Србија и естетика: По нове зубе и млађи изглед у Београд

Седамдесетпетогодишња Милена* из Торонта долази у Београд сваких пет година, а прва станица јој је - клиника за естетску хирургију.

„Овај пут су ми затезали кожу на рукама, бутинама, сређивала сам врат, капке и мало боре на лицу.

„Нема бољих лекара од ових у Београду, у Канади би ме то коштало право мало богатство", прича Милена за ББЦ на српском, не желећи да јој се помиње презиме.

Милена је једна од многих који из Европе, Америке, па чак и Аустралије, долазе у Србију како би им била урађена нека од естетских интервенција.

„Потреба да се буде заувек млад, или што млађи, постала је императив данашњице, јер се одређени број људи неспремно суочава са старењем и спољашњим изгледом", каже психолошкиња и психотерапеуткиња Татјана Прокић за ББЦ на српском.

„За поједине старије људе није толико велики проблем када почну да губе меморију или им треба више времена за обављање одређених активности, колико када траг времена постаје очигледан на њиховом телу, а нарочито лицу", додаје.

Она сматра и да је тешко остати умерен у ситуацији када сами себи изгледамо све лепше и млађе.

Из Министарства здравља Србије нису одговорили на питања ББЦ колико је земља окренута ка здравственом туризму, одакле долазе пацијенти и шта је то што се највише нуди.

Некадашњи министар здравља Златибор Лончар раније је подржао овај вид туризма и рекао да Министарство стоји иза приватних ординација, како би се привукао већи број туриста и гарантовала сигурност и квалитет услуга.

Ни Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут" нема податке о естетским и реконструктивним захватима, нарочито у приватним клиникама и ординацијама, речено је за ББЦ на српском.

По зубе и лепо лице у Србију

Даница Кокић, која живи у америчком Мајамију, сваког јуна долази у Београд.

„Када дођем на одмор, идем на прегледе од главе до пете.

„Срби који живе у дијаспори користе боравак у земљи и како би отишли код зубара", каже Даница за ББЦ на српском.

Додаје и да „нема особе" која није купила карту из Америке за Београд да би средила зубе у Србији, јер се то исплати.

„Цена, услуга, брзина и квалитет су основни разлози што потегну толики пут.

„У Мајамију су за комплетно сређивање и уграђивање зуба пријатељу тражили око 60.000 долара, а он је то све у Србији завршио за неколико хиљада долара", прича Даница.

Додаје да у Америци има људи који немају здравствено осигурање јер је скупо и недоступно.

„Плаћам месечно 380 долара (око 40.000 динара), а муж 420 долара (око 45.000 динара) за здравствено осигурање и чак ни та сума не гарантује да ће ми све бити покривено.

„У неким случајевима мора да се доплати разлика из сопственог џепа", испричала је Даница.

Чим дође у Београд, додаје, прво уради систематски преглед, оде код гинеколога, зубара, на ултразвук груди, штитне жлезде.

Када све сабере, то је у Србији кошта око 300 долара (око 32 хиљаде динара), док би за исте прегледе, наводи, у Америци платила 10.000 долара (више од милион динара).

„Пријатељица је недавно оперисала младеж и, без обзира што има комплетно здравствено осигурање, морала је да доплати 8.000 долара (око 865.000 динара).

„Када долазе у Београд због естетске хирургије, не раде то само зато што је јефтиније, већ и зато што сматрају да се у Америку враћају лепше", истиче Даница.

Погледајте видео: Човек који покушава да не остари

Светлана Ђуришић, дерматолошкиња у једној београдској клиници, каже да имају много посла управо због тога што су све интервенције јефтиније два до три пута у Србији него у неким другим земљама.

„Највише долазе пацијенти из Швајцарске, Немачке, Норвешке, Аустралије, Америке, али их има и из региона - Босне и Херцеговине и Хрватске.

„Аустралија и Лондон су најскупља места за естетску хирургију, чак и до три пута скупље од Београда за одређене интервенције", објашњава дерматолошкиња Ђуришић.

За 300 евра (око 35.000 динара), ботоксом или хијалуроном може да се среди цело лице, додаје Ђуришић и каже како то у неким европским земљама може да кошта и до 1.200 евра (око 140.000 динара).

Хијалурон је природни сложени шећер који се ствара у организму, а једна од главних улога му је да везује воду у кожи и тако јој даје чврстину.

Ботокс умирује претерану мимику лица и ублажава боре.

„Углавном су то жене, старије од 45 година, али има и мушкараца", каже Ђуришић.

Додаје да ласерске интервенције у Београду коштају око 300 евра, а у Америци више од 2.000 долара (око 215.000 динара).

„Последњих година, када пацијенти дођу у Србију, све више траже да им се уради дерматоскопија, преглед младежа, и да се уклони ако нешто треба, јер је то у иностранству прескупо", објашњава дерматолошкиња Ђуришић.

Погледајте видео:

'Вечна младост'

Много је разлога за одлазак код пластичног хирурга или на естетску интервенцију, а један од главних је лични доживљај тела и уверење да ће се корекцијом неко осећати задовољније, самопоузданије и боље у властитој кожи, објаснила је психотерапеуткиња Татјана Прокић.

„Могу да буду разумљиви поједини разлози, као што су одређене урођене разлике на телу, али постоје и такозвани трендсетери који преко медија диктирају шта је модерно и то претварају у императив наводног успеха и популарности.

„Ко крене у корекцију изгледа у жељи да се подмлади, мора да буде пажљив, да води рачуна да промене на лицу и затезање на телу не постану стална потреба и преокупација, што уме неретко да буде случај, јер увек желимо да изгледамо млађе и лепше", каже Прокић.

Озбиљни психолошки проблеми и поремећаји у понашању, додаје Прокић, настају када неко непрестано жели да промени изглед одлазећи на пластичне операције, што се назива телесни дисморфни поремећај.

To оставља озбиљне финансијске и психолошке последице, указује.

Милена из Торонта каже да „није лако старити, а није лако ни бити леп, а то сви желимо".

„Због тога не жалим новац који потрошим на интервенције, а последице и компликације ме не плаше.

„Доктори ме сваки пут упозоре шта може да се догоди, после тога потпишем сагласност и на крају увек будем задовољна, а то ми је најбитније", додаје она.

Прокић објашњава да, када неко крене путем подмлађивања, не треба да сметне са ума да „од лепотице до звери може да дели једна естетска корекција".

„У данашње време, није лако природно старити.

„Старост се сматра својеврсном слабошћу и поразом, што није добро", говори психолошкиња.

Веће груди, мање масти

У 2021. години урађено је за 19,3 одсто више естетских и козметичких процедура у свету него 2020, подаци су Међународног друштва за естетску пластичну хирургију (ИСАПС).

Према подацима, најчешћа естетска процедура у 2021. години, у свету била је липосукција, уклањање масних наслага, са више од 1,9 милиона процедура.

Следе повећање груди, операција очних капака, операција носа и хируршки захват на стомаку.

Пет најтраженијих нехируршких процедура су ботокс, хијалуронска киселина, уклањање длака, затезање коже и смањење масти, наводи се у истраживању ИСАПС.

Повећање груди, показују светски подаци, све се мање тражи, а последњих година, међу женама је популарно уклањање силиконских додатака и смањење груди.

САД су у 2021. години обавиле највише естетских захвата у свету: од укупног броја, чак 24 одсто, подаци су ИСАПС.

Следе Бразил, Кина, Јапан и Јужна Кореја.

Кад се претера, иде се на терапију

„У пракси сам имала случај да је жена зажалила због повећања груди и имала је озбиљну кризу идентитета, после чега је кренула на психотерапију.

„Повећање груди само је отворило дубоку кризу повезану са осећањем ниже вредности и дефектности", прича Прокић.

Милена из Торонта каже да не одустаје од даљих интервенција и млађег и затегнутијег изгледа.

„Колико већ следеће године, стижем опет за Београд, јер имам нека недовршена посла код хирурга: прво морају да ми среде неки мали срчани проблем да бих могла да поднесем друге операције, јер треба поново дотегнути лице, мало бутине.

„Размишљала сам и да идем на трансплантацију косе, знате, некад је била баш бујна и лепа", са сетом говори Милена.

*Име саговорнице је промењено ради заштите идентитета

Погледајте и и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]