Вимблдон: Ко је „путник” који стално помаже Новаку да победи - мале тајне Ђоковићевог успеха

Новак Ђоковић је познат по посвећености тенису и педантној припреми сваког меча, тако да изненађује сазнање да би у наредне две недеље Вимблдона могао да одустане од неколико ригорозних рутина.

Српски тенисер почиње поход на осму титулу Вимблдона, колико је до сада освојио само Швајцарац Роџер Федерер, и сматра се фаворитом за освајање турнира, упркос томе што је други носилац иза Шпанца Карлоса Алкараза.

Освајањем титуле дошао би до 24. гренд слема, али и на корак од календарског слема, што је последњи пут за руком пошло чувеној Штефи Граф, која је 1988. освојила сва четири најважнија тениска трофеја у години.

Ђоковић је од почетка 2023. године већ тријумфовао на Аустралијан опену и Ролан Гаросу, али је научио и да не мора да буде перфектан да би освајао титуле.

„Рутине су изузетно важне за сваког човека јер мислим да је у нашој биологији да се свакодневно понављамо - ако постоји нешто због чега се осећамо добро, желимо више тога", каже Ђоковић.

Воли их јер се, како каже, осећа пријатније у припреми меча и има више самопоуздања због свести да је „урадио све што је могуће пред оно што долази".

„Рутине ми заиста дају мир, али је важно да их понекад уравнотежим тако што их разбијем. Сада волим да понекад играм игру са сопственим мозгом и изазивам га.

„На пример, уопште нисам тренирао у данима између мечева на Отвореном првенству Аустралије, када сам био повређен".

Сличних пауза без тренинга било је и између мечева у Паризу.

„То је нешто што раније у каријери вероватно не бих прихватио, јер сам имао менталитет вредног радника и морао сам да одрадим тих додатних 10 минута или пола сата и био бих љут на себе ако нешто не урадим.

„Говорио бих себи 'сада ниси довољно добар' или 'сада ћеш изгубити', али претпостављам да временом човек расте и излази из тог менталитета.

„Научио сам да је мање заправо више и да је у реду ако прекршим рутину или је не завршим. Важно је да не будете престроги према себи."

Вимблдонска трава поново на менију?

Једна од рутина од које дефинитивно не жели да одустане јесте управо та навика да освајање Вимблдона слави једењем траве централног терена.

Тога је било и прошле године, када је у финалу победио Аустралијанца Ника Кирјоса.

Није званични део безглутенске дијете које се придржава од 2010, али је чињеница да вимблдонску траву једе већ десет година.

„То је најукуснија трава коју сам у животу окусио", рекао је за ББЦ.

„Почело је 2011. када сам први пут победио. Једноставно нисам знао шта друго могу да урадим од радости који сам имао у том тренутку.

„Само сам рекао себи 'знаш шта, можда бих да пробам мало траве' и то је постала традиција.

„Чинио сам то сваки пут када сам освојио Вимблдон, тако да се надам да ћу и ове године моћи да узмем мало."

На питање шта ту траву чини најукуснијом, одговара: „То је Вимблдон!".

„Начин на који је одржавају. Много људи ме је питало 'како можеш то да једеш, толико је зноја у тој трави', али уопште не размишљам о томе."

Кретање

Није изненађујуће што Ђоковић на крају турнира има толики апетит.

Невероватним кретањем током мечева покрије готово сваку травку на Централном терену, све док не дође до тога тренутка да је мало грицне.

Иако је увек наглашавао важност емоционалне снаге и као од разлога тријумфа из 2019. истицао сопствену машту, Ђоковић много тражи и када је опрема у питању.

„Рекет и патике су најважније ствари које су вам потребне као тенисеру", објаснио је док су му показивали нове патике које ће носити на Вимблдону.

На њима се налази број 23, у част 23. недавне победе на Отвореном првенству Француске, када је освојио 23. гренд слем, чиме је оборио рекорд Рафаела Надала у пехарима са најважнијих турнира.

„Требало ми је три године да нађем праву, одговарајућу, признајем да тиму који се тиме бави није било лако од толико захтева и промена.

„Вероватно се крећем другачије од већине момака - уклизавам за лоптицом чак и на трави - тако да ми је потребно да могу да се зауставим и променим правац.

„Толико различитих детаља је важно, мислим да су људи који су правили патику више патили од мене."

Иако звучи као поприличан изазов, Рене Зандберген из компаније Асикс, који тесно сарађује са Ђоковићем, каже да је све прихватио са задовољством.

„Нема много тенисера који су толико укључени у процес као Новак", каже Зандберген.

„Ушао је у то зато што је перфекциониста, сам се бавио свим детаљима.

„Био је спреман да научи све што треба, јер је то видео као шансу да постане још бољи играч."

Шта када ствари крену по злу?

Ђоковићу није важно само да буде покретљив на терену - исто толико су му битне и психичке припреме.

„Много верујем у моћ покрета и његов утицај на психологију", рекао је Ђоковић.

„Не само физички покрет, већ и визуализације покрета или било који ментални рад - када је покрет испреплетен са менталним радом добије се бољи ефекат, или је то барем нешто што сам ја искусио."

Говорећи о менталној снази и како она утиче на игру, каже да је „пола посла већ обављено пре изласка на терен".

„Ако се не припремите правило, остављате себи много већу планину за пењање."

А када ствари крену по злу, Ђоковић је познат по способности да се носи са тим - и ипак победи.

Како каже, то зато што има план како да се врати у оптимално стање ума.

„Постоји милион фактора који на терену утичу на вас као индивидуалног спортисту и питање свих питања је како да останете у садашњости, овде и сада", наводи.

„Људи увек говоре да на утакмицама треба заборавити на прошлост и не размишљати о будућности, бити 'у тренутку', али ја мислим да то у пракси није могуће због начина на који наш ум функционише.

„Волим да га зовем путником, јер све време воли да путује кроз прошлост, садашњост и будућност у 'шта ако' сценарија - увек размишљате 'шта ће се десити - да ли ћу победити или не'."

Као једну од најважнијих лекција коју је научио о менталној снази истиче и то да треба прихватити губитак концентрације и чињеницу да су ствари кренуле наопако и вратити се из тога.

„Мислим да је опоравак, односно колико дуго остајете у тој негативној емоцији, оно што вас разликује од других играча.

„Опоравак је важнији од напорног рада да останеш у садашњости, јер је готово немогуће стално остати ту - ради се о томе колико брзо можеш да се вратиш, а мени свесно дисање помаже у томе."

Погледајте видео о чувеним вимблдонскиом јагодама са шлагом:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]