Реновирање стана: Како наћи доброг мајстора и зашто они зарађују као ајтијевци у Србији

„Дај тај алат", каже мајстор Мића помоћнику, док центиметром мери прво висину и ширину отвора намењеног будућим вратима, а потом и дебљину зида.

Убрзо су на отвор поставили шток, то јест рам око врата, подешавајући га у милиметар.

„Овде има посла за цео дан, да знате", каже који трен касније седокоси мајстор, мајице и чела већ прошараним капљицама зноја, док око њега неколико отвора и врата чека ред.

„Људи углавном мисле да ћемо завршити све за сат времена, није баш тако", додаје уз осмех.

Мајстор Мића само је један у низу занатлија за којима последњих година широм Србије влада општа помама и борба за готово сваки секунд њиховог времена.

То значи пуне руке посла за електричаре, паркетаре, керамичаре, молере, водоинсталатере.

„Има посла, последњих година много више него раније, можда и превише", каже керамичар Дејан Гаровић за ББЦ на српском.

Молер Душан Опачић додаје да од његовог заната „може изузетно лепо да се живи ако радиш квалитетно".

Милош Турински са портала Инфостуд, намењеног тражењу послова, каже за ББЦ да се послодавци, због великог дефицита мајстора свих врста, боре да „условима привуку кадар који је преостао на тржишту", што назива „чистим законом понуде и потражње".

„Тако смо имали ситуацију о којој се много причало - онај оглас за водоинсталатера са платом од 240.000 динара и могућношћу становања у Београду, уколико нисте из главног града."

У исто време, док их траже и озбиљно плаћају, велики број људи се на мајсторе - жали.

„Не појаве се у договорено време, па се не јављају се на телефон цео дан, а онда се сутра појаве као да се ништа није десило, свесни да их је тешко наћи у кратком року и да немамо куд ако смо их већ ангажовали", каже Радмила Ценић из Сурдулице, која живи у Београду, а недавно је реновирала стан.

„Код мене је керамичар радио неко време и одједном отишао на море, није ми се уопште јавио", додаје Никола Ђукић из Београда, код ког реновирање траје већ месецима.

Водоинсталатер *Марко, који се тим послом „бави са стране", а запослен је у једном београдском јавном комуналном предузећу, због чега не жели да му се помињу име и презиме, све то назива „играма без граница".

„Мајстора нема довољно, посебно оних који могу да ти заврше посао, а доста њих такође ради негде на државном послу, па тек када заврше у фирми, трче да одраде нешто приватно."

Он истиче да ни мајсторима није лако, јер има „свакаквих људи" и „свашта се дешава".

„То је милион неких мимоилажења око тога шта неко хоће и шта је изводљиво, неки три пута мењају причу у току посла, 'ипак не бих ово овде, ја бих оно онде' и мисли да ти је златом платио.

„Неки људи се ту једноставно покупе и оду, иако ја то никада нисам урадио."

Муке са мајсторима

Мајстор Мића каже да се занатом бави већ 15 година.

На питање има ли посла, одговара дипломатски: „Има, некад више, некад мање".

Сваку помоћ одбија, концентрисан је на уграђивање врата и брине се због прашине, да се којим случајем нешто у стану не испрља или оштети.

„Мора да се води рачуна", добацује.

Ђукић све посматра и одговара на сва његова питања.

„Највише волим ове олдскул мајсторе, они све раде", каже који трен касније, док станом, а вероватно и већим делом зграде, одзвања лупање Мићиног чекића.

„Млађи понекад буду 'ајде и ти понеси мало'."

Ђукић је реновирање стана почео почетком маја, а очекује да радови буду готови за око месец дана - пола године касније.

Све мајсторе је нашао на препоруку и направио распоред кад ће који долазити, да један почне кад други заврши, али тај процес назива „озбиљном муком", јер су „сви договори са њима пакао".

„Често су отказивали доласке јер раде више послова у исто време, остављали џумбус иза себе, а за све наплаћивали солидан новац, изузетно велики за наше услове.

„И како који мајстор дође тако почне да се жали на претходног - један на молерај, други на струју, трећи на водовод, а керамичар и водоинсталатер као да су непријатељи."

Керамичара, на пример, када је отишао на море дуго није могао да добије.

Једног дана се само вратио и рекао „почињем прекосутра".

Милош Турински из Инфостуда истиче да је дефицит мајстора из године у годину све већи због чега је постало „јако тешко наћи доброг мајстора".

