Русија и Украјина: Како су руске школе постале нови фронт у рату у Украјини

Русија, школе, рат

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Многе школе предају руковање оружјем, баш као и породични војни полигони као што је овај у Санкт Петербургу.
    • Аутор, Наталија Зотова
    • Функција, ББЦ на руском

Док се рат у Украјини наставља, руске школе потпале су под све већи притисак да промовишу патриотизам у учионицама.

Резултат су промене у школском плану и програму, часови идеологије, па чак и спомен-плоче и „специјалне" клупе у учионицама у знак сећања на погинуле војнике.

Наставници који доведу у питање „специјалну војну операцију" плаше се да ће их потказати колеге и ученици.

ББЦ на руском извештава о години драматичних и тешких промена у образовном систему.

„Било је јако много напуштених кућа. Кад смо се зауставили, прво што смо урадили је да припремимо себи купку да се окупамо.

„Нисмо имали проблема да нађемо храну. Људи су отишли, оставили су све за собом. Свега је било у изобиљу."

Овако је војник који се управо вратио из Украјине описао искуства са фронта у учионици пуној школске деце у Ставропољу.

У обрту у односу на добро разрађену праксу позивања ветерана из Другог светског рата да држе говоре у школама, ставропољски ћаци су из прве руке слушали како руски војници заузимају цивилне домове, краду храну и практично их пљачкају, у најновијем рату ове земље, овај пут са Украјином.

Војници у школама: Живи и мртви

Ово није једина школа која је позвала руске војнике из „специјалне операције" да причају деци приче о својим „подвизима".

Понекад о тим посетама извештавају и локални медији.

„Борац је причао ђацима приче о херојству војника и узајамном награђивану војног братства", гласио је наслов вести о једној таквој посети школи у Тамбовској области.

На први поглед, ово би могло да изгледа као продужетак традиције да се ветерани обраћају деци поводом совјетског Дана победе сваког 9. марта.

Ових дана, међутим, деци не говоре само ветерани, мало их је уопште остало у животу, већ и деца рођена у ратно време, баш као и цивилне жртве из опсаде Лењинграда које се упркос поодмаклим годинама и даље појављују у школама.

Али, као што је за ББЦ рекла средњошколка Софија (име промењено), многи гостујући говорници престали су да причају о Другом светском рату.

„Преживели нам је износио властите ставове о ономе што се данас дешава у Украјини. Рекао је да тамо има нациста и да су они дигли у ваздух мост на Криму. Нисам желела да га слушам. Звучало је као да се Русија увек бори против неког зла, било да су то људи нетрадиционалних оријентација или нацисти.

„Нисам то могла да разумем - он није био политичар нити економиста. Био је само обичан деведесетогодишњак. Све нас је било срамота због њега, само смо ћутали", каже Софија љутито.

Чланови покрета Младих војних кадета

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Чланови покрета Младих војних кадета учествују на Сверуском војно-патриотском диктату, одговарајући на питања из историје, 15. новембра 2022. године у Москви.

Ђаци који пропусте сусрет са правим војницима који су учествовали у инвазији на Украјину и даље могу да им пишу.

Током зиме организована је иницијатива у школама на националном нивоу названа „Писмо војнику".

У Санкт Петербургу, професорку енглеског језика Ларису њена директорка је замолила да организује учешће ђака у том пројекту.

Она је то одбила.

„Ја пишем писма затвореним опозиционим политичарима Владимиру Кара Мурзи, Лилији Чанишевој и Наваљном.

„Имам коме да пишем, нећу писати писмо војнику нити пунити главу деци тим глупостима", рекла је Лариса.

Она је за ББЦ рекла да је школска администрација на крају уважила њен приговор и престала да врши притисак на њу, али су њени односи са званичницима школе сада веома затегнути.

Нису сви спремни да заузму став.

