор свемирске летелице која ће спустити посаду на месечеву површину још није донет.

То ће бити или слетач Старшипа Спејс Икса или летелица коју је правио Блу ориџин Џефа Безоса.

Нова свемирска одела која прави америчка компанија Аксиом још нису завршена.

Кад Артемис Три буде коначно полетео, астронаути ће се упутити на Месечев јужни пол.

Потом је циљ да се обезбеди продужено присуство људи на Месецу.

Артемис Четири и Пет почеће да граде Гејтвеј, малу свемирску станицу која ће кружити око Месеца.

То ће бити праћено са још слетања на Месец, спајање додатних делова на Гејтвеј, и новим роботским роверима који ће радити на површини.

Више земаља ће учествовати у омогућавању да људи живе и раде на Месецу и око њега на дуже временске периоде.

Кад је била последња мисија на Месец?

Последња мисија на Месец са посадом била је Аполо 17, који је слетео у децембру 1972. и вратио се на Земљу касније истог месеца.

Све у свему, на Месец су путовала 24 астронаута, а њих 12 је ходало по његовој површини, све током програма Аполо.

Америка је први пут ишла 1960-их, превасходно да би предухитрила Совјетски Савез у успостављању геополитичке и технолошке доминације.

Кад је тај циљ био постигнут, политички ентузијазам и интересовање јавности су опали, баш као и новац за будуће летове на Месец.

Програм Артемис је проистекао из жеље да се људи врате на Месец, али овај пут ради дужег присуства заснованог на новој технологији и комерцијалним партнерствима.

Планирају ли друге земље да шаљу астронауте на Месец?

Неколико других земаља има амбиције да шаље људе на Месец 2030-их.

Европски астронаути би требало да се придруже каснијим мисијама Артемиса, а Јапан је такође резервисао места.

Кина гради властиту летелицу, планирајући прво слетање близу месечевог јужног пола до 2030.

Русија наставља да говори о слању космонаута на површину Месеца и изградњи мале базе негде између 2030. и 2035.

Међутим, санкције, финансијски притисци и технички проблеми значе да је тај временски распоред изузетно оптимистичан.

Индија је такође изразила амбицију да једног дана види властите астронауте како ходају по површини Месеца.

После успеха слетања Чандрајана 3 близу лунарног јужног пола у августу 2023, Индијска свемирска агенција је зацртала себи циљ слања астронаута на Месец до око 2040. године.

Био је то део њене иницијативе да пребаци програм свемирског лета са људима изван ниске Земљине орбите.

Додатно извештавање Кевин Черч

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]