„Деценијама уназад, велики број квалификованих људи је одлазио.

„Када смо 2020. изашли из локдауна (карантина због пандемије корона вируса), тржиште рада је нагло процветало, потражња је постала све већа и већа, а, у исто време, не постоји довољна заинтересованост младих за било коју занатску професију."

То је на сопственој кожи посебно осетила Радмила Ценић, која је пре неколико година са супругом купила стан у Београду, када им је „водоинсталатер задао много мука".

„У договору са њим смо купили водокотлић који је немогуће уградити у наше купатило, али га је он отпаковао и испрљао, па нисмо могли да га заменимо, да би месец дана касније комшија у стану испод пријавио да му се на плафону појавила вода.

„'Вероватно се негде запушило, нисам у Београду, враћам се за три дана', рекао нам је тај исти мајстор кад смо га завали и спустио слушалицу.

„Нашли смо другог, који је утврдио да ништа није било зачепљено, него претходник нешто није добро монтирао."

Ценовник

Цене услуга варирају од мајстора, локације, квадратуре и читавог низа фактора - од тога који је спрат у питању, до тога да ли у згради има лифт.

За електроинсталације је потребно издвојити око 30 евра по квадрату, пише портал Градња, водовод и канализација могу да изађу нешто више од 1.000 евра, а Ђукић каже да керамичари узимају око 15 евра по квадрату па навише, посебно ако је формат плочица мали.

„Почетне зараде за електричаре су око 150.000 динара - то је један од профила који је заиста у дефициту и који је тражен", каже Турински.

Комплетно реновирање стана од 70 квадрата, процена је Градње, може да кошта и до 333 евра по квадрату, то јест нешто више од 20.000 евра.

Молер Душан Опачић сматра да „људи не треба да се чуде што су цене толике".

„Коначно смо и ми дошли до тога да се занат стварно плаћа - ми смо за то учили, као што је доктор учио за његову професију, а ви за вашу.

„Раније смо били нереално мало плаћени за оно што људи траже од нас, да место где живе средимо да буде као бајка, а да мало плате."

Квадрат у молерском свету отприлике кошта од седам до десет евра.

„Цене су толико драстично скочиле да мајстори немају потребе да иду у иностранство - исто зарадиш и овде", каже Опачић.

Тридесетседмогодишњи Гаровић, који од 2015. има фирму за комплетну адаптацију купатила, каже да цена код њега зависи од многих фактора, али да иде од 3.000 евра навише.

Његови мајстори, додаје, раде по учинку и квадрату и „свакако лепо зарађују".

„Да, велике су зараде, на нашу срећу", наводи.

Један од узрока већих цена види у томе што су „све цене порасле последњих година", па су морале и услуге мајстора, као и у томе што се „много гради".

„Челична лејди": Зашто Андреи нико не верује чиме се бави

Мајсторске муке

Иако признају да међу њиховим колегама има проблематичних, сви мајстори углас кажу да ни њима није лако.

„Има свега, много је и мајстора преварено од наручилаца радова... Одрадиш му 70 одсто, а он неће да плати, свашта је било", каже 39-годишњи Опачић.

Молерским послом се бави од 2014. године, истичући да је занат научио у Русији.

Сва тројица се потом жале и на то да „млади неће да раде".

„Је л' има неког младог да у оделу испрљаном од боје, од ког живим и то сасвим лепо, оде у продавницу? Нема, срамота их, само зато", изричит је Опачић.

„Неће, веруј ми, неће, колико год да му платиш - сви хоће да буду ајтијевци.

„Може да узме 50 евра дневницу као од шале, што немају ни његови мама и тата, али неће."

Водоинсталатер Марко додаје да и они који хоће да се баве занатским послом „увек трче за неким наводно лепшим занатима".

„Неће нико, бре, више да иде у водоинсталатере и керамичаре", каже отресито.

Као највећи проблем истиче „слабу платежну моћ", због чега се људи, када ангажују мајсторе, „довијају преко штапа и канапа, препорука и глупости".

„Ту долази до разилажења - овом што треба да плати је све много, а овом што треба да наплати је све мало.

„А сви мисле да ће за пар дана бити све готово."

Посебно памти ситуацију са човеком који му је тражио да му замени цеви у купатилу.

„'Ову бих пребацио овде, ону онде и радијатор бих склонио - да ли то може', пита ме.

„'Слушај, све може, само да ВЦ шољу не померамо нигде', кажем и питам га да ли планира да шаље децу на одмор или тако нешто, јер ће све трајати минимум месец дана.

„Он ме погледа и каже 'па ти ниси нормалан'.

„'Можда и нисам', рекох."

Како изабрати доброг мајстора?

„Први савет је да сада планираш за следећу годину и да полако састављаш тим", Марко одговара из топа.

„Најтраженији су керамичари, њима кад дође сезона они су у хаосу, после тражиш водоинсталатера, електричара и остале.

„А када све то укомбинујеш онда молиш драгог бога да се неко не разболи или било шта слично, иначе померити све остале је пакао."

Када год је то могуће, додаје, треба избећи „оне што долазе на позив и раде од 0 до 24".

„То су преваре боже сачувај", наводи.

„Дође ти неки брка, одради ситницу, али се шлогираш кад ти наплати."

Управо се то догодило породици Вељка Дашића из Земуна.

Његов деда је пре неколико година на интернету нашао број мајстора, са циљем да му замени грејач на бојлеру, по готово четири пута већој цени од просечне.

„Нов бојлер је коштао колико су њему наплатили", каже Дашић за ББЦ на српском.

„Да су барем рекли колико ће коштати, па и некако, него ни то... Завршили посао, лупили печат на неку признаницу и као то је вам је толико и толико."

Молер Опачић зато истиче да мајсторе искључиво треба тражити преко препоруке, не преко огласа или реклама по зидовима.

„Нема нас много, мали је и свет, а не Београд, па да се не чује ако урадиш лоше овде и онде.

„Прилично се ми добро познајемо међу собом, знамо како ко ради."

Међутим, Богдан из Београда, који није желео да открива презиме, мајстора је за реконструкцију стана нашао управо преко препоруке и озбиљно се опекао.

„Био је као мајстор за све, што је на почетку деловало као најповољнија опција, јер не мораш да јуриш десет различитих екипа, а притом је могао да почне одмах сутрадан.

„Испоставило се да није баш мајстор за све, да не зна да повеже кухињу и купатило на исти бојлер, да није тако вешт у лепљењу плочица, да ради офрље и на још два места у исто време и то онда када је мени говорио да је болестан."

На крају му је, каже, платио 60 одсто договорене цене „само да би га се ослободио".

„Испало је све доста више, само зато што сам желео да уштедим... Чим мајстор није заузет и може одмах сутрадан, то је лош знак", истиче.

Опачић зато има још један савет: обезбедити се уговорима.

„Свако има право да зна када му мајстор улази и излази из куће", каже молер.

У уговору се тачно прецизира шта се ради, ток радова, пенали у случају кашњења, али и колико ће новца добити за урађен посао.

„Тако послујем са свима, не одступам ни када је родбина у питању. Ако неки мајстор не жели да потпише тако нешто, онда зна да ће да касни."

Гаровић у свему томе види разлог веће потражње за комплетним адаптацијама и реновирањима, што је нешто скупља опција, али је он и препоручује.

„Неће људи више да зову једног по једног мајстора, да се ваде један на другог како би покрили лош квалитет свог рада, па се све одужи и на крају ништа да не буде како треба.

„Овако ради уиграна екипа и све брже буде готово."

Погледајте видео: Ко су узбекистански гастарбајтери у Србији

Будућност

До када ће са огласи који нуде мајсторске услуге бити најбројнији на бандерама, аутобуским станицама и бесконачним беспућима интернета - није познато.

Саговорници ББЦ-ја верују да се у скорије време по том питању ништа неће променити.

Гаровић само очекује да „цене неминовно падну" у неком тренутку.

„Сада су небо, није нормално стварно, иако нама одговара", наводи.

Да би се ситуација са мајсторима променила, сматра Милош Турински из Инфостуда, потребно је школовати „будуће нараштаје да преузму ове професије".

„То је једини проблем на ком можемо да радимо, освешћивању и едукацији и младих и њихових родитеља да није срамота бавити се овим послом."

У супротном ће, додаје, будућност бити у увозу радника.

Ђукић за то време реновирање стана полако приводи крају.

Много га је све коштало, али је свестан да је урадио велики посао, којим ће се једног дана, деценијама касније, евентуално бавити његова деца.

Нада се само да ће та авантура са мајсторима ускоро бити готова.

„Не морам да се уселим сутра, али не морам баш ни за три године", каже кратко.

* Марково име је промењено због заштите идентитета.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]