Животна средина и Србија: Има ли бојазни за Зајечарце од геолошких истраживања Краљевице, парк-шуме и симбола града

Сунцем окупани пропланак, омеђен озеленелим гајем одакле допире цвркут птица, набујалим растињем и засадом сунокрета, затечени је пејзаж пред један јунски сумрак на врху парк-шуме Краљевица, симбола Зајечара.

„Ово су плућа нашег града и сад ћеш ти овде да копаш руду.

„Ако нам и ово упропасте, закопали су Зајечар, можемо само да се селимо", бесно прича становник овог града на истоку Србије, док у друштву супруге шета овуда водећи белгијског овчара.

Негде на том потезу, према тврдњама узнемирених мештана, током маја су наводно виђени камионети са ознакама кинеске компаније Зиђин и опрема за коју су посумњали да служи за геолошка истраживања терена.

Тог јунског предвечерја, на врху Краљевице, осим Зајечараца у шетњи са љубимцима и покојег аутомобила власника околних викендица, теренских возила и геолошке апаратуре није било.

„Нажалост, не треба да стрепимо ни око чега, нема никаквих истраживања.

„Нити имамо резултате нечега што није било - да је било шта пронађено на, око и испод Краљевице, неко би мене обавестио", говори Бошко Ничић, градоначелник Зајечара, за ББЦ на српском.

Међутим, из компаније Балкан експлорејшн енд мајнинг доо Бор - БЕМ (Balkan exploration and mining doo Bor - BEM) потврдили су за ББЦ на српском да су на делу брда Краљевица „спроводили геолошка истраживања у виду геофизичких испитивања тла" и да је то урађено по законима Србије.

„БЕМ-ови геофизички радови на конкретном пројекту су почели почетком маја 2023, али су тренутно привремено завршени и за сада нема даљих планова", кажу из ове фирме за ББЦ на српском.

Обрада прикупљених података је већ завршена, те на „основу до сада обављених истражних радова, нису добијени повољни резултати истраживања", додају.

Министарство рударства и енергетике је 27. септембра 2021. издало решење којим jе привредном друштву Балкан експлорејшн енд мајнинг „одобрило геолошка истраживања бакра, злата и пратеће рудне минерализације на простору Краљевица".

Ова фирма је, према подацима из Агенције за привредне регистре, тада имала адресу у Београду, а данас у Брестовцу, код Бора.

Одобрење је добијено пошто су претходно прибављени „услови Завода за заштиту природе Србије и локалног Завода за заштиту споменика културе под којима се могу вршити геолошка истраживања", наводе из ресорног министарства за ББЦ на српском.

Парк-шума Краљевица удаљена је мање од десет минута пешице од центра града легендарног глумца Зорана Радмиловића и Николе Пашића, српског политичара с краја 19. и прве половине 20. века.

За Зајечар и његове мештане поред симболичког, има и велики природни, историјски, спортско-рекреативни и културни значај.

На овом пошумљеном брду су бројни спортски комплекси, попут старог и новог стадиона, хале и базена, као и важни културно-историјски објекти, од три бастиона из 19. века, до споменика борцима Тимочке буне и жртвама фашизма, такозвана „Вешала".

Како је све почело?

Министарство рударства и енергетике је прво решење за вршење геолошких истраживања на простору Краљевице издало 2012.

Три године касније, у медијима су се појавили текстови који указују да на тој локацији можда постоји рудно благо.

„По досадашњим сазнањима, постоје озбиљни наговештаји да су налазишта у Николичеву и Kраљевици по геолошком потенцијалу веома слични лежишту Чукару Пеки (код Бора) где је откривен почетни ресурс од 65 милиона тона руде, из које је могуће добити око 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата", пренеле су Новости.

Истраживање је радила канадска компанија „Резервоар минералс" у сарадњи са америчком корпорацијом „Фрипорт Мекморан", да би се касније мењали „власници дозволе за истражне радње".

