Србија: Шта су енергетски пасоши и чему служе

Иако у називу има пасош, не служи за путовања, већ је реч о сертификату о енергетским својствима зграда.

Енергетски пасош на сликовит и разумљив начин даје енергетску оцену зграде, објашњава професорка Машинског факултета Маја Тодоровић.

„Његова сврха је да свим корисницима пружи информацију о енергетским карактеристикама зграде.

„Веома често је та оцена повезана са трошковима за енергију и енергенте у згради", наводи професорка са катедре за термотехнику за ББЦ на српском.

Још од 2009. године је обавезан приликом добијања употребне дозволе за нове зграде и током обимнијих реновирања постојећих.

Сада је новим изменама Закона о планирању и изградњи предвиђено да све зграде, без обзира на старост, добију овај документ.

Осим што власницима и потенцијалним купцима или закупцима некретнине пружа јаснију слику о вредности, захваљујући енергетском пасошу могу да виде и потребна будућа улагања при реконструкцији објеката.

Србија се 2005. године обавезала на увођење европских директива које се односе на енергетску потрошњу у национално законодавство.

Тада је потписан Уговор о оснивању енергетске заједнице.

Тодоровић објашњава да је међу тим директивама и она која се тиче енергетских карактеристика зграда.

„Доношењем Закона о планирању и изградњи 2009. је уведена обавеза унапређења енергетске ефикасности у области зградарства", наводи професорка.

Шта садржи енергетски пасош?

Првенствено основне податке о локацији, величини, намени зграде и климатским условима.

Милош Бањац, професор Машинског факултета са катедре за термомеханику, објашњава да се у пасошу налазе и информације о:

Из фирме Energy Concept из Београда, која се бави издавањем сертификата, наводе да купци на тај начин могу да сазнају све о уграђеним грађевинским материјалима, техничким системима, као и о условима комфора у објекту.

У њему су и препоруке за мере које доприносе смањивању потрошње енергије.

„Главни и најважнији податак у пасошу је параметар енергетске ефикасности, односно информација о енергетској потрошњи зграде.

„То је количина топлоте потребна за грејање зграде током једне године, сведене на један квадратни метар њене грејне површине", наводи Бањац за ББЦ на српском.

Највеће дозвољене вредности ове потрошње прописане су Правилником о енергетској ефикасности зграда.

С обзиром на то, додаје Бањац, све зграде морају да задовоље овај критеријум.

„На тај начин се директно утиче на смањење потрошње енергије", објашњава.

Ко издаје енергетске пасоше?

Сертификат о енергетским својствима има прописан садржај, услове и начин издавања и изглед.

Издају га фирме које су за то овлашћене у Централном регистру енергетских пасоша (ЦРЕП), односно Министарству грађевинарства.

Професорка Тодоровић објашњава да је услов за добијање овлашћења да фирма има два стално запослена инжењера са лиценцом за енергетску ефикасност зграда.

Ову дозволу издаје Инжењерска комора Србије после обуке и положеног испита.

„У зависности од тога да ли је документација за зграду потпуна, као и од затеченог стања зграде која улази у процес сертификације, може да зависи цена.

„Цео процес обавља фирма која израђује пасош, уноси га у централни регистар и штампани примерак даје власнику зграде", наводи професорка Машинског факултета.

Како изгледа процес сертификовања зграде?

Већ 2009. је утврђено да зграде морају бити пројектоване, изграђене, коришћене и одржаване тако да се обезбеђују прописана енергетска својства.

Она се, у зависности од намене зграде, одређују приликом издавања пасоша.

„Приликом израде пасоша се пажња пре свега обраћа на пројектовану структуру и квалитет термичког омотача зграде", каже Бањац.

Додаје да су то димензије и састав спољних зидова, подне и таванске конструкције, те квалитет спољашњих врата и прозора.

Из фирме Energy Concept наводе да се пасош може издати за целу некретнину или посебан део, на пример, стан или локал.

„Врши се преглед свих појединости и карактеристика које су у самом сертификату назначене.

„Уколико се утврди валидност свих података, потписује се енергетски пасош и као документ важи наредних 10 година", објашњавају за ББЦ на српском.

Додају да се на основу специфичне годишње потребне топлотне енергије за грејање, зграде сврставају у енергетске разреде.

„А+ разред има најмању потребну енергију за грејање, а Г највећу.

„Тренутно је код нас прописано да новоизграђене зграде морају бити најмање Ц енергетски разред како би добиле употребну дозволу", наводе из фирме Energy Concept.

Приликом реконструције постојећих зграда, енергетски разред мора бити побољшан за најмање један.

„На примеру је то једноставно приближити.

„Ако је постојећа зграда, грађена 1970-их година, сврстана у енергетски разред Г, после реконструкције она мора прећи у разред Е или бољи", објашњавају.

Разлике у процедури сертификовања јавних, пословних и стамбених зграда нема.

„Битно је на почетку градње у процесу пројектовања дефинисати циљ, односно енергетски разред, без обзира на то да ли се ради о новоградњи или реконструкцији постојећих зграда", додају.

Какве новине доноси промена закона?

Приликом овере уговора о купопродаји непокретности биће обавезно приложити енергетски пасош.

Зграде у власништву државе имају рок од три године да прибаве сертификат о енергетским својствима зграде.

Власници пословних зграда за добијање овог документа имају пет година.

Дупло дуже је предвиђено време за стамбене зграде.

За све три категорије је прописана казна од 25 до 50.000 динара уколико не испуне ову обавезу у законском року.

Шта се постиже добијањем енергетског пасоша?

Осим што купци или закупци некретнине имају јаснију слику о вредности, захваљујући енергетском пасошу могу да виде и потребна будућа улагања при реконструкцији објеката.

Из фирме Energy Concept наводе да је то веома важно јер може утицати на цену некретнине.

„Обавезу сертификовања зграда пре све треба схватити као заштиту потрошача, а не као репресивну меру.

„Енергетски пасоши доприносе побољшању квалитета градње и унапређењу тржишта некретнина", истичу.

Додају да добро термички изолована зграда мање троши енергију за грејање зими и хлађење лети, а да је боравак у њој угоднији и квалитетнији.

„Енергетски ефикасна зграда обезбеђује виши комфор живота док је сам животни век објекта дужи.

„Све чешће говоримо о заштити животне средине, у том смислу треба поменути да је зградарство веома битно када се ради о потрошњи енергије и загађењу", наводе.

Законом о становању и одржавању зграда је енергетска ефикасност ових објеката утврђена као јавни интерес.

Истраживањем стамбених зграда је утврђено да 85 одсто њих не задовољава минималне услове енергетске ефикасности.

„Унапређењем енергетске ефикасности у зградама доприносимо заштити животне средине и смањењу емисије гасова стаклене баште који настају сагоревањем енергената за грејање, односно хлађење простора, припрему санитарне топле воде.

„Нажалост, јавност у Србији није освешћена по питању добрих ствари које доноси енергетски пасош, тако да је то задатак за све нас за будућа времена", наводе из фирме Energy Concept.

Шта се крије иза светске енергетске кризе:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]