Новак Ђоковић и Аустралијан опен: О првом од девет трофеја у Мелбурну, 15 година касније

Млади Новак Ђоковић лагано тапка лопту по бетону Род Лејвер арене у Мелбурну, спремајући се за сервис.

Календар показује да је у току 27. јануар 2008. године, а семафор да Ђоковић у првом финалу Аустралијан опена води 2:1 у сетовима и 6:2 у тај-брејку трећег сета.

Само један поен му недостаје до титуле, што значи да је она тако близу, али и тако далеко, па му се на лицу јасно оцртавају велика концентрисаност и одлучност.

И није лош био сервис, само што је Жо Филфред Цонга са друге стране мреже одлично реаговао и лоптицу вратио Ђоковићу баш под ноге.

Двадесетогодишњи Београђанин је некако успео тек да пребаци мрежу и Француз поново напада, али широко - аут!

„Новак Ђоковић је први пут гренд слем шампион", виче спортски коментатор, док Ђоковић у лежећем положају рукама крије лице, можда и по коју сузу.

Хрватски тениски тренер Никола Пилић, чију академију је Ђоковић у младости похађао, каже за ББЦ на српском да је Новаку победа у Мелбурну дала „ветар у леђа и самопоуздање".

„То је била изузетно важна победа за њега", каже Пилић кратко.

„Одете на гренд слем као један од тенисера који не спадају у фаворите, али играте изврсно и освојите... Хоризонти су вам после скроз другачији."

Богдан Обрадовић, тадашњи селектор Дејвис куп репрезентације, додаје да је Ђоковићева победа „покренула целу генерацију" српских тенисера.

„Новак је ту практично свима дао увертиру, показао нам да смо способни и спремни за заједничку причу и заједничке снове", каже Обрадовић за ББЦ на српском.

Две године касније, репрезентација Србије освојила је Дејвис куп, најпознатије екипно такмичење мушких тениских репрезентација.

Петнаест година после прве гренд слем титуле, Ђоковић је поново у Аустралији, у походу на десету титулу у Мелбурну и 22. најважнији пехар у тенису, колико их има Шпанац Рафаел Надал, највећи ривал Србина.

Трку за највећег у историји, која је увелико у току, Новак је стартовао тог јануара 2008, пре тачно 15 година.

О Мелбурну 2008. године

Десетак секунди после последњег поена, Ђоковић је и даље на земљи, лица на којем концентрисаности и одлучности више нема ни у траговима.

Само срећа, уз можда дозу неверице.

Камера је у једном тренутку снимила његов бокс, где је породица тенисера увелико славила.

На питање шта посебно памти са тог турнира, Обрадовић каже - Ђоковићеву породицу.

„Њих четворо у мајицама где свако носи по једно слово, а заједно праве натпис Ноле... Некако ми је баш то остало у памћењу", наводи Обрадовић уз осмех.

Пилићу је на памети, ипак, прво тенис.

„Играо је добро цео турнир и када му је Француз дошао у финалу, на почетку је било прилично густо", присећа се Пилић.

„Изгубио је први сет, али је нашао снаге и физички и психички да се извуче."

На крају је било 3:1 за Ђоковића (4:6, 6:4, 6.3, 7:6).

„Разговарали смо мало кад се вратио тада из Аустралије, рекао ми је да је све било фантастично."

Какав је био, пресрећан?

„Апсолутно - дигао је тада летвицу доста високо."

Тај Мелбурн из 2008. за Ђоковића је представљао још једну прекретницу.

У полуфиналу је савладао прву звезду светског тениса Роџерера Федерера (7:5, 6:3, 7:6), што му је била прва гренд слем победа над Швајцарцем.

Годину дана раније управо је од њега поражен у финалу УС Опена, првом гренд слем финалу које је Ђоковић играо.

Колико је Швајцарац у то време био доминантан, показује и то да је иза себе имао десет узастопних гренд слем финала, а био је и двоструки узастопни шампион Аустралије.

Заправо, Аустралијан опен из 2008. је био једини турнир између Вимблдона 2005. и АО 2010. на ком Федерер није играо финале.

У тренутку када је Ђоковић имао једну гренд слем титулу, он их је већ имао 12, а Надал три.

„Не знам зашто, можда ће звучати препотентно, али сви смо били убеђени да то мора да се деси, да иде ка томе, ка тој првој титули", каже Обрадовић.

„На основу резултата, освајања првих професионалних турнира пре тога и интензивног рада."

Ситуација је данас знатно другачија - Шпанац трку предводи са 22, Ђоковић има 21, а свеже пензионисани Федерер остао је на 20.

Бивши селектор Ђоковићеву титулу из Мелбурна назива и „уводом у златно доба" српског тениса.

„После тога, Јанко Типсаревић постаје осми на свету, Виктор Троицки 12, а Ненад Зимоњић први у дублу и то је златно доба које и даље траје.

„Све је почело од тог тренутка, тог Новаковог успона и трајаће читавих 20 година, све до 2028. године, када ће можда Ђоковић бити пред неким завршетком каријере."

Зимоњић је те 2008. такође освојио титулу у мешовитом дублу.

Типсаревић је поражен у трећем колу од Федерера, али после велике борбе у пет сетова (7:6, 6:7, 7:5, 6:1 10:8), а Троицки од Надала у првом 3:0 (7:6, 7:5, 6:1).

На турниру је учествовао и Борис Пашански који је поражен од Мардија Фиша у првом колу, али су зато посебно успешне биле тенисерке.