Неколико година касније, у новембру 2021. на друштвеним мрежама појавио се документ којим београдска фирма Балкан експлорејшн енд мајнинг на основу решења Министарства рударства, обавештава градску управу да почиње геолошка истраживања Краљевице.

Бошко Ничић претпоставља да је документ веродостојан, али додаје да то „обавештење ништа не значи".

„Таквих обавештења смо добили 20, па никад нису урадили ништа - они најаве, то им је ваљда поступак јер су добили истражно право, и ништа више од тога није било", каже градоначелник Зајечара.

Према подацима са сајта Агенције за привредне регистре, компанија Балкан експлорејшн енд мајнинг доо Бор је у стопроцентом власништву Zijin (Hong Kong) Resources Limited.

„Та компанија је у власништву Зиђина, тако да смо технички њих ухватили на терену пре месец дана", говори Јелена Анасоновић из неформалног еколошког удружења Еко Исток за ББЦ на српском.

Из БЕМ-а напомињу да њихову компанију „Зиђин дели са другим правним лицима", те да немају „никаквог правног односа" са Србија Зиђин Копер (Serbia Zijin Cooper).

Србија Зиђин Копер је компанија која послује у саставу Зиђин Мајнинг групе, већинског власника Рударско-топионичарског басена Бор, под чијим окриљем су четири тимочка рудника, као и најновији, Чукару Пеки, отворен октобра 2021.

Иако је допис забринуо многе Зајечарце, уследило је затишје, све до маја ове године.

Дејан Перић из Зајечарске иницијативе, локалне невладине организације, која отпочетка прати развој ситуације, каже да му је једног дана јављено да се на врху Краљевице „постављају сонде, прикључују каблови на неку апаратуру и нешто испитује".

Одмах је отишао до тог места, близу споменика „Вешала", где су у околном жбуњу пронашли опрему и фотографисали је.

„Распитали смо се и сазнали да су те сонде за нека прелиминарна геолошка истраживања, можда чак и нека обележавања", говори Перић за ББЦ на српском.

Испитивање терена на Краљевици вршено је геофизичком методом аудио фреквентне магнетотелурике, „која представља стандардну методу при испитивању тла током основних геолошких истраживања", кажу из БЕМ-а.

У употреби је, додају, од 1978. године, спроводи се директно на терену, потпуно је безопасна за људе и животну средину и „базира се на коришћењу природне временске варијације земљиног магнетног и електричног поља за мерење електричне отпорности испод површине".

'Највећи проблем је што нико нема праву информацију'

Извршни директор Зајечарске иницијативе Данко Николић каже да је реакција грађана била „врло негативна и забрињавајућа с обзиром на симболички значај који Краљевица има за град".

„А највећи проблем је што нико нема праву информацију, што би било нормално.

„Ако већ постоје нека сазнања јавних институција о томе шта се ради, било би добро да народ зна да ли су тамо нека истраживања, а не да све буде обавијено велом тајни", говори он за ББЦ на српском.

Јелена Анасоновић из неформалне групе Еко Исток каже да су ове истражне радње повезане са копом у Бору и рудником Чукару Пеки, те да је „сасвим извесно да ће до, не само истраживања, него и потенцијалног рударења, доћи уколико се мештани око тога не побуне".

„Не желимо да кроз неколико година, можда и брже, постанемо нови Бор и да рудник никне на ободима града.

„Постављамо и питање да ли нам је то потребно с обзиром на низак постотак рудне ренте који је држава уговорила, где фактички купујемо наше злато и наше руде", додаје активисткиња.

Рудна рента у Србији је једна од најнижих у Европи и износи три одсто за угаљ, пет за металне руде, док је највиша за нафту и гас, седам одсто од прихода.

Поред локалитета Краљевица, који се пружа двадесетак километара јужно од града, готово до села Боровац, на територији Зајечара постоји још неколико истражних поља бакра и злата.