Многи наставници се данас позивају на национални слоган: „Сви за фронт, сви за победу", а постоје и извештаји о деци која се подстичу да шију камуфлажне мреже и израђују свеће за ровове.

У театралној и сабласној просветној политици, приступ школама дозвољен је и мртвим војницима.

Наиме, у многим школама су организоване „клупе хероја", у знак сећања на бивше ученике који су се пријавили у војску и погинули у Украјини.

У једној учионици у Кемеревској области, клупа је украшена великим словом „З" и портретом 21-годишњег Андреја Воронова.

Он је завршио школу 2018. године, сањао о томе да постане доктор и дипломирао као ветеринарски техничар.

Године 2021. био је регрутован у војску, а потом, попут многих, потписао је уговор да постане редован војник и погинуо у Украјини.

„Клупа хероја"

Аутор фотографије, United Russia

Потпис испод фотографије, Једна од „клупа хероја", у знак сећања на бившег ђака који је погинуо у рату у Украјини, постављена је школи у Кирову.

Прича о 21-годишњем Кирилу Саикину из Краснодара је веома слична.

Он је позван у војску 2021. године, потписао је уговор после три месеца и погинуо у Украјини у лето 2022. године.

Од њега је сада само остала налепница на „клупи хероја".

Једна школа у Чити већ има две „клупе хероја" - један бивши ђак погинуо је у Украјини у 21. години, док је други у 28. години.

Понекад се преименују чак и читаве школе.

ББЦ на руском извештавао је о школи у Владивостоку којој је промењено име у знак сећања на Јевгенија Орлова, који је погинуо у „специјалној операцији".

Орлов је био плаћеник групе Вагнер који се борио и у Донбасу и Сирији.

Софијина средња школа нема „клупу хероја".

Али, оне су почеле да ничу у њеној старој школи, коју она и даље прати на друштвеним мрежама.

„Они говоре - ако сте чист одликаш, добићете клупу хероја.

„Не бих волела да седим у клупи хероја", објашњава она.

„Жао ми је људи које шаљу на фронт, али не бих волела да седим у једној од тих клупа. Увек бих се сећала да сам у школи седела у клупи на којој је било исписано име мртвог човека."

„Кад је започео рат, управо сам одлазила до школе, слушајући на слушалицама Ехо Москви (либералну московску радио станицу која је у међувремену затворена)", каже наставница из основне школе Марина (име јој је измењено).

„Отишла сам да оставим капут и видела колеге како ћаскају у гардероби као да се ништа није догодило."

Кад су њени ђаци почели да је испитују о рату, Марина је предосетила да мора да „држи језик за зубима".

Али није могла у потпуности да избегне ту тему.

„У нашој школи имамо спомен-плочу посвећену 20-годишњаку који је погинуо у Чеченији", каже нам она.

„Сећам се кад су је постављали, његова мајка је стајала испред и зурила у њу. Сећам се да сам помислила - да ли овој мајци треба та плоча или њен син жив? То сам и рекла деци."

Руски министар просвете Сергеј Кравицов

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Руски министар просвете Сергеј Кравицов приредио је нови уџбеник из историје прилагођен „специјалној војној операцији" у Украјини.

Бројне иницијативе министра Кравцова

У школи у Јекатеринбургу, један пети разред провео је час музичког учећи о Шамановој „Ја сам Рус", поп песми са првих места топ листа која се пушта свуда откако је почела инвазија.

У Краснодару, деца у једној школи певају песме о озлоглашеним про-руским командантима из Донбаса „Гивију" и „Мотороли" (обојица су погинула у борбама средином 2010-тих).

А у руском средњем школству тестиран је и нови курс о „Луганској народној милицији".

Има много таквих случајева, али то су обично личне иницијативе школа или појединих наставника, а не званична политика.

Ипак, сеизмичке промене се дешавају.

Испрва су биле осетне у руским школама непосредно после инвазије у фебруару 2022. године, кад је покренута нова традиција подизања руске заставе.