Јелена Јанковић поражена је у полуфиналу од Марије Шарапове (6:3, 6:1), која је била боља и од Ане Ивановић у финалу (7:5, 6:3).

Од првог до 21. гренд слема

Наредне три године за Ђоковића су биле сушне по питању гренд слемова.

Најважнијих титула није било све до чувене 2011. године, када осваја чак три - прво Мелбурн, па Вимблдон, па УС Опен.

Неколико година касније, током 2015. и 2016, долази и до четири гренд слем трофеја у низу.

Не само да је направио нови искорак, већ је читав тениски свет био под његовим ногама.

„Код Новака то иде малтене у континуитету од како је ушао у професионалне воде", каже Обрадовић.

Шта је било кључно на том путу?

Доћи до трофеја је увек тешко, али је још теже то радити изнова и изнова, што показује и број гренд слем титула играча који су повремено знали да засијају.

У последњих 20 година Стен Вавринка и Енди Мари су узели три, Марат Сафин две, док једну имају Енди Родик, Хуан Карлос Фереро, Гастон Гаудио, Хуан Мартин дел Потро и Марин Чилић.

Све остало освојили су Ђоковић, Федерер и Надал, уз две титуле младих нада у последње две године - Доминика Тима и Данила Медведева.

Обрадовић као један од разлога каснијих Новакових успеха наводи и то што је одувек био „жељан знања".

„Тако је било од када је имао 13 година, када смо почели интензивно да тренирамо заједно", наводи.

У каснијим годинама су, додаје, заједно прошли много тога и то увек све „кроз блато" и „тамо где је најтеже".

„Добро памтим када је ишао на неке турнире, ми се чујемо порукама и ја му кажем да тај неки играч, небитно који, има добар форхенд.

„Он ми после шаље поруку: 'Боћо, победио сам га, али ишао сам све баш преко форхенда, хоћу да победим играче преко њиховог најјачег ударца' - ето, то је Ноле."

Каже да је Ђоковић увек волео и да добро анализира и прича о сваком детаљу.

„Сећам се да смо причали и пре и после мечева", наводи Обрадовић.

„Био је и нервозан, увек је током мечева тражио од клупе неке детаље и ствари, одувек је такав био... Можда сам га и ја на то навикао или Никола Пилић", додаје уз осмех.

Говорећи о спортским искорацима међу највеће, Пилић каже да је то „невероватно комплексно питање".

„То су једноставно људи који имају све шампионске компоненте", наводи Пилић.

„Ево, (Станислас) Вавринка је био добар, освојио је један или два гренд слема, имао је диван бекхенд, али то није довољно да дуго игра на врхунском нивоу... Није имао психу, није имао ноге."

За успех тенисера је, објашњава, битан читав низ компонената на који обичан свет уопште не обраћа пажњу.

„Личност, памет, тениска интелигенција, брзина, па и здравље, добри ударци... Све вас то одржава у врху, где јако пуно људи жели да иде", наводи Пилић.

Међутим, као један од главних разлога Новаковог успона после те 2008. он истиче психу.

„Он увек може да победи... И када изгуби прва два сета, на лицу му се види да није готово, да заиста верује како меч може да добије у пет сетова."

Ђоковић тако данас учествује у дебати о највећем икада, где су директни мечеви један од главних аргумената.

Ђоковић против Федерера има скор 27:23, у финалима 13:6, а против Надала 30:29, уз 15:13 у финалима.

Једну од важних ставки игра и број недеља као први тенисер света, где је Ђоковић убедљиво први са 373, а ту су и гренд слем титуле.

Надал их има 22, Ђоковић 21, а Федерер 20.

„То што су урадили Новак, Надал и Федерер, да тако 15 година жаре и пале по светском тенису, то се ни у једном спорту никада није догодило", каже Пилић.

„Да неко (Надал) 14 пута освоји Ролан Гарос, а Новак тако дуго буде број један у свету... То су ствари које се у наредних хиљаду година неће догодити."

О Мелбурну 2023. године

Те 2008. године Ђоковић је у походу до трофеја изгубио само један сет и то у финалу од Француза Цонге.

Ове 2023. је до сада изгубио само један - у другом колу, такође од Француза, Енца Куака.

Ђоковић је у Мелбурн стигао са повредом бутног мишића која му је на почетку турнира правила благе проблеме, али како турнир одмиче играо је све боље и лагодније.

У полуфиналу ће играти против Американца Томија Пола, 35. тенисера света.

У Мелбурну није изгубио од 2018. године - има 26 узастопних победа и једна му фали да престигне чувеног Андреа Агасија.

Победнички низ укључује три узастопне титуле 2019, 2020. и 2021. пре него што је био приморан да прошлогодишњи турнир пропусти због проблема око визе.

Аустралијске власти су Ђоковићу, који није вакцинисан против корона вируса, ускратиле визу по доласку у Мелбурн и депортовале га.

Ђоковић, данас пети тенисер света, уколико освоји 22. гренд слем титулу може да се врати на место број један на свету.

„Ако буде здрав, Ђоковић ће ићи и до 30 гренд слем титула", убеђен је Обрадовић.

„Све рачунам да у себи има још пет сезона - наравно, повреде се увек дешавају, али тело му је младо, брзо он то рехабилитује, посебна је врста звери.

„То потенцијално значи можда по два гренд слема по сезони, мислим да он то заиста може."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]