Према документацији коју је Еко Исток доставио ББЦ новинару, то су локалитети заведени под именима „Дели Јован", где дозвола траје до августа 2024, „Брестовац запад" и „Облеж", до септембра и октобра ове године.

За Краљевицу дозвола траје до 12. новембра 2024.

Истражне дозволе су наводно истекле за оближња села Николичево, локалитети - запад и исток, и Гамзиград, али зајечарски активисти сумњају да су у међувремену издате нове.

Сви ови локалитети су уцртани и обележени окер бојом на мапи Србије са сајта Министарства рударства и енергетике, што значи да је та територија предвиђена за истраживање.

Краљевица као део одрастања и сигурно место

За Милицу Павковић Краљевица је „део одрастања - генерацијама уназад" и „један од највећих разлога" зашто је заљубљеник у природу, шуму и мир.

„Томе од рођења учим сина - да је чува, цени и воли.

„Мислим да и он схвата колико смо богати јер је шума тако близу града, а тако далеко од градске вреве", говори 36-годишња Зајечарка за ББЦ на српском.

Она сматра и да се рудници „не отварају зарад неке добробити", те да је „штета коју могу начинити људима, флори и фауни очигледна".

Каже да на примеру оближњег Бора већ имају увид у то како ствари функционишу у пракси, где се „људи разбољевају, а млади тешко обољевају", што њу као „самохрану мајку додатно плаши и узнемирава".

„Самим тим значи да смо на рубу пропасти, и мораћемо да напуштамо родни град, дом који су наши преци у мукама стварали и остављали нам за бољи живот.

„Искрено, то не може баш тако како су замислили", борбено додаје Павковић.

Према публикацији „Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији", Института за јавно здравље Батут из 2020, „за све малигне туморе осим тумора коже, постоји значајно већи ризик у обољевању, и код мушкараца и код жена" у Бору.

Вест о истраживањима на Краљевици Теодору Генчић из Зајечара је „заболела".

„Из више разлога је неправедна и бесна сам, мислим да не би требало тако, као и многе ствари, али ово стварно не би смело да се деси", говори 23-годишња филолошкиња за ББЦ на српском.

Током одрастања и школовања је, каже, много времена проводила на Краљевици.

Након повратка у завичај после студија, у последње време јој, додаје, „представља мир, бег и сигурно место где може да оде".

„Али ми се нешто та сигурност полако и губи. То је несумњиво повезано са овим стањем", додаје Генчић.

Који су могући сценарији?

Из компаније Балкан експлорејшн енд мајнинг наводе да су „геолошка истраживања веома сложена, скупа и захтевају доста времена", а да су њихови прелиминарни подаци у овој фази - негативни.

„Статистички гледано веома мали број истраживања доведе до експлоатације, односно до отварања рудника.

„Једноставно речено, од процеса истраживања до експлоатације води дуготрајан, неизвестан и скуп пут", истичу из ове фирме.

Додају да БЕМ „дели све геолошке резултате Министарству рударства и енергетике", те да извештај који су им послали „може бити отворен за јавност".

„Имајући у виду да су геолошка истраживања у току, не може се говорити о лежиштима на овом локалитету као ни о количини бакра и злата, док год се Елаборатом о ресурсима и резервама не потврди количина билансних резерви", наводе из министарства.

ББЦ новинари су тражили извештај од ресорног Министарства на увид, али он до објављивања текста није послат.

Данко Николић каже да Зајечарци могу само да нагађају шта ће се даље дешавати.

„Да се покаже та премиса погрешног, да тамо нема довољно сировине, да не постоји економска исплативост и то је за заједницу најбоље јер се неће отворити рудник", сматра он.

„Мада и ако постоји, они не могу одмах, без дозволе државе за експлоатацију да га отворе, али ако неко улаже милионе, то значи да је прилично добро информисан и да располаже подацима који указују да тамо нешто постоји", истиче он.

Опција исељавања њему тренутно „звучи као научна фантастика", али је не искључује, будући да постоје примери из непосредног окружења, попут борског села Кривељ, чији мештани већ неколико година чекају на селидбу због проширења тамошњег копа.

Његов колега из Зајечарске иницијативе Дејан Перић каже да не морају људи да се селе због експлоатације, довољно је да се отвори нека топионица или да гледају у јаловину, што „није баш окружење где бисте хтели да живите".

Он такође овде види две спорне ствари - еколошку и стратешко-економску.

„Шта ће бити са Краљевицом и околином Зајечара, где ће да се копа, хоће ли експлоатација бити подземна или површинска, где ће да се одлаже јаловина…

„А друго - да ли смо ми Србија из 19. и с почетка 20. века, па да долазе Французи и Енглези да копају или ако нисмо способни да се у овом тренутку експлоатише на одрживи начин, да сачувамо за будуће генерације ако се определе за то и тим профитом развијају државу", објашњава он.

'Једино се Зајечарци питају'

Зајечару је потребна јавна расправа „какав је став грађана" поводом испитивања и могућег рударења на Краљевици, где „град треба да преузме лидерску улогу", сматра Данко Николић.

„Циљ нам је да се људи укључе у дискусију и да покажемо да ли су за то или не, можда и кроз неку петицију.

„Једини ко се овде пита су само Зајечарци", додаје.

Дејан Перић је свестан чињенице да у граду постоје и другачија мишљења, те да неки мештани града „пива и Гитаријаде", у овоме виде „краткорочну" економску корист, али да су ипак „већина" они који тако не мисле.

„Оно што мене брине је да ће по објављивању резултата истраживања бити исто као и досад, да неће бити јавно него ће се само појавити неко са дозволом за експлоатацију", истиче он.

Јелена Анасоновић се пита шта ће се десити „кад се Кинези после пет или десет година повуку и овде оставе јаловину, флотацијска језера, загађену воду и земљиште, болесне људе".

„Џаба и ако је неко тих десетак година примао плату од 100.000 кад смо суштински ми сви колективно у великом губитку."

Бошко Ничић је безмало, са прекидом од неколико година, скоро две деценије на челу Зајечара и за то време је било, каже, различитих истраживања Краљевице, али познавајући терен ове парк-шуме и непосредну близину рудника лигнита „Лубница" у оближњем, истоименом селу, „нема шансе да се било шта пронађе".

„Нити има резултата, нити обавештења.

„Нажалост, овде нема ничега", оцењује зајечарски градоначелник.

Каже да, уколико би резултати били позитивни, локална самоуправа не би могла да спречи ову компанију да почне са експлоатацијом јер је „то ствар Министарства рударства".

„Није ништа пронађено, тако да активисти могу мирно да спавају и немају потребе да се брину - више се бринем за Краљевицу да је очувамо као парк шуму.

„Једино што ћемо да градимо на њеном врху, ако нам Европска унија да паре, је један прави европски азил за напуштене животиње", закључује Ничић.

И песимизам, и оптимизам

Иако излази на протесте „против насиља" који се протеклих недеља организују на зајечарским улицама и делом односе и на дешавања око Краљевице, Теодора Генчић верује да је „нажалост - то већ готова ствар".

„Годинама је пуштано корење, а ми смо неинформисани, у страху, забачени, немамо могућност ни капацитете да схватимо неке ствари.

„Требало би да дођу неки други, едуковани, можда млађи људи са више знања и морала, да дођу људи који познају струку и да нам кажу шта да радимо, пошто ја стварно не знам", додаје.

Милица Павковић очекује да се „грађани додатно успротиве" оваквим намерама и да се „заједничким снагама изборе и сачувају град, историју, животе људи и најважније деце".

Каже да је „једино прихватљиво решење потпуно обустављање истраживања", те да Зајечарце „очекује борба и да се нико више не плаши да устане и крене путем правде за природу и житеље овог места".

„Ово се неће завршити како су намерили власници рудника.

„Ту смо да их испратимо кућама", закључује Зајечарка.

Погледајте видео о зајечарским чесмама:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]