Уведени су часови идеологије, названи „Разговори о важном", као и „сверуски" часови на којима су деца учила како „специјална операција" спасава народ Донбаса и да ће западне санкције само ојачати руске увозне замене.

Кључна ставка новог школског плана и програма је посебан нагласак на историји.

Крајем априла, Сергеј Кравцов, министар просвете, започео је приређивање уџбеника за трећи разред средње школе, са „специјалном војном операцијом" као централном темом.

Један од аутора новог уџбеника је нико други до Владимир Медински, Путинов помоћник и бивши министар културе.

Нови материјал садржи „разлоге за покретање специјалне операције".

Кравцов је изјавио да ће нови уџбеник бити доступан на почетку нове школске године 1. септембра, после чега ће се питања о „специјалној операцији" појављивати и на испитима из историје.

Неки руски уџбеници такође су почели да избегавају реч „Кијев".

У извештају независног медија МедиаЗона каже се да ће ученици четвртог разреда који уче о Светом Владимиру, кнезу из 10. века који је донео хришћанство у будућу Русију, сада учити да је он крштен у „главном граду" уместо у Кијеву, који је у оно време био седиште његове кнежевине.

У новембру прошле године, док је Државна дума разматрала потпуну забрану „геј пропаганде", министар просвете почео је да ишчитава уџбенике у потрази за информацијама које „негирају породичне вредности или промовишу нетрадиционалне сексуалне односе или непослушност према родитељима".

Кравцов је наложио процес провере уџбеника пре него што почну да се користе у школама.

Рат се не увлачи у школе само преко уџбеника.

Министарство просвете већ је одобрило „часове из основа безбедности живота" који укључују основну војну обуку.

Школски ђаци поново ће учити руковање калашњиковима и ручним гранатама као у совјетска времена.

Лидер странке Праведна Русија Сергеј Миронов поздравио је у интервјуу то што ће сада млади људи бити припремљенији за рат.

„Чак ни многи добровољци немају одговарајуће искуство у активној борби. Увођење ових часова у школе ће систематски припремити грађане за могући сукоб са непријатељем."

Сергеј Кравцов је потврдио да ће у склопу програма „безбедности живота" бити специјалних часова које ће држати ветерани „специјалне операције" (а који ће у међувремену проћи обуку за рад са децом).

Међутим, влада забринутост да појединци који ће долазити у школе не само да имају врло мало педагошког искуства, већ и да можда пате од симптома пост-трауматског стресног поремећаја.

Руско министарство здравља проценило је да између три и 11 одсто војника који се врате из рата пате од ПТСП-а, што је цифра која скаче на 30 одсто међу рањеницима.

На састанку управног одбора Руског удружења за развој педагошког образовања, Кравцов је наговестио планове да се организују „Разговори о важном" и за родитеље.

Он тек треба да објасни како би то функционисало.

Међутим, нису све Кравцовљеве идеје спроведене у праксу.

У пролеће 2022. године, министар је најавио да ће се историја ускоро предавати од првог разреда, збунивши многе наставнике, јер сва деца у том узрасту још не знају ни да читају.

Кравцовљево министарство потом је морало да појасни да је он мислио на ваннаставне активности, као што су одласци у музеје.

Страх, насиље и потказивања

„Не радим Тараса Буљбу са децом ове године", признаје наставница из основне школе Марина, говорећи о класику Николаја Гогоља о Козацима.

Она предаје у регионалној престоници у централној Русији.

„Отишла сам код директора школе и рекла, нећу да лажем или избегавам питања. Где се дешава прича? Ко су тачно ти Руси и зашто их Гогољ назива тако? Којим језиком говоре ти ликови, за шта се они боре? А шта је са Белорусијом, шта се дешава са њом сада?

„Концепт 'Новорусије' нам се све више намеће, не можете га избећи. Можда ће нека од деце отићи кући и разговарати са родитељима, можда ће неко чути нешто што му се не допада. Страшно је плашити се властитих ђака", изјавила је Марина.

Наставници имају разлога да страхују од потказивања.

Већ је било неколико десетина случајева да су наставници кажњени због анти-ратних ставова.

У августу 2022. године, Ирина Ген осуђена је на петогодишњу условну затворску казну због ширења „лажних вести" о војсци.

Њу је пријавио осмак из њене школе у Пензи, који је снимио њене антиратне изјаве.

Али и наставници пријављују властите ђаке.

Постојао је озлоглашени случај тринаестогодишње Маше Москалеве из Јефремова.

На часу ликовног, Маша је нацртала руску ракету како погађа украјинске цивиле.

Школа се жалила полицији.

Машина породица је стављена под надзор, а њен отац је на крају добио двогодишњу затворску казну због „дискредитовања војске" на друштвеним мрежама.

Маша је послата у дом за незбринуту децу, а потом код мајке, са којом никад није живела.

То није био једини случај.

У новембру, наставница Вараве Јоликер пријавила је девојчицу полицији.

Десетогодишњакиња је изостала са „Разговора о важном", променила профил на друштвеним мрежама у украјински мурал и покушала да разговара са друговима у одељењу о Зеленском.

Девојчица и њена мајка одведене су право у полицијску станицу, где је социјална служба ставила породицу на посебан списак.

У Уљановску је наставница изгубила одељење зато што је предложила да њена школа буде преименована по њеном мужу, бившем директору који је предавао у њој педесет година.

Уместо тога, школа је добила име по мајору погинулом у Украјини, а њене колеге су је назвале издајницом зато што са ђацима није успела да сакупи пакете помоћи за борце у рату.

У Перму је једна учитељица назвала ђака издајником зато што је закаснио на „обележавање Дан бранилаца отаџбине".

„Копиле једно. Знаш колико је у овом тренутку таквих као што си ти у Украјини?", рекла је учитељица на снимку који су начинила деца.

„Мораш да се сабереш и доведеш у ред, зашто је увек овако са дечацима? Знаш ли ти који је дан данас?"

Судија је, међутим, стао на страну дечака кад је случај завршио на суду, казнивши новчаном казном учитељицу зато што га је увредила.

Она је дала отказ.

Потказивање је постао и начин за разрешење старих спорова.

Директорка једне московске школе пријавила је родитеље полицији пошто су се пожалили на затварање ауле, неуредну мензу и неправедно отпуштање искусних наставника.

Она је тврдила да су је они узнемиравали.

Presentational grey line

Погледајте како је изгледало матурско вече међу рушевинама

Потпис испод видеа, Матурско вече међу рушевинама
Presentational grey line

И ћаци и наставници се плаше потказивања и то с ваљаним разлогом.

Лариса, наставница енглеског из Санкт Петербурга, разговарала је на почетку инвазије мало о рату са својим старијим ђацима.

„Кренућу на енглеском, а онда ћу се пребацити на руски. Објаснићу вам како је настао фашизам у Двадесетом веку у Италији, а потом се проширио на Немачку. И пролазићу кроз паралеле", гласили су неки часови.

Међутим, Лариса је избегавала једно одељење, знајући да му је разредни старешина „пропутиновска госпођа", која је истовремено и заменица директорке.

Неколико недеља касније, Лариса се сукобила са „пропутиновском госпођом".

Огорчена ћутањем у заједници, желела је макар да покрене петицију против рата.

Заменица директорке је „почела да ми доказује да украјинска држава не постоји".

„Ви не познајете историју!", узвратила је Лариса.

„Пропутиновска госпођа" се, међутим, увредила.

„Наредног дана ме је директорка извела са часа. Није ми дозволила да кажем било шта, само ми је јасно ставила до знања да ако будем наставила да држим говоре против владе и нападам колеге, мораће да проследи мој случај полицији."

И, након тога, она је престала да разговара са колегама о рату